Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Има ли ко да чека? — Неки људи, господине, дошли из Ратковића. — А јесу ли што за децу понели? — Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?...
су се доселили у Планинац, није је стари отац никуда провео, нити је она познавала места која су с оне стране Челица и Ратковића. Стари Сремац је помилова својим сувим рукама по бледим обрашчићима. — Јелице!
— Јелице, — рече Милисав, — ’ајд’ да ударимо овамо налево, ниже Ратковића; не знаш каква је милина оном долиницом поред потока ходати!