Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
између становника Боке Которске и црногорских племена, између ових и становника Брда, Рашке, Шумадије, све до Шопова на истоку.
херцеговачким дијалектом, пошто је дубровачко становништво било непрекидно увећавано досељеницима из Херцеговине и Рашке.
Од краја ХВ века она се брзо и нагло ширила из области Рашке, Хума (Херцеговине) и Црне Горе у свим правцима. Српске народне песме, створене у овим областима, распрострле су се
Тиме се објашњавају и готово стални устанци не само у Србији, већ и у Босни, у Херцеговини и у области старе Рашке. Ови су динарски људи ратовали уз Млетке, уз Аустрију, па чак и уз Наполеона и Русију.
Сви су прожети живом љубављу према отаџбини. Особита је одлика шумадијског становништва као и становништва старе Рашке: гајити наду и веру у будућност и никада не напуштати народни идеал.
И једна и друга назваћемо рашким племенима, пошто је већина од њих у области некадашње Рашке. Изван ових области племенска организација не постоји нигде више на Балканском полуострву.
Као под ударом мађијског штапа ишчезавају шуме, пашњаци и простране ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а ливада једино по дну вртача и увала.
Дно сваке вртаче је издељено „сухомеђинама“, каменим оградама, на више њивица, које су противност пространим поседима рашке области. Често припада једној породици само један овако мали, управо мајушни, комад земљишта.
Наместо пријатног зеленила Рашке настаје бела, бљештава, боја кречњакова. дрвена је кућа замењена каменом и високим „кулама“, које су врста малих
Још су и данас у успомени страшне године глади која је косила жене и децу. Многе су породице бежале у рашке планине. Пролеће је доносило ослобођење, јер је за исхрану било корења од биљака и коре од дрвећа.
године. Други, многобројнији, долазили су из Рашке, из Херцеговине и из Црне Горе. Многи су херцеговачки родови дошли овамо преко Далмације.
су у XВИ веку и много доцније биле означене именом Раѕціа (Рашка), пошто је већина досељеника била пореклом из старе Рашке. Аустријски споменици називају ово становништво Ѕервіані ѕеу Раѕціані.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега никада нису могле ухватити.
Као да је скупљао сав олош рашких шума око себе само зато да би га у погодном моменту довео под мачеве рашке војске. Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
више Пећи равне, у Дреници бијела Девича, и Петрову цркву под Пазаром; мало више Ђурђеве Ступове, Сопоћане наврх Рашке ладне, и Тројицу у Херцеговини, цркву Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву
снизак — низак снимити — скинути совра — трпеза Сопоћани — манастир на извору Рашке, близу Новог Пазара, задужбина краља Уроша И, зидан од 1272. до 1276. спаија — в.
предео у граничној области јужне и северне Србије, велика висија динарских површи и венаца између изворних кракова Рашке и Студенице на истоку и долине Лима и Дрине на западу, углавном у области око Увца, северно од Сјенице и у сливу
— врста огртача струн, струњав — од козје длаке Студеница — манастир који је подигао Немања 1190, између Краљева и Рашке, на реци Студеници, у ибарској области су — са: Су тридесет и четири друга субаша — нижи полицијски чиновник („за