Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад већ оне четири да̓ије почну рахат да живе; сваки је оне своје три нахије, које су му на део дошле, управљао и све приходе себи купио, а цару ништа, но
, топ РАЗ, слон., пут РАЈАЛУК, тур., покорност, поданство РАСПИСКА, РОСПИСКА, Рус., распис, наредба РАХАТ, тур., задовољан, спокојан РАХТ, (РАКТ), тур., коњски накит РЕБЕЛИЈА, нем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. »Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком.
Радиш — ђердан од нанизаних лешника, играчка разност — разноликост распедлити се — раширити се, рашчепити се рахат — лако редуша — редара, жена која у задружној кући кува и пере судове рога — рачвасто дрво које се причврсти стоци
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и тијеста, лепиња и погача, лонац с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио. Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па, навлаш да оне чују, тужи се како „од девојака, а нарочито од младих жена (а он се скоро био оженио) не може човек рахат да вечера“. А оне опет отуда, из кујне одговарају му: како „они, мужи, не могу да се наједу и напију; сав им век у то..
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
скува за ручка, понесе са собом од куће зембиљ те у чаршију; накупује свега што му треба, бе још му је претекло пара! Рахат пође пред подне кући, ама Мујо рахат и прерахат, па је у томе био заборавио и на оно што је слагô.
Рахат пође пред подне кући, ама Мујо рахат и прерахат, па је у томе био заборавио и на оно што је слагô. Кад он тако идући примакне се близу куће, кад ал' има
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тако би било цео дан, а у вече легало се рано. И онда је човек могао, онако сам, у дугој | ноћи, рахат да се науздише, наодмара, пошто се знало да ће и сутра бити исто овако.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
султан падишаха да обидујем царску земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у царско здравље сербез и рахат, и да гледам суде ли вам мудир и кадија по божјем шеријату и по царском ућумату, пак ми слободно казујте ко што има
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек. Сада он рахат узе прстен па дође близу Стамбола и заноћи у једној кахвици.
Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па
— Па сними их — рече му царева кћи — да рахат сједнемо и проговоримо. Ја сам те од оно доба, кад сам те први пут виђела, бегенисала, па сам те пожељела.
Бошњу те му нађе паре, још се више увјери да је он заиста њезин муж, па му одузе све паре и даде дединици, те она оде рахат деди, а Бошњо сиромах опет махајући шака. Шта ће? Ко јаднији, хо жалоснији од њега?
— Знам, ефендум, и божији сам и твој. — А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци, кажи ми хоћеш ли ме послушати, и немој се, море, кајати.
рахметли рахат — удобно, спокојно рахатлук — слаткиш; ракија рахметли — покојни рекавица — воденица реушити — успети, испасти за
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара. А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Угледаше у море ђемије, пријатеље у сретаоштину. Сватови се рахат учинише у широку пољу покрај мора: ко имаше коња од мегдана, окреће га по пољу џилита; ко л’ бекрија, нагиње
Каде Турци у поље дођоше, те се мало рахат учинише, Јанко зове нејака Стојана: „О мој сине, дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше