Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав.
Имао је још и ту особину да верује у снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника у цркву и прилаже, да се умиљава око власти и
Утом уђе адвокат. Упита се с путником и Пупавцем. Одмах путник поче н адвокату причати како он путује и рашта путује.
Пита их Срећко којим су добром потегли к њему у Овчину. Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошли. Срећко се насмеја, па им рече: — Ето бабе Мирјане, па је упитајте! — Деде, Пурко, почни ти!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Поздерја (поздер = отпад од конопље; као што од поздера нема користи, тако и око овог безвредног детета демони немају рашта да се врзмају), Чађ (дете вреди колико чађ, тј. ништа) итд.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и мада владам по милости бога, нисам бог да праштам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет година!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је
СКЕНДЕР-АГА А ја воли да надјача виши. Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.
ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле! Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету!
Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету!
КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету! Да нијесам с Баном Милоњићем деветороструко кумовао, бих му младу снаху уграбио, па с њом
СВИ ГЛАВАРИ Кажуј, бабо, рашта си лагала, ал' на нашу душу под камење! Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила!
КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса?
Је ли јавје од сна смућеније? Име чесно заслужи ли на њој, он је има рашта полазити; а без њега — у што тада спада? Поколење за пјесну створено, виле ће се грабит у вјекове да вам в'јенце
БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ, ТАКО МУ ПРИСТУПА И ЉУБИ ГА У РУКУ ИЗ УВАЖЕНИЈА РАШТА ЛИЈЕПО И МУДРО ЗБОРИ. СЕРДАР ИВАН Ти нијеси слијеп, игумане, кад си тако мудар и паметан.
ИГУМАН СТЕФАН Не дријема него нешто мислим, па се чудим за нову годину што је данас ошћела лудима. Рашта није с почетком прољећа, кад се сунце са југа поврати и кад почну дневи напредоват, кад се земља обуче зелењу и ствар
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Брже, брже! Ословите их у вашем језику, питајте их рашта су дошли, шта су наумили?“ рече заповједник, дочекавши Которане на уласку.
“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
Уздарје, дакле, обилатије но другијех годинâ. А, чујте, рашта! Божо је причао тајку, како су га разни народи причекали.
Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши. „А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге
„А каква Ћесаровца, то водиш?“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!
Човјек, видећи то и наслутивши и узрок томе стаде се слатко смијати. Затијем благо им поче објашњавати рашта то не треба чинити, како је то зло и Богу противно итд.
“ рече Владика оштро. Сви браственици, у највећем чуду, окомише очи на Владику. Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика. „То је подавно било...
Цуца сједе на позидар и стаде, намрђен, да пуни чибук. „Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку. „О томе послу немој му већ говорити, но како са сердаром учиниш!
„Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу. Страх је сваке да се не заплаче, кад прекорачи овај праг, а то не би лијепо било!
Можете замислити чудише ли се, и би им мило што их Јанко увјери да је весео и да има рашта. Адолф се диже и поздрави са сердаром, с домаћицом, с Милицом, па очима тражаше Стану. Сердар је викну. Она изађе.
Мислио човјек и нагађао на сваку руку, а све залуду. „А рашта се онако зацрвењела и сплела, кад је упитасмо шта она мисли?
То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?... Није, богами, но част, јер ћемо имати зета с којим ћемо се поносити... Да-ну, шта кажеш на то!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!... — Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија!
— Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија! Можете замислити, како то тек пренерази ђаке. — Јесам...
— Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Немате га рашта питати — умијеша се Тртак. — Никада вам неће одговорити на оно што га питате, него се онда још више смете...
Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге... А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније доба на рочиште ка господину. Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.
Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Умрећеш, Ђорђе... Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш. А што да умрем, тек ми је четрдесет година? Јалов си. Из тебе ни трава не може да никне.
Може бити да је то највеће зло. Мислим да јесте. Ђорђе нема рашта на мене да се љути. Он је одувек имао оно што ја никад нисам имао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и соколице посмотрити и са непосредним уверењем кући повратити, те да му буде јасно и бистро: је ли се или није имао рашта борити и јуначку мазгу, што српски не разуме, водити.
у посмртним говорима све мање употребљаваним, но ипак вечитим, речима песника: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити.“).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет година!
Ћипико, Иво - Приповетке
Али у Спасоју поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у
Ћипико, Иво - Пауци
Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид. — Добро је, учинићу како желите!
и неће да уђе у кућу, запрта су врата, па не зна што би одговорио ако нађе у њој човјека јој Марка, те га запита рашта је дошао. Застајкујући, хода неко вријеме путем поред кућа и враћа се. Па стаде, у двоумици би ли ушао.
Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам
Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота. —Не мари, — прогунђа Војкан, — пиши како знаш ... —Порубано повешћу собом ... —Таман! ..
Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац. Погађао је Глишо рашта га господар штеди, али ко господару што може? Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!
— Де, имај ти свој комод! — одговори Раде, и са леђа спрти торбу, држи је у руци и чека да господар упита рашта је дошао. — Шта је, дакле? — сјевши упита газда. — Донио сам паре. . —Све? —Што гођ могах избити...
Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао. Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио? Знаш ли, зете, — не знали те људи! — ал' ако је једну ноћ ноћила, једну ноћцу с њиме под
“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина зовеш каурином? Шта помињеш некакога бана?
“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина зовеш каурином? Шта помињеш некакога бана?
Бог годио и бог догодио, на тебе се таки санак збио! Кад га виђе, рашта оповиђе, оповиђе јутрос на подранку, кад сватови мисле да полазе?
К себе руке, обје ти отпале! Покри очи, обје ти испале! Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја!
неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог зетом учинио. Рашта, свекре, да од бога нађеш!
Што ли љуби Туркиње ђевојке? Рашта поби моје сератлије?“ Вели Михат: „Право ћу ти казат. Што ја љубих Туркиње ђевојке: кад удари цвијет у планину, кад