Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Свињче, да се покаже да и оно нешто паметно уме мислити, одговори: „ Е, баш! Као да ти мени за љубав тај плод рађаш и просипљеш?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом.
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем. И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан. Хтеде страх да повери Толи, чу његово звиждукање, па гласно рече: — Рађаш газдама слуге! — Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном.
Ни Мораву што се кала на боковима њива и по помрчини опрезно гази по белуцима плићака. Веруј ми, ти што се рађаш ноћас да казниш моје године и на ђавољем гувну порастурану снагу, па не могох да заорем једину њиву што сам зажелео
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Треба л' да рађаш, зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке када се ти рађаш. Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе...