Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће утврдити; о постојању оригинала Рајићеве песме, па можда и његова аутографа читаве трагедије, имамо сведочанство у Серпском народном листу од 4.
Руварац је уосталом у својој књизи Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 94, писао: „Рукопис исте Рајићеве трагедије... пропао је код владике Петровића ,из нерјаденија јего’”.
” Као што се из Рајићеве песме види, он је Козачинскога песму, једну искључиво за одређену личност везану врсту химне, и још неизбежно уско
пего безмало (тек у неким безначајним појединостима, и свега на неколико равнодушних места измењен) дослован препис Рајићеве.