Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је главна. и средишна личност српске књижевности свога времена, први чисти и одсудни рационалист српски, писац чија дела имају не само историјске но и чисто књижевне вредности, човек који је створио преокрет у
И он је за ту идеју не само као рационалист но и као Србин, као члан народа који је кроз цео један век био изложен суровим верским гоњењима.
Као и у свему рационалист, тако и у овоме он полази од гледишта: »Језик има своју цену од ползе коју узрокује.« Језик је за њега оруђе напретка
У томе погледу Доситеј Обрадовић је први рационалист и слободни мислилац у српскоме народу и »најрадикалнији заступник идеја Просвећености код Јужних Словена« (др Матија
Јован Ст. Поповић је у основу био рационалист, књижевност је ценио само као средство а не циљ, и за њега, као за немачког драматичара Ифланда, позориште је било
Он пева општечовечанске теме, обраћајући се више духу и разуму но души и машти, са циљем да убеди а не да одушеви. Рационалист увек, он и овде, као и у позоришним делима, хоће да поучи појединце и да просвети народ: »моје је лечит̓ род«, вели у
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Са Јованом Ст. Поповићем у српској књижевности десио се чудан случај. Рационалист и песимист није се могао допасти фантастичним и оптимистичним нараштајима романтичарским који су после њега дошли.
66 У маломе, он подсећа на Доситеја Обрадовића, са којим има заједничке идеје, програм и начин рада. Он је рационалист по идејама и лекар по професији, сав је васпитан у култу разума, како је то схватао XВИИИ век, и цео његов рад је