Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију. Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Зато он воли Расцијане и зато их брани од свакога. Није ни он бољи. То је само сеља са Рајне, Шваба, простак, и боље би било да су му дали у руке мотику, место Темишвара. Зато он нама стално опонира?
Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у ратовима са Францезима.
Божич је причао Исаковичу да су то нови, немецки, насељеници Марије Терезије, са Рајне, Хеидебауерн! Монтенуово мисли да треба, одавде, словенско становништво иселити!
Те приче су биле жалосне. Они су, један народ – и тако већ намучен – исељавали. Као што је оно насељавање Немаца, са Рајне и из Лотарингије, у њихову земљу, било несхватљиво, збркано, а велика неправда, у крајевима које су крвљу својом били
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада је са оне стране Рајне био његов завичај, земља његове породице, он се био толико навикао да мисли аустријски, да је врло слабо осећао
војсковођом од Фридриха, само несретнијим, финијим, са компликованијим задацима, и огромним растојањима бојишта, од Рајне до Шлеске, која је имао да засеје костима тако разнородних, неуких, глупих војника, што га је – не због војника, већ
Кад је дакле морао да отпочне, како рече, да игра фарао са француским краљем, па да иде преко Рајне, што му се чињаше глупо, узалудно дражење Француза, Карло Лотариншки, усред балова и вечера које беше приредио, пред
Тако се улогори, у ретким шумама, на десној обали Рајне, испод Мајнца и Вормса, војска ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта барона Јохана Леополда Беренклау, страшнога победиоца
Хтео је једним немогућим упадом с бока, узевши Мајнц, да дуж Рајне, узме Вормс и Шпајер, и фор Сен Луи, и Штрасбург, па да одатле удари дубоко у Лотарингију, куда би Карло Лотариншки,
По устајалој површини, као паучином превученој, зелени коњици и мале мухе, узлетаху једва видни. Средина Рајне, међутим, носила је, много брже, неко грање, јасно видно, док се друга обала једва распознавала.
Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна Рајне, сва обасјана Сунцем, у даљини са силуетом Вормса, под брдима.
У потпуном осећању сна, прошао је кроз те разне туђинске државе, и цео свет тај од Рајне, вративши се, у позну јесен, на Дунав, са истим осећањем непрекидне пролазности и узалудности.
“ Па и битке остадоше у сећању Исаковичевом без смисла и без веза. Сећао се тако и ноћи при преласку преко Рајне. Беренклау је три дана тумарао са њима, по шумама изнад Штукштата, прилазећи Рајни.
Луја био је на равници, сав обрастао биљем, зазидан дубоко у баруштинама. Са једне стране бранио га је широки ток Рајне и један рукавац, а са друге, тврди бедеми и скривени јаркови, пуни воде.
Рат му се, изгледа, беше досадио. Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи подавише, кола поломише, топови заглибише, Исакович је у својој колиби мирно
Полк Исаковичев при преласку први, био је сад последњи који претрча преко запаљених балвана. За њим, на другој страни Рајне, остаде само прах и дим што тако брзо ишчезне. Оно што је после дошло било је сасвим чемерно.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер Вук Исакович, чак и у часу кад предводи јуриш преко Рајне, не помишља ништа и не тражи ништа него да погледом обухвати шуме у даљини и звездано небо над собом.
“337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од завичаја до Рајне - у толикој мери динамизовано, нити се тако јасно види наилазак једног његовог особитог стања, између јаве и сна, са
Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у пијаном стању.
Кад су завршени крвави бојеви на француској страни Рајне, српски пук се враћа на Дунав, код Шердинга. И ту, под Шердингом, сећајући се окршаја кроз које је прошао, Исакович
Први пример је с почетка седме главе, одмах после повратка са Рајне под Шердинг: „Па и битке остадоше у сећању Исаковичевом без смисла и без веза.
Сећао се тако и ноћи при преласку преко Рајне”. 394 Други је из последње главе, три дана пре повратка у безимену насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку
394 Други је из последње главе, три дана пре повратка у безимену насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице.
Тако се у шестој глави, на пример, приказује како је на обали Рајне, пред наступ, готово случајно погинуо Исаковичев слуга Аркадије.
Пишчевић, наиме, описује како се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе,