Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај човек је био – иако је била врућина – сваки дан, у дугом, плавом капуту, какав се у то доба носио на Рајни и у Лотарингији, и падао је у очи издалека.
Па чак кажу, неверни смо, издаћемо! Ми смо, Ђурђе, чудо невиђено! Наши мру на Рајни, у Ломбардији, у Шлезији, где их смрзнуте сахрањују. Зар се и ти ниси тукао по снегу, са Францезима, у Прагу?
Армија, која је гинула, не само на Рајни, него остављала своје мртве и у Прованси, Оландији, Италији, била је сахрањена и нестала.
Тако се дакле свршава слава армије, која се тукла, сирота, али чесна, и славна, по Оландији, по Прајској и на Рајни? Још се, ни сузе, на њиховим лицима нису сасушиле, ни замукнуо јецај матера и сестара, а ето ће, опет, кренути, и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао
Зато ниједан дан није прошао, а да у част војсци, која се прикупљала и ишла према Рајни, не приреде игранке, где се пиво немилице трошило, или вечере, на градским трговима пред црквама, уз фењере, где се до
Тако је ето Исакович пошао на последњи део пута, до мале варошице Штукштата, на Рајни, где су га већ чекали у логору ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта Јохана Леополда Беренклау, заповедника целокупне
Масе аустријске војске окупљале су се, цело пролеће год. 1744. на Рајни, полако и пипајући као пужеви, кроз непријатељску Баварску и Горњу Фалачку, кроз нерешљиви Виртемберг, кроз Баден и
Замарајући се, тако, путовањима, по рђавим путевима, од логора на Рајни до Беча и натраг, био је увек задовољан кад се одмарао у свом талијанском балету, или француској комедији, склапајући
Тако започе, без неких нарочитих припрема, да гине и умире Подунавски полк, на Рајни, нит знаш зашто, ни крошто. ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ
Беренклау је три дана тумарао са њима, по шумама изнад Штукштата, прилазећи Рајни. Дошав у логор, обукао је одело простога војника и повео их тихо, обалом, кроз жбуње у шуму.
Пошто му се чинило да је непријатеља довољно збунио, Беренклау дочека најпосле једну мало тамнију ноћ и приђе са њима Рајни, недалеко од Мајнца. Договорив се, пред зору, са Исаковичем о препаду, он се удаљи да нађе чамце.
Последњи пут је, помисли, и доста је, а у Русији биће му свакако боље! Доста му је тог мотања на Рајни, тог вијања по Дунаву, тих туча по Италији, крајње је било време да увиди да му полковнички чин никад дати неће!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гони их, неко их гони. Паметни, мирни људи седе са мном. Ја их питам за винограде на Рајни. Јесу ли још пуни сунца? Питам их је ли истина да су Шпанији понудили локомотиве јевтиније него ико.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће веко
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом. У храму икона стоји На златном сликана
И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму на Рајни. Нек они ковчег однесу И спусте у море тамо, Јер тако велики ковчег За гроб је велики само.