Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Омајид Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери
Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета. Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође.
Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је
Са хума, обраслог травом, У врту расла је палма са својом лиснатом главом, Њу је калифа Рахман бежећи понео собом, Када га Абасиди хтедоше венчати с гробом.