Јакшић, Ђура - ПРОЗА
земља; вредан баштован направио би од ње башту, свет би се чудио лепоти њеној, а празноверник заклињао би се да је то рај у коме се вечно блаженство ужива...
У њему беше рај, а у томе рају је њена невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. Ала су слатки ти часови
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај земни чинио? 44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити.
Наш Абдул Ибраим мисли у себи: нисам ли ја како у рај дошао? Али опет неће да верује, зашто добро зна (јер је тако чуо) да је рај негде на другом месту.
Али опет неће да верује, зашто добро зна (јер је тако чуо) да је рај негде на другом месту. Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће,
Ко ли не би чесност, благонаравије и добродјетељ возљубио, знајући да је с њима и на земљи рај соједињен, и да оне саме вечно блаженство даривају?
У најлепшим местам чувствителна срца највећма чувствују. Срце које је за љубов од бога сотворено, мети га сама у рај, пак не жели му горега пакла. „Но, љубио би бога”, — рећи ћеш ми.
Дође францишкан да га обрати у своју веру, обештавајући му по смерти рај. Запита га Монтезума: „Иду ли Шпањоли у тај рај кога толико хвалиш?” Каже онај да иду.
Дође францишкан да га обрати у своју веру, обештавајући му по смерти рај. Запита га Монтезума: „Иду ли Шпањоли у тај рај кога толико хвалиш?” Каже онај да иду. „Дакле, ја тамо нећу” — отвешта неправедно осуђени.
Како не би били весели?” Многа су љубопренија церковни учитељи имали: гди би био они рај за кога се пише? Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва.
држати, који овако вели: „Παντί βροτώ ευϕρονούντι πάσα γη παράδεισος: Сваком човеку благоразумном сва је земља рај .” На ови начин и наш лепи Тамиш из раја извире. Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ил је то рај, у коме решетке обезбеђују мир, идилу и слогу, где свако, и јастреб, и лама, и лав, у свом кавезу служи своме богу?
Своју ћеш децу у тај рај одвести, шетаћеш их од бога до бога, али у том рају нећеш срести ни Блејковог Тигра, ни Диреровог Носорога!
питам, и ту је питањима крај! Вреди ли бити спасен по ту цену? Вреди ли по ту цену ући у рај? КОШАВА Кошава разноси са кровова дим, преко тргова котрља венце трња!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ђа — час...час ђугум — бакарни суд за воду Еден — рај елбет — ако, свакако ерго — дакле еспап — роба Же — и животно — живо биће, животиња Заварчити — затворити,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко је већ био ту с Јелицом. Он це топио од милина... Рај прави човека анђелом. И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео. Да си му ма шта заискао, дао би.
Беше заборавио да јој пусти руку. Осећао је рај држећи њену руку у својој. То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се. Алекса додаде више у шали: — Па добро...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Марина соба као рај. Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кроз неколико година он ће бити велеград. Запамтите: кроз неколико година ова земља биће рај. Шта на то кажате? А Јуришић пренеражен, зинулих уста, широко отворених очију, радостан као у сред неког чаробног
Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију. Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену.
Африка
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи. Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је рај сербских официра који су се селили. Исакович је, у том трактиру, добио једну малу, скромну, собицу, из авлије, изнад
Павлу ни иначе није било, тих дана, лако. Ђурђе, који је у првом писму описивао насеља куд их шаљу као рај земаљски, спахилуке, лепоту, где цвеће мирише и челе зује, поручивао му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су усвојили као неоспорне, савршене, истине сва обећања исламске вере: рај или „џенет“ са његовим хуријама (дивним женама) и са његовим рекама меда и млека.
Црњански, Милош - Сеобе 1
ноћи, чинило се у пијанству тако дивно привиђење, да је потпуно утонуо још једном у магловито безумље, возећи се као у рај колима, према пољанама у месечини. Све што је тог дана чинио било је узалудно.
насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у коју се, као у рај, улазило. У високој, густој травуљини, око ње, беше заветрина, пред њеним вратима тикве се жутеле.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
до дечака кад не успе да се увуче на неки вестерн, па стоји сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај техниколора на основу музике Димитрија Тјомкина, и нечег другог је било ту: можда излизаних панталона на коленима и
И јуримо тако закрченим друмовима, очајнички тражећи изгубљени рај, места на којима ће нам после свега бити пријатно, док старице грабе уз планину, у сусрет топлим августовским
Али, ускоро ће стићи струја, и вода, наравно. Око двехиљадите године! Онда ће овде бити прави рај! Штета само што нас више неће бити да то видимо...« – Ти си погрешила професију: требало је да постанеш глумица!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
На једној страни је изгубљени рај, измаштана слобода којом се преображава стварност; на другој безнадежно зло постојања.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његош је читао Милтонов Изгубљени рај и очевидно се надахнуо њиме када је писао свој спев. Иначе, спев има полета и замаха, визија је јака, идеја висока,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ја виђу окле воњи, Ма ми био час потоњи. Ој ви дојке, две јабуке! С јабуке су наше муке, Са њи, кажу, рај пропаде За ким људи тако јаде, Али ја би за вас, јао, И два нака раја дао.
Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало дубоко. 24.
И све се више њему прса дижу, А врело срце све му већма куца, Јер онде лежи њег'вог срца рај. „Ал' ди је анђô, да ме онде чека? Милева ди је?“...
Немирно гледа она тамо-амо, Менека чека — брже, моја ного, Енонде лежи моји дана рај, Енонде моја душа веће чека... О лети, лети, носи тело за њом!
Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити? Сеја Тиса к њему ити А око њи диван крај, Овог света прави рај. Знаш Србију ону другу? Та Србија, станак мој. Де станак мој? Де станак мој?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Хајде! Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“... Од треће мантафе чух само свршетак: „— — — Драги, драги! дођи довече, бићу на капиџику.
Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај! Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај.
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети
Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о страшни суде, Ѕанта Маріа делла Ѕаллуте!
« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске
« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске
« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове
« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, ако нисте никада глуварили по киши, заиста не знате какав рај представља једна обична гајба с грамофоном и плочијановићима!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пасе и гунђа: „Ово је рај, овдје је Врапца Црвеног крај!“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи
Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас.
Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје! Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нивоу ругамо се врлини иако се злочин на царини плаћа поштени су постали кукавци сињи а славни су дрзници и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на
у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нећемо ни победу ни сјај. Да нам понуде рај, све звезде са неба скину. Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину.
Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста.
Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај. А шта је мени до тих мраморних двора тучног поноћног сата, што очима слепим одбијати мора, сестри срамној од брата?
Нисам ја за сребро ни злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај. ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај.
У униформи боје сладоледа. Пролазим крај кафана, крај којих сам пролазио у детињству, и рај Позоришта, у које сам, ишао. У униформи изгужваној бившег официра, и тражим преноћиште.
Пошто је та ствар имала за наслов Рај, мој издавач, Цвијановић, питао ме је, преко писма: шта сам то кога врага написао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...
Благо вама, децо, док мало знате!... Тако је и Христос рек’о, да ћете ви сви у рај... а после већ, хе-хе... све грех за грехом... па душа оде ђаволу. Ја. — А зар сви људи иду ђаволу?
— Моја нана каже да ћеш ти сигурно у рај. За то се, вели, испашташ по манастирима. — Тхе, сви смо грешни у Бога; нема човека без греха; али тек милост божја
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама не може! — вели му ћата. — Може, може; море, како лепо ће да може! Што писује у књиге? Батина је, рече, из рај оћинута! Може! За његово, бре, добро ће бидне тој! Учен човек, ама влас’ не почитује!! — Ама кажем ти да не може!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у њ крочила!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нек’ се она брину. 3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести? — Може онда кад вјерно Турчина служи дванаест година, па тринаесте да га ага посијече.
без рогова) чурек — врста колача, сличан „милиброту“ џам — прозор џенем (џехенем) — пакао код муслимана џенет — рај код муслимана џигаиде — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.” На то зет рече: „Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.” — После тога још су се дуго дана гостили и веселили.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на
Каково блаженство и рај на земљи с онаковим светим и добрим људма живити! Оно су прави свеци, а нити знаду нити мисле да су.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они ућуташе и предадоше се уживању природе. Демокритов врт беше заиста прави земаљски рај. Ту, поред њих, жуборио је поточић, а у крошњама дрвећа цвркутаху птице. После дужег ћутања проговори Демокритос.
Иза тога звона, на једном континенту на истоку, налазило се царство блажених. Тај рај распростирао се и изнад неба где су анђели управљали кретањем небеских тела; при томе је Сунце за време ноћи вођено
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наш је идеал био да се спојимо ради заједничког живота. А кад смо говорили о будућности, онда су рај, сунце, цвеће, загрљај и срећа биле једине речи које смо познавали.
Ево, често узмем њену фотографију, гледам и мислим: колико сам јој пута, држећи је на грудима, обећавао рај у који ћу је увести, и колико су стотина мојих врелих писама под заклетвом потврђивала ово моје обећање у које сам сâм
слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој пронашла у понору најстрашнијег пакла. — Yеѕ, мy дарлінг, Праy, беліеве ме. Анд [И] хаве мy оwн хоре!1 ...
А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено. Башта у винограду биће прави рај. Са терасе гледаћемо Авалу, Космај и Рудник с једне, вршачке планине, Дунав и банатску равницу с друге стране.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За ампулицу, хај, ох све, баш све ћy дат': невиних груди рај, чедности прве цват!...“ Јер шверц ампулица највише се ширио путем добро организоване подземне мреже женске дјеце.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
а ти само лези, маши крилима и уживај... Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде? Рај или пакао ? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.
Шта ли је тамо, како ли се живи?... Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја? Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио. Ала ли ће да пеку, бре! ...
А Станка, где ли ће она ? И она ће са мном... Истина, ко зна где ли ће она ?... Можда ће и у рај ?... А јесте луда, пôс јој њен, У мало не кидиса на човека! ...
Но, већ ја ћу то удесити. А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио ?... Облак плива... иде у рај, а јест, о рају. Ко ли је тамо ? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи... Истина јест, више нема нас Дражовића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА,
СОЛДАТ И СМРТ Био тако један солдат, па је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни у пакао метнути, него га постави да чува стражу међу рајем и паклом, куда највише врагови пролазе, да се с њима
— Ти, — рече јој бог. — Нећу ја, господе. Ја више не пачам у њега, него ти њега пусти у рај, па ти више неће додијавати. Кад то бог чује, пусти га у рај, и тако се солдат докопа раја на силну руку.
Ја више не пачам у њега, него ти њега пусти у рај, па ти више неће додијавати. Кад то бог чује, пусти га у рај, и тако се солдат докопа раја на силну руку. БЕСМРТНИ СТАРАЦ Тако је био један старац и имао пет синова.
година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај. Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота.
Сад треба тело у земљу, а душа у рај. Али се старац наљути па рече: — Богме нећу још, него ми продуљи још триста година, или ми дај моје овце.
Свети Петар га пусти, па стане пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао просјаку, па на лакат ђик у рај, па сједе на своје лаће.
па стане пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао просјаку, па на лакат ђик у рај, па сједе на своје лаће.
Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама. И тако стари остане у рају.
Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам. На то зет рече: — Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи. После тога још су се дуго дана гостили и веселили.
ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ Дозове ага чипчију на ручак, па по ручку припали чибук, превали се на шилту и присркујући кафу почне га питати: —
— А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци, кажи ми хоћеш ли ме послушати, и немој се, море, кајати. — Не знам, мој златни ага, прије но што чујем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сам ја заборавио оно што ми је често говорио да грмљавина настаје услед тандркања кола светог Илије када се вози кроз рај и да ли ја мислим да тај Американац Франклин који се играо змајевима као беспослено дерле, зна више о томе него
“ У оно време, Тиндалова и Хантова дела имала су подједнак утицај на моју машту као и Милтонов “Изгубљени рај” или Лонгфелоусов ”Хајавата”, или као ”Танатопсис” Вилијема Кален Брајанта.
дивно место, где сам повратио своје здравље и срећу, постало је моја права кућа и никад нисам имао жељу да тражим бољи рај на земљи, било где у САД или у Европи. Становници Норфолка су типични Јенки из Конектиката.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пчелице“ која повезује овострани с оностраним светом: души која напушта тело показује „путе у небеса“ и у божији рај.
према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад
који је крајње очигледан и елементаран у следећем стиху из песме „Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад другу читамо уназад,
Конфронтирање – унутар условних а чврстих граница стиха – два једнака синтаксичка низа са обрнутим поретком („Рај се руши Руши се рај“) може се узети само као почетак који води ка следећем, засад најдинамизованијем тексту у српској
– унутар условних а чврстих граница стиха – два једнака синтаксичка низа са обрнутим поретком („Рај се руши Руши се рај“) може се узети само као почетак који води ка следећем, засад најдинамизованијем тексту у српској поезији: (1) Не
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не бих ја руком за царске дворе лако, за онај блудница рај. (ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један зрачак ни путоказни сјај.
“ Разведрио се анђô, јер нађе светлост чисту Која му тако лепо показа пут у рај. »Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица
Хвалисавац размеће се — Тиме само себе вара. Виш’, оваки дарак само, ’Ваки дарак рај отвара.“ »Невен« 1881. РОДИО СЕ ХРИСТОС!
Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају бранитеља.
Сусеткиње могу Да је преко гледе, Пакоснице могу Да је и увреде. То је страховање Њиног мирног дома, И рај њихов стрепи Од тог страшног грома.
Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у смех Мокрећи на своје ране и њихов сјај Од среброљубља ко је постао сребрен Онај сам
хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости историје, Повраћајући и ја ћу у рај ући. За пријатеље прогласио сам хуље, Заљубљен у све што пева и шкоди. Док ми звезде колена не нажуље.
Петровић, Растко - АФРИКА
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи. Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ...
Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, — Саме душе — ал’ познате. Рај са земљом загрли се, И хладноћа са топлотом; Оне међе растопе се Међу смрти и животом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Натраг, драги, натраг, куд хиташ тамо? А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај!
Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик'
Јован Пачић МУЗИКИ Благи, слатки и пречисти, Свјати неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам пјеснотвор; У радости красном цвету Раскоши ја пијем сласт. Музико!
Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени
Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач.
ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој је живот мај; у том ми је сва срећа Кад ја стварам рај; Нит’ на небу чека нас Од те среће бољи час, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.
П. Н.-ова песма гласи: МЛАДИ СРБИН Ја сам чедо пролећа, Име ми се цвет, Сласт ми срце осећа Кад ме воле свет; Рај за други не зна груд, Него мила бити свуд, Вели славног рода син, Славни српски син.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што ласка и казује Ђаволским смехом уверавајућ: Да је у њему милост божија, Под земљом да је баш прави рај. Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао!
КАП. ЂУРАШКО (стане пред врата): Довде, а даље не! Ви извршници воље паклене — Пакô је ваш!... А рај је ово мој! Власт ћемо нашу овде делити, На овог прага каму студеном; Па освојите л’...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Твоје сунце ме је учило да грешим. И нећу му рећи да се за то кајем.'' И рећи ће Господ: ''Рај ти нећу дати, Ту болницу где се од досаде пати. Ни пакао нећу: створићеш га рајем.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке. Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред
је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико јој зрнаца
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То би смањило лепоту места. Какав би то био рај ако би рајске душе пред собом имале призор једног усуканог Артемија који за собом вуче криву ногу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада ћу, говорах у себи, да чујем прво предавање професора Конрада Циндлера који ће ме увести у рај више математике. Но, већ при том првом мом кораку, ја се спотакнух.
XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај пензионера, особито оних војничког реда.
у овој вароши цркава поверовали да је над овим звонарама, скоро на дохват руке, разапето небо, а да над овим започиње рај.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тамо цвеће дивно цвета, Ох тамо је сада рај, Не можемо мировати, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај! Тамо ћемо цвеће брати, Ти нас Боже погледај.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини у овом случају, где му је један ретко добар и дарежљив човек стигао размрскане
Мјау! Буп! Мјау! Буп! А на сокаку се кревеље неке фукарске мачкице, и мисле да је на гос-Тошином балкону рај! — Сад је тај балкон лепо дотеран, због Јулкице; мачака нема; цвећа има. У њега је упрла очи паланка.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Почевши од онога баналнога: да је брак пакао, и противног му мишљења да је брак рај земаљски, и сва остала мишљења крећу се измеђ' таквих крајности.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јер они су јели поморанџе само као болесници и замишљали су ту земљу где лимуни и поморанџе расту као земаљски рај. Али, појавише се наједном црни облаци, а море постаде тмурно и наборано. Ветар дуну и маслине зашумеше.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се
су нам груди експлозивне, Кад први дим пустимо Угледаћемо у њему пламени пољубац, И докле ћемо се одбацити полазећи у рај!
Доста је моје тело испаштало; оно хоће да уђе ослобођено у свој рај. Доста је својом лудошћу и мој дух испаштао: јер док нисам мислио уз припомоћ својих органа и бутина, колена, премда
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И, даде мајка. Није ни осетила бол, док је слушала како иза девет планина и пустиња џиновски јасен расте везујући рај с паклом. Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио. Под тим корењем кључа извор живота.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје ми негда бјеше рај... А сада? На моје срце гробна земља пада, И ја се рушим кô ти, доме стари... 1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик
нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе стабла цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако будеш убијен, задобићеш рај; ако победиш, уживаћеш земаљске радости; стога устани, о Кунтин сине, и одлучи се за борбу“.
показивао Арџуни путем рвања са непријатељем, путем који је паганца водио и у једно и у друго царство: ако умре у рај, ако остане жив у земаљске радости.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прво, како сам те прогнао био из раја, тако сад пак изводим те поставити не у онај земљани рај, него чак горе посадити те на небесну царску столицу.
Јесен је свачим богата; твоје црево Богородице, разумни рај, нам се указало, у ком но је божија пресађеница израсла.
на овом грешном прокурватом вилајету држиш, халиш се и башиш, поносиш се и дичиш, мислиш да ћеш тако сит и накићен у рај отити, штоно би ти повише од оних ваљало о спасењу знојити се.
Сит гладну не верује. У добру за зло не зна. Зло смо кадри чинити, а добро не можемо. И указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. Давно се је злим зло сусретало. Данас јесмо, а сутра нисмо.
Саздата ми врла и лепа справа сама се поруши, а са злом отхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Рај оста празан од сељана и запусти. Животно дрво с плантитим ватреним мачем давно се чува.
Изарад божија на нас гњева сатирући му земљу и усев указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. То је од црњега похуђе, каде летина зиму не стиче и јоште неблагодарним људма повише се
туђоизелице своје све добро на сиромаш издају и бивају јевангелисти; море се заустеже, земља и воде се посвећују, рај се отвора, хлебац се од мала на много наспорује, разбојници у рај се насељују, курве на девојаштво се чисто обрћу!
море се заустеже, земља и воде се посвећују, рај се отвора, хлебац се од мала на много наспорује, разбојници у рај се насељују, курве на девојаштво се чисто обрћу! Но чуј то, кћерко, добро и гледај!