Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Радуновић, М., „Веровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, Београд јесен 1987. Рајковић, Љ., „Тимочке загонетке и пословице“, Развитак, 1, Зајечар 1975. Ракић, Р. Д.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Јован Грчић и Милан Савић крећу 1885. у Новом Саду Стражилово, које је излазило до 1894.97 Ђорђе Рајковић, уз сарадњу Јакова Игњатовића, у Новом Саду, од 1885—1886, издаје Бршљан, који је био израз конзервативне струје међу
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ 215 ЛАЗА НАНЧИЋ 218 НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА 220 Др.
Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна! Дошô бих ти руку стиснут’ — Ма да је већ хладна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знати још и ово: 1) Испод четврте и пете строфе, у дну листа, испод црте („у доњем дому примедаба”, како је писао Б. Рајковић), одштампано је као упозорење следеће: Плач Јер. 5. 13. 16. Гл. 5. 17.
Не много лојално јер са великим закашњењем, Ђорђе Рајковић је у своме чланку Из моје књижевне записнице, Јавор од 14. септембра 1880, 1169—72, изложио Новаковићеву погрешку из
у књижици, јасно казују да су за њега стихи, дакле песма и кант (а према латинском цантус), као што је то још Ђ. Рајковић писао, истоветни појмови. — О Стевану Гавриловићу в.
О песникову таленту било је и доцније повољних мишљења. Тако је Б. Рајковић писао како је Милованов „још год. 1810. певао тако вешто, и тако чистим српским језиком, да би то и години 1880-ој на
„Овако певати године 1810, кад наши неродни песама није било штампани, показује заиста необичан дар поезије” (а овде Рајковић говори баш о песми На књижицу за новољетни дар; в. Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П.
] јако подсећа на Авакумовићеву песму Пахшалија новаја”. Вук је међутим објаснио ко је аутор песме: Ђорђе Рајковић је (в. његов чланак Успомена на Јована Берића, Вечерњача, 1881, стр.
његов чланак Успомена на Јована Берића, Вечерњача, 1881, стр. 33, 49; прештампано у књизи: Ђорђе Рајковић, Изабрани списи И, Нови Сад, Матица српска 1950, стр.
год. „Нечувено је и рећи: 1810!”, узвикује одушевљени Рајковић; „та ни 1880. не пева се у нас лепше! да је ту песму, не велим какав Абердар или иначе који стиходеља, но да ју је баш
О Ј. Берићу Рајковић каже још да „му је најјача страна сатирска поезија. Ту се огледа велико Берићево оштроумље и, што у оно доба беше
(И ко зна какве све, јер „писао је једнаком лакоћом српски, немачки, латински и маџарски”, а Б. Рајковић је у Вечерњачи 1881, 139—40, објавио и једну његову на немачком писану песму из год. 1836.
или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и други.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Учитељ и сакупљач славонских народних песама, Ђорђе Рајковић (1825–1886), године 1858. издаје шаљиво-поучни Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску
Караџић: Народне српске приповијетке 1824. Рођен Бранко Радичевић 1825. Рођен Јован Сундечић Рођен Ђорђе Рајковић 1826. Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833. Рођен Јован Јовановић Змај Вук Ст.
године објављене су и свеске од ВИИ до X) 1856. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме) 1858. Ђорђе Рајковић: Јед и мед.
Јован Максимовић: Положеник (приче) 1885. Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола га помилова по сагнутој глави, и намести раздељак. — А шта је било с картањем, Србо? Славна забава! Бата Рајковић, у другој соби у апсу ја због безобразлука а она због бога Зевса — и кроз зид играмо транге-франге.