Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао. Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кремен и повеће парче труди.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово
кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у смрт ће да га понесе мирис брезове шуме и сапуна.
- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи српска земља - на шта? - на петровце и на милојевце!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ни најмање нема да дува, но из доље дигао се пламен у ведро небо, и кад високо дим као дебео столљ изађе, онда се рашири облак од дима на подобије амбреле, и озго ̓лад начини. — То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света...
— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа... Народ застаде... — Распните ме!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам пропао! — Како си пропао, господару, бог с тобом! Што говориш тако! — Све сам дао! — рече он, па рашири руке. — Па ако си, брате, ти си и стекао! Мој отац устукну један корак, па блене у моју матер.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па иди! Ти ионако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу. — Боже, Ћиро — рече гђа Перса, и рашири и диже руке као стари пророци — и теби је још до јела!? Ух, ух, ух! Идем, идем! — рече и пође, па застаде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не уме да рашири крила. Да утре сузе. Ђурђе је, доцније, причао да је најлуђе, у том њиховом породичном заседању, у трактиру, „Код
Теодосије - ЖИТИЈА
му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху: — Здраво, о господару, здраво! Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ?
Јер примивши малу власт, велике ствари у њој ствараше, јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим трудом,
Обогати се много, тако да се о њему може згодно казати: „Угоји се, одебља и рашири безумљем, и заборави Бога узвисивши се умом“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад их заокупе, наздрављају; вици, певању нема краја. Пургерија сад се тек рашири. Троши се немилице. Чамча и Кречар морају да седну до Полачека и до господара Софре. Кречар седне до господара Софре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(...) Кад дете паде на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Старац рашири руке, као орлушина крила. Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица.
Милићевић, Вук - Беспуће
И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу и поче да му све потанко објашњава. Гавре Ђаковић се запрепастио и постајаше нервозан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Кажи, или сад ћу да се наљутим? — вели му она мргодећи се и окрећући се тобож љутито од њега. Он узме, рашири руке, и гледајући је усплахирено, једва говори: — Оволи-и-ко!
Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...“ И сузе, кашаљ — почињу да је гуше. Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?
Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. — Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из
Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака! Онда цареви повичу овоме: — А сад ти, змаје, брже похитај! Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана.
Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво рече и рашири мараму, па поче редати све боља и боља јела.
Него де да пожуримо, па кад изађемо из шуме да купимо штогод. — Сједи ти, па се ништа не брини! — рече, па рашири мараму и поче редати све боља и боља јела и пића.
— Ја немам ништа, а и ти уколико видим. — Не брини се ништа, него делај сједи овдје ближе! — рече овај па рашири мараму, а већ свакојака јела и пића замирисаше.
— Јест, сада ћу се бринути и о твом магарцу! Нема сијена! — осјече се она, па изађе. Кад он то чу, извади мараму, рашири је, па заповједи да се магарцу да најбољег сијена.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави, борим се за њу ко јунак прави, таквих је увијек било!
Зачуђен Жућа рашири очи: „Овај нас побро прописно лема, мудрошћу бије, лукавством туче, дрскости овој примера нема!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх... Као да се пита: шта је ово, чије је ? Ко сме ово узети у своју руку ?..
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи... Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...
Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате ? Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори: — Како... шта говорите!... Зар ја?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна крила, Не даде ми да уљезем! Краљеви се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише, Свуда
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити. Онај слеже раменима и рашири руке у знак чуђења, погледа ме и процеди кроз зубе: — Јест, то је заиста нека земља. — Како се зове? — упитам.
— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.
— А шта ти мислиш? — упитам. Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!
— опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?! Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлучним, младићским кораком, приђе он катедри и побожно скрсти руке. Ђак изговори молитву. — Седите! — рече он, рашири испитни списак, па и сâм седе.
само за кратко време, па после опет нема... И чује се глас: — ...Па да се никад више не растајемо !... Дете рашири очи од чуда. ко, од кога да се не растаје ? А Коса?... А мало маче ?!...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући.
Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху. Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи. Они се примицаху, страшни у лицу, и грозећи се пут младића.
Што да ти мени причаш што напамет умијем... — Ето, ето, опет се једиш — рече она, па рашири руке као да ме загрли. Ја јој се измакох. Она избуљи очи, па додаде: ти мниш е ћу ти стару пјесму. Није. Друга је!
Они говораху даље, не гледајући на њ. Јанко готово посрћући, потече к њима рашири руке и кликну: „Адолф!... Мајн либер Адолф!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
10 Иш, пауне златопере! Не шетукај, не загучај, Не шобоћи, не клопоћи! Спушти твоја златна перја, А рашири ђузел репа, Уљез’ лако у одају: Крил’ма Јову лада чини, Да он спава у ладини!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Девојчица како опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?
” После | тога девојка се врати кући маји својој, а маја је једва дочека и рашири руке пред њу, а кад она проговори, стане прскати и балити, да се мати упропасти шта јој је.
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако на једанпут ишчезне из
“ Онда цареви повичу овоме: „А сад ти, змаје, брже похитај“, овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. — Ајме мени, нема их! — рече говедар.
Фране. То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна болест рашири из палаца у стопала. Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и Дувалом, заврти
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
села. надничи и служи. Она се покрену, први пут откако је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на
— глас му одједном постаде сигуран и строг. Од надошле снаге. Крепко пође у кућу. Милунка га пристиже и рашири руке пред вратима: — Срамота је! — Ако! — гура је. — Немој сад, увенце му је квргаво као твоје. — И шта још?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури. Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки
Она не чује одрасле. Али нас и децу и те како чује! — Ко сте ви? — девојчица рашири очи, а лутка се насмеја. — Ми? Зар не видиш? Па, ми смо Татагина деца, али ником не причај!
— Кога си видела? — мајка у чуду рашири очи. Девојчица пребледе. — Не могу да кажем! — прошапута. — Зар ниси малопре рекла да си видела Татагину децу, а
— Дечак се окрете ка јелену, али уместо животиње виде само плавичасти стуб магле, и у чуду рашири очи. Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља.
— Јој, где сам? — трже се тек кад се с осталим капљицама нађе у подземној пећини. »Какво је ово чудо?« Дечак-капљица рашири очи, задивљен. Зидови пећине блистали су од разнобојних кристала, треперили, као да је дуга под земљу зашла.
Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба. Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури,
— закључи Савет племена. — Бацимо га у море! — Онда и мене баците! — рече мајка и рашири крила да заштити птића. — Или га оставите на миру! — Нека ти буде! — рече вођа јата.
С јауком стена одбаци и свој последњи заштитни слој и рашири очи од чуда. Оно што се појави из ње, очишћено од непотребних наслага, личило је на дивовско камено јаје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Погледа у ноћ, и одшкрину врата. И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен речју Космос“. Он устаде и рашири своје руке. „Хармонија васионе - то је говор бројева! То је дубоки смисао свих мојих сазнања. - Број обухвата све!
Нисам ли ти, Хипократе већ говорио да у његовој глави није све у реду?“ То говорећи, показа руком према врту, рашири свих пет прстију своје деснице, стави је пред своје чело и учини њом покрет који у мимици означава шашавост.
Онда се не би више осећао бедан, сиромашан и недостојан. И Аристархос рашири крила свога генија и полете у дотле недостигнуте висине. дању се одмарао на својој постељи, а ноћу пролетао васиону.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада, тада ја лепо угледах кад она учини исто, сасвим исто, кад н она рашири своје руке према мени, па се, обамро сасвим у оном лудилу, сруших са високог зида.
Он корача, а ври око њега шум улице. Утом, изненада, сасвим неочекивано, подиже главу, рашири очи. Бетонски горостаси парали су немирно, у раскошном пожару, крваво небо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тиранин, као навика на опојне дроге: искључени из тог струјног круга с јавношћу, они се брзо суше и доскора се у њему рашири осјећање бесмислености властитог постојања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик
И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се
Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми !.... Станка се прену, рашири очи н погледа га за чуђена. — Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом.
Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с ... рашири очи... од пијанства ни трага... Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... »Шта је ово?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из
Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака. Онда цареви повичу овоме: — А сад ти, змаје, брже похитај! Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тада га притиснуше о једно стакло и почеше га ударати, а он рашири руке и рече: 'Ја сам суматраиста'. Сећам се, била је зора, небо је било тамнозелено, а беше прва априлска ноћ.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!.. И ђаволски већ прибрано, старац се рашири усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну леденицу, а десном
Нису Арнаути никад тако поступали. Зато га обузе бес, па збаци гуњ н рашири се на простирачу као бег н као да његова војска опсађује Беч.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири — Ветра неста, и норе се смири. — И потада више пути бива Иста слика на мору живота.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поставићу вам простији задатак. Али брзо да ми одговориш. — Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад?
— Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто. Рајко скочи и плесну рукама.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Растужен и збуњен старац стењући рашири руке, И бокор пролетњег цвећа пажљиво поче да ређа; А кад је свршио посô, он рече спокојно тада: „Но, сада, синовче
“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У таласима Прамора клијао је, живот да се оданде победоносно рашири по целом лицу Земљином. ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА Београд Ви ћете се чудити а, бојим се, срдити,
Када која од Марсових хемисфера уђе у своју зиму, онда се она бела капа око њеног пола рашири до пречника од неколико хиљада километара; а када на тој хемисфери гране пролеће, онда се она капица све више смањује,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Раскалашна деца употребила прилику: не даду фењерџији да рашири мердевине; украли су перечару две переце; један мали је скочио у врећу са сочивом пред бакалницом; девојчица нека
— Настаде, као увек у такве часове, тајац. Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац! И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ђуро се окрете мени. — Имаш стан. Тада се Арнаутин обрати мени и поче нешто да говори, рашири руке и погледа у небо, помињући „Алах“...
— Е, у овом углу, који захватају та два нена крака — он рашири прсте и руку неколико пута диже и спусти — налази се кајмакчалански масив. Је ли тако?
— поче жустро Светислав. — Море, батали, то је ван разговора! — одмахује руком Предраг. — Чекајте, браћо — рашири руке капетан Радојчић. — 3амислите да је нама Врховна команда ставила у задатак да утврдимо: ко је заузео Кајмакчалан..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зашто би оне размишљале о њој? Најстарија медуза, звана Бркати оркан, срдито рашири велове и отплива за јатом риба, добацујући Седефној ружи како је најпаметније да избрише у себи и саму помисао на
Седе дечак на кревет, на саму ивицу, и утиша се. Било је време спавања. Али, легне ли, рашири ли се по кревету, где ће сести принцеза, где се опружити када је доведе уморну и гладну? Уморну и гладну, ах да!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Изван себе.) Ох! А кад ноћ падне, месечина дође, сан не хвата, око се рашири, снага разигра... шта онда?... Зар да се не мрднем, из собе не изиђем, већ само ту да седим, ћутим, гледам у месечину..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутијем се рашири глас о смрти Акировој, те два цара, мисирски и персијски, ударе на Синагрипово царство. Сада Синагрип љуто жали за
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно! — одговори момак, надахнут и задихан.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО Ти си небесни хлебац, — живи нас! Рекао си: рашири ти уста, и напунићу ти их! Испуни ме твојим даром! Испунио си ми уста моја.
Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна. Рашири и справи онде врло голем град да већ удиљ назива се царска столица онде и својим га именом проименова Константинопољ.