Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да опет буду као што су и били, „но идите у вилајет” — рече паша кнезовима — „отишле су аге да купе своје, кажите раји да се не противи царској заповести.
Зато су и казали Шапчани Мус-аги: „Ја излази ти од нас, да не трпимо ми с тебе; ја ми ћемо сви Шапчани грнути напоље и раји се предати.
” — „Хоћемо”, кажем. — „А кога ћете за арачлију?” — Кажемо Сирчићу: „Хоћемо тебе. Ти имаш рају и знаш како раји треба адалет”. — „Тако ћете”, вели, „сутра, кад пред везира одете, казати, а везир ће дати кога ви хоћете.
Међутим нареди да се неколико хиљада покроји они̓ мали̓ црни̓ капица од абе, као што је онда у пожаревачкој нахији раји Србима адет био носити, и мали̓ бритвица; и да фесове поодузима а црне капице подели, и да оружје одузме а бритвице да
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Босанска је влада добро уочила душевно стање муахеданске властеле: презирање помешано са страхом које је осећала према раји. Искористила је ово расположење учинивши мухамеданце владином странком и држећи их противу православних.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Турци, који су поново постали господари Старе Србије и Србије, нису праштали неверној раји која се побунила противу њих. За Србе су дошли дани искушења и страдања, и један запис из 1690. црта то стање: »Ох! ох!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште; — и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9.
— Од крметине. — Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. 4. О РАЈИ 1 Питали рају: — Зашто плачеш? — Богме, ако ми не даду пјевати, даду плакати, доклен је мени мој добри ага жив!
мене је послао частити султан падишаха да обидујем царску земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у царско здравље сербез и рахат, и да гледам суде ли вам мудир и кадија по божјем шеријату и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Онамо, 'намо! - сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез. Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЕЉАК И КАДИЈА Некаквоме раји осуди кадија криво у суду, но му не смје раја ништа рећи, а камоли да је криво осудио; но по обичају преклопи се и
ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ Био је некакав Турчин ага који је велике зулуме раји чинио и што је више могао гулио, и глобио док је прибрао толико пара колико му је доста било поћи на ћабу и вратити се
вола кући, па сврате с њим у шуму и привежу га за једно дрво, а кад се измакну с волом подалеко, врате се опет ономе раји, па спрама њега шједу те почну ручати, а пошто ручају, припале чибуке, те га почну питати: — Душе ти, Влаше, да те
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
н склањао вазда унутра кад би о свечаницима спазио празничну црквену поворку, крстове и обредне стегове, што је јадној раји још остављено било. Чак ни православни спровод ка вечној кући није могао да гледа. А зла им није творио.
натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“... Међутим, родни праг био је јачи од нове заповести.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци се дакле свете својој раји, што је уз нас пристала. Што смо ближе долазили Алексинцу, видели смо све више села где горе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари, нек је харач и тридест динари; не износ’те
Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари, нек је харач и тридест динари; не износ’те глоба ни пореза, не
ни пореза, не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви
Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство“. Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум
сам гледô у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити царство; већ се, синко, подобрите раји: од харача раји отпустите, нек је харач кô што Мурат рече; прођите се глоба и пореза; с кнезовима ви се
у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити царство; већ се, синко, подобрите раји: од харача раји отпустите, нек је харач кô што Мурат рече; прођите се глоба и пореза; с кнезовима ви се побратите, кнезовима ате