Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме
Кад сам подигао главу, приметих како се Рашида смеје тресући чуперцима косе љескаве на сунцу као крљушт риба. Зуби су јој били неједнаки, али смех јој је био такав
- И нећемо! - рекох. - То је педесет метара, отприлике. - Он се плаши. Он се плаши, Атамане! - Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена сетеркиним режањем, окрете главу према нама. Он има прпу. - Мислиш?
Да ниси ти то она која има прпу, мачко? - рекох свлачећи ципеле и капутић. Атаман их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не додирујући табанима ограду успела да претрчи оних педесет метара, смејући се.
Дечаци су још пуцали топовима од блата, а учитељ је говорио о птицама певачицама и непевачицама, док се Рашида лудачки кикотала. - Нећеш прећи!
Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле. Пред једном таквом жабом као Рашида довољно је да се оклизнеш и сутра то зна читава школа.
му, такође, и да буде лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила чамац завезан за водомер и увукла се у њега.
О ципелама да не причам. Рашида је једну носила испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и
Сада мислим да је то био вивак. Свакако вивак, затискујем прстима уши. Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом.
Претпостављао сам да намерава нешто, али нисам могао да схватим шта. Из онога што ми је Рашида рекла после, кад смо се већ откачили од њега, схватио сам како намерава да физичарки намести игру с фискултурником.
Он би телефонирао и достављао писма. Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма!
Дуго нисам могао да га видим, јер сам га тражио међу публиком која је посматрала припреме за трку двогодаца. Онда је Рашида викнула: - Ено га!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
о њиховој арабљанској постојбини, о њеном песништву, њеним уметностима и наукама, о ученом двору калифе Харун-ал-Рашида и о багдадској Великој Школи коју је основао везир Нисам-ел-Мулк.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Под владом багдадских калифа Алманзура, Харун-ал-Рашида и Алмамуна, из рода Абасида, процветаше уметности и науке. Посаветован од филозофа Амр-ибн-Убаида, нареди калиф