Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Ја одмах извадим ћесу од пара и избројим педесет и један дукат, а боца се рахатлука одмах донесе. Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све.
Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема. Наредим те се сваком моме другу донесе по једна боца рахатлука. Сваки своју боцу испије; постанемо весели као никад дотлен.
Стадосмо играти и пјевати на мезару мога оца, док нас ноћ кући не оћера. Сјутри сам се дан опет с друговима састао и рахатлука пио. Све тако, дан по дан, пио сам с њима и веселио се, а ништа нисам радио, те се вас ископах.
“ А знаш како су се моји другови обогатили? Они су куповали боце рахатлука, а свака боца није вредила него тридесет дуката, па су тако од сваке боце рахатлука за се по двадесет и један дукат
Они су куповали боце рахатлука, а свака боца није вредила него тридесет дуката, па су тако од сваке боце рахатлука за се по двадесет и један дукат остављали.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује... ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука! ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је срце пуно рахатлука било?! Као лаки вјетар што облаке гони, Носио си дуго свога господара Јутром и вечером кад се сунце клони...