Црњански, Милош - Сеобе 2
Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео. Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на
Јесен је, и те године, у том крају, била лепа и топла, а Сунце се тог дана рађало, изнад Ујхеља, велико, светло, на небу тако ведром и плавом, као да је увек тако плаво, и као да ће вечно бити плаво.
Срећом, и то је брзо, тог дана, прошло, и дете је, надојено, заспало. Сунце се рађало, иза Дњепра, кад је Исакович прешао Дњепар, на леву обалу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, СНЗ, с. 41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Шале се рађало, збиља плакало, богу у људима ваљало. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја купим оно „претекавше“. И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије. Сунце се рађало, и зраци се весело расуше кроз забран и преко свеже земље. Живот нам се учини још тежи и мучнији.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Ђакон се умијеша. „Валај, заиста чудо, Господару... Знам га ја. Е Црногорца, на очи лошијега није, ја мним, рађало се у ове наше крше... Фала Богу, збиља, како то може бити!“ „А ђевојка?“ запита Владика. „А ђевојка као вила!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бог ти дао: шупаљ нос до очију; плодну жену, неплодну стоку, — жена ти се близнила, стока јаловила; у кући ти се рађало женскиње, у тору мушкиње; из тора продав’о, из куће удав’о; синове женио, ’леба желио; сва ти стока куса била, само
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се мало код нас и буди локвин цвет!
— узвикну пркосно и свом снагом налете на стену први, трећи, па сто трећи пут... Догодило се то у доба када се море рађало, али талас и стена још ратују. Час стена далеко у море одбаци талас, па он данима ћути модар од удараца и понижења.
ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и полетео у небо, у сусрет Сунцу које се баш рађало. Јато је једва сопственим очима могло да поверује. Зар тај кржљавко лети?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагорини ученици се подигоше са својих седишта, а он подиже десницу у знак поздрава Сунцу које се рађало. Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега. Кад узе нов рам да напуни, он осети
И док је из мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу морали читати очајан и јасан израз: Јадна моја мајко! 10.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Страшно је бдјети уз бок некога који спава. То је одувијек рађало у мени неки панични провалијски несразмјер. Присуство нијемих дубина подсвијести, у којима се биће спаја са
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте
Ћипико, Иво - Приповетке
толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало. Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сва се ова војска избудила тек пред наш долазак и многи су се још спремали. Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Била је зора кад сам се приближио нашој осматрачници на Катунцу. Сунце се рађало... Лука и Војин били су тужни. Причали су ми да је јуче нагло позлило потпуковнику Петру и однели су га у болницу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
прелијева!“ — прошаптао би, дрхћући и угушујући ону страшну кобну мисао која би му тада синула кроз главу. И рађало је, и расло је, и напредовало је: жене се близниле, овце се близниле, козе се близниле, а улчек сјемена бацао по десет
Ћипико, Иво - Пауци
Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. — А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви. Париз, 1922.
бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви. Париз, 1922.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече главати поглавица златног племена, док су се сунцокрети, као један, окретали ка истоку: сунце се баш рађало излазећи из реке. — Без сунца не би било ни плавоцвета, ни иванчица, ни белих рада, ни булки!
Узалуд су је мамиле звезде, узалуд је наговарао Месец да се одмори. Какав одмор! А онда баш кад се сунце рађало, угледа Капљица знано место и на сувој гранчици пустињске биљке један цвет. Свој Цвет. — Било је то дуго чекање!
Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле. У врху једне од њих, високо у облацима, живи дечак блеђи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
немој погрешити, слудовати. 44 А сунашце тад из мора св’јетла кола промаљаше, тј. сунце се рађало из мора. Цара бана Михаила жива га су уфатили — овде је сувишно га, као и у следећем стиху.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бог к праведном Јову у болести му, пред издигнуће, с разговором бесеђаше: »Кад се је, вели, море из материна му црева рађало, тадар му сам хатар с песком полагао и с облаци га одадох, а с маглом га пових.