Црњански, Милош - Сеобе 1
да издржи преглед пре него што га упуте да стигне логоре Карла Лотариншкога, који је био истурио своје претходнице на Рајну, до Штукштата, под командом генерала фелдмаршала барона Јохана Леополда Беренклау.
“ Тако је, ето, решено да се Славонско‑подунавском полку покаже крв, још пре но што стигне на Рајну, људска крв, и то његова крв.
још вернији херој, са „његовог војног подручја“ у рат, на Рајну. Не споменувши ништа о производству за потполковника, он је, од синоћ, понављао све исте речи о Царици, о Двору, о
колима до Енгелштата, крај Дунава, где је имао да се састане са већим масама аустријске војске, која се спремаше на Рајну, па и са својим земљацима, са Граница.
После две недеље одмора, заповедници пукова пођоше сваки засебно, али по напред одређеном путу, на Рајну. Исакович се беше решио да их све пропусти, па да их, на последњем комаду пута, престигне.
Карло Лотариншки тад пређе Рајну са осталом војском. После три дана, изменивши свега неколико метака из пиштоља са француским хусарима, уђоше и у
Но тек што беху пошли, дубље, у непријатељску земљу, потиснуше их. Они потегоше натраг, журно, на Рајну, па је пређоше код села Дајнхајма, спаливши мостове за собом.
Свакако да су сељаци били нашли и опљачкали мртваца, коње одвели, а леш, можда, бацили у Рајну. Исакович је, бар је он тако мислио, завршавао свој живот, ту, пред Штрасбургом.
У овом рату пак, почев од Печуја, ишао је, у гомили, све теже. Понижен, како му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрајући своја дела као да их неко други чини, газећи међу лешинама кроз запаљену улицу, као у сну.
После шест дана Карло Лотариншки крете у масама на Рајну, прешавши је по запаљеним мостовима, код села Дајнхајма. Полк Исаковичев при преласку први, био је сад последњи који
вечери, тамо, у даљини, код Штукштата, несахрањен, кад га два сељака нађоше и, дохвативши га за ноге и руке, бацише у Рајну. Осетила је, при томе, да је између ње, још живе и топле, и њега мртвога, читав један непролазан јаз.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та срце си младо ми понела. — — — — — — — — — — — — — — — — — — Гле је веће де прелази Рајну, Ка истоку тамноме се креће. Ој Србијо, да л' је видиш сјајну, Како амо поносито шеће?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
године и преко данашње Мађарске, Аустрије и Немачке избио на Рајну, где су се налазиле сукобљене аустријска и француска војска због оспоренога наследног права Марије Терезије на
Под командом Вука Исаковича (он је историји добро позната личност, а у роману је средишњи лик), пук је прешао Рајну код Штукштата, ратовао у Лорени, и под Стразбуром, а након склопљеног примирја вратио се у своја села почетком лета
Јер, на општем плану цео један народ, на ужем његових триста ратника послатих на Рајну, а на најужем сваки важнији лик понаособ узет, сви се они током развијања сижеа доводе без изузетка до једног истог: