Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Уздрхтим и раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и ја још очајније дохватих те руке и једва их одлепих... Бесмо већ уз мост. Ухватих се за једну алку, раширим ноге, коњ промаче, а ја се пребацих на мост. Ето... једва извукох читаву главу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ. Раширим руке, али не у зоре него у море и ноћ. Осмехом улазим, стиго ма куд, у тужне и болне јаве.
Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер. ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ.