Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, Масровиотика Хуфеландова и Собрание вещей од Доситеја, а Совѣте здраваго разума од истога држао је Аверкије у руци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
штампати на 70 српских књига, црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.
Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија Везилића и Јована Мушкатировића.
до 1794), Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей Доситеј Обрадовића (1793), велика историја Јована Рајића (1794. до 1795), као и друге мање важне српске књиге.
читана је, преписивана чак и код католика, делимично прештампавана, и све до појаве велике историје Јована Рајића била главни извор историјског знања код Срба.
Сва богословска ученост Јована Рајића је из руског извора. Он је ђак руске сколастичке теологије која се у току XВИ и XВИИ века развила у југозападној
Научног и књижевног интереса богословски списи Јована Рајића немају. РАД НА ЛЕПОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. — Јован Рајић је за живота био нарочито слављен као велики православни теолог,
22 Али најглавнији песнички рад Јована Рајића јесте спев Бой змая са орлови, који је изишао у Бечу 1791 (друго издање у Београду, 1840; треће, у Панчеву, 1884).
Затим, има код Рајића у клици и новијих схватања историје, извесних »исторических идеја«. Он напушта стару традицију да се у писању почиње
Главна идеја Јована Рајића је српско родољубље. Његов циљ је: »Сербски Народ по достојанију и приличију пером описав в кратцје прославити и из
И тако схваћена и написана, патриотска историја Јована Рајића имала је врло велики утицај на српске духове. Иако је у њој било доста старинског и преживелога, иако је несређена,
По броју својих дела Орфелин је највише радио на богословији, али без стручне богословске спреме Јована Рајића. То су послови обичне врсте, какви су се у оно доба радили у руској популарној књижевности и какви су се код Срба
учитеља на народни живот; на тридесет година пре Вука Караџића он почиње прикупљати народне умотворине; уз Јована Рајића он покушава да дâ слику историјскога живота српског народа и да му на основу славне прошлости улије веру у бољу
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Колико сам ја прост и неучен, мени је милије видити ученог младога Рајића, него четири в[а]сељенска патријарха који би били без науке као ја.
Они који находе све своје 6лагополучије у чанку и бокалу. Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву власт, све би[х] ове наше манастире у школе и у училишта
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
године, показују да се он колебао да ли треба, и како, један лик раздвојити на два: на Рајића и Чарнојевића. Није ништа мање занимљиво ни то да Чарнојевић има своју малу историју управо као књижевни лик: можемо
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На први поглед није јасно како и зашто долази до бркања Рајића и Чарнојевића. Ако се, међутим, нешто помније осмотри однос између ова два лика,217 може се сазнати о особинама
Тако није случајно, рецимо, ни то што дневник који Петар Рајић пише о себи није насловљен Дневник Петра Рајића, него Дневник о Чарнојевићу: одговор на питање ко је тај Чарнојевић усмерава читаочеву пажњу ка епизоди у којој и
Поред самог Црњанског дат је „један добар друг”, а поред Рајића „један младић у свету” (Чарнојевић). И, што је овде за нас можда најважније, слике потекле из двојниковог казивања
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Било би неумесно међутим, данас, пребацивати им ту спорост. Погледајте Орфелина, Рајића, Мушицког, Видаковића, толике сиротане ситније од њих: — они паралелно пишу на оба језика, незадовољни са оба, не
Врази су злобом нападали тако на Рајића крепка, Живи у слави пак он, — врагове прогута тма. Храбра Иракла врагова љут полк диже на небо.
” (Тих. Остојић, нан. дело, 76) Остојић, који је првобитни (и важни), од Рајића недирнути текст Козачинскога трагедије имао у препису из год.
Урошу ИИИ од непознатог писца, не види се из којег доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће утврдити; о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије,
Песмарице И, Нови Сад 1862, а под песмом је потпис Ј. Раића: требало би то да буде ваљда син књижевника Стефана Рајића, такође књижевник и познати преводилац Гетеова Вертера код нас, за кога иначе знамо да је писао и стихове.
године, чим је моја књига изашла, скренуо пажњу на погрешку коју сам у њу унео тврдњом, узетом из Рајића, да је Козачинскога трагедија приказивана у Сремским Карловцима 1733.
Ћипико, Иво - Пауци
* Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.
— Ево ти га на! Да сам ја узрочан? Криво је вино, вируј! — Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. — Зар сам зна ча чиним? Смело ме: сунце, вино, труд...
Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
би се тако бусао у груди као да нас је изазивао на мегдан, а када би се дочепао устанка и његових јунака, Синђелића, Рајића, Зеке и Конде, онда би толико лупао песницама о сто да би се турска војска, када би однекуд опет наишла, морала