Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
: Преславна Сербије; текст Козачинскога песме в. у напоменама уз Рајићеву песму Серблија исходјашчи в Кесарију појет пјесн сију).
1790, д3 друга страна —д5 друга страна, у чијем једном примерку ју је још митрополит Стефан Стратимировић означио као Рајићеву (в. Дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 114—5). Између текста из год. 1790.
априла 1837, стр. 107, где, уз прештампану ову и још једну другу Рајићеву песму, читамо следеће Примјечаније Теодора Павловића: „Обадве ове песме преписане су из једног правог оригинала нашег
Ћипико, Иво - Пауци
Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. — Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. — Била је ноћ, — муцаше Јосо.