Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави се подужи, колико већ затреба; рачве се пробуше напремасе, углави се између њих врат и удари се клин, који некад стоји за вратом а некад испод врата, и сад
Рога је у разним употребама добила и разна имена. Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе горе, те планинка ту углављује телад да јој не сметају док краве музе.
Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у бокор од ружа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ. Пало си међу рачве и у влази клијало. Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв.
Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело. Хоће ли нешто остати од овога?... ...
живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на прилику тебе, Адаме, донесе ветар у златне рачве, семце зарије жилице у њих, па се златом храни. Зашто ли је тако? А ти, наследниче, не заборављај да ти је Тола отац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.
и сад висе гране ротке, С којих ме плод румен у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918.
1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и