Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Такође на католичком гробљу, нико више не зна где, сахрањен је и шлајфер с плавим наочарима. Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој.
Зове се Рајнхарт. — Како? — запрепастила се госпа Нола кад је први пут чула то име. — Какво је то име? Викнути га човек не може...
Раније увек лепо обучена, па и „намештена”, сад се сложила с мужем у врлини сиромаштва. Жупник је говорио да су Рајнхарт и његова жена један примеран пар, препоручивао њихов пример вернима, и тврдио да су у њему самоме утеха и радост.
Удовица, као све удовице, плаче, сећа се да је женска глава, и да ће тешко бити без мужа. Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен. Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га.