Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Такав ага узме неколико момака, дође у село које му се допадне, сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се да сте моји, ја ћу вас од свакога зулума бранити, и који нема пореза и
у кућу, и кад сељаци, Зеочани, дотрче, а они из куће почну викати: „Агина је заповест, агина је заповест, умирите се, рајо! Крв за крв нека иде”.
тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласипом: — Рајо, бре! — Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага!
Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке! А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
дође до аге, поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага тек што га види ђе носи пар пилади рече: — Еј, валај, рајо, како си? — Добро у твоје здравље, мој лијепи ага! — одговори му.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Ево новине! Новине ево! Навали, рајо, под паром пуном! Синоћ, с посљедњим зраком, синоћ, у друштву с мраком, један је медо, са мрком длаком, један је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сад почне везир питати овако: — Хеј, права рајо! мене је послао частити султан падишаха да обидујем царску земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад види ага да му ништа ни из рука не дава а камоли да вади из торбице, наљути се те му рече: — Хајде право, рајо!
Кадија, као бајаги да би га мало освијестио, запитаће рају: — Има ли, рајо, сад код вас хајдука? — Има, ефендија, јавнијех мало, а тајнијех много, као овђе код вас у граду.
на конак, никад није дао да се закоље јагње као што су га били научили, него би рекао: — Берићет версум, права рајо! Ја нећу тебе чинити зијана, него ми само попригај у масло џигеричицу од јагњића, то је мени вечери доста.
дође до аге поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага, тек што га види ђе носи пар пилади, рече: — Еј валај, рајо, како си? — Добро у твоје здравље, мој лијепи ага! — од говори му.
Чује га однекуд Турчин јашући на коњу, па завиче: — Аферим, рајо, жив био и вазда се веселио! Раја, пошто чу и познаде који је Турчин, одговори му: — Валај ти, Турчине, мој ага, не
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За све остале који су му се до земље клањали, једва је, не гледајући их, кроз зубе цедио: — Арно, бре рајо, арно!.. Због овога је све православно у Охраховцу бежало од Хамзе Вукашиновића.