Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
цвеће у 10 свешчица, Београд, 1890— —1891; Слике из учитељског живота (Београд, 1890), Од срца срцу (Београд, 1893), Рајске душе (Београд, 1894), Зелени вајати (Београд, 1895), Стари познаници (Београд, 1891 до 1896, три књижице), Мале приче,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
срећу он ужива, Сунашца њему неста на истоку, Па гле га опет на небу високу; Све обасјало, што с' досад утаја, Те рајске краје милог завичаја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”.
ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан. — Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Но војске и мноштва за поразе знају, у самоћи ја само победу имам да бирам. Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне? Залуд ме царем зову кад ми велике моћи нису дате!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра брату да ми помогнеш...
Пријатељ мој месец невесео, у страсне ноћи мајске, голицаве бестидне рајске песмице, јер си ма часак само драга једног попца била у трави.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Суву цепаницу храстову На острву Ластову; Од испегланих кошуља И маслиновог уља Падне у занос, ко да је У рајске зашао одаје; Пуна му је ноздрва Жалфије са острва; Кроз њ, право у потиљак Тресне ме коњски босиљак.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на тамошњи живот, где ли су, како ли су душе праведних или грешних; како ли ће
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један!
сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један!
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!
Који је на њеним девојачким груд'ма Сањао небо, Бога, рајске двери; И чију љубав чисту И дубоку Сва вечност не би могла да премери. Зар све да згази?... И на се мисли...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког
Баш имам осећање да сам жена озбиљног човека, да сам заштићена, потпуно заштићена.“ Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Говорио сам оцу: ”Ја могу да прекинем кад год хоћу али вреди ли се одрећи нечега што не бих мењао за све рајске радости.“ Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти... Имао бих, имао бих, Много, много касти. Па зашто се не угледам На високу дугу?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им сенке с лица С облика се црте губе. Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у
Је л’ то Сава? Југ, Тијана, Смиљка моја?“ Сви сте здрави, сви весели, — А ја чујем рајске трубе: На груди ми љуба лети А деца ми руке љубе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Када бих могао, право из лета, отићи у рајске вртове! Ако будем разбио своје ружно тело, на небу ћу ваљда добити неко достојније место, јер било би крајње глупо да
То би смањило лепоту места. Какав би то био рај ако би рајске душе пред собом имале призор једног усуканог Артемија који за собом вуче криву ногу.
Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви,
Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице
воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице рајске, рајске веверице.
рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице рајске, рајске веверице.
гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице рајске, рајске веверице.
Купина рајска, дивље крушке и дивље рајске јабуке, оскоруше, ораси коштуњавци, дрењци, трњине, рајске печурке, громом погођено рајско дрвеће, рајска бара с
Купина рајска, дивље крушке и дивље рајске јабуке, оскоруше, ораси коштуњавци, дрењци, трњине, рајске печурке, громом погођено рајско дрвеће, рајска бара с рајским жабама чије се рајско крекетање меша с осталим рајским
Поваздан се дими у овој несрећној долини и ако овако наставимо, све ћемо ове јадне рајске животињице погушити димом. Јер треба испећи све те силне лонце, ћупове, тестије, бардаке, тањире, црепуље.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!...
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора...
У њојзи је песник о истини певô, О истини горкој: све је лаж и сан, Дан љубави рајске, о којој сам сневô, И слободе дан.
Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле. Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Замени жарки дан.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.
Доспео си, ево, у рајске висине. Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но
диже, Окићена цвећем, плавом небу ближе; Где заносно славуј о љубави збори; Где поточић тихо жубори, жубори, Сневајући рајске чари и милину, Загледô се пастир у даљну даљину.
Поносит пред целим светом ропски си служио мене Кô слику чистоте рајске и вечно млађане жене Ал' ме видео ниси. Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца
постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И
из свога нестанка Сунце те чува У златном своме ћивоту Високо над лавежом векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком земаљском Бела си кост међу облацима Кост костију
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О
И врло се свакад паштимо за тим. ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ Једној тој рајској отоци је име по Писму Фисон. Она пролази тамо на Истоку преко евилатске земље.
И обиде сва ондашња борављења душевна, показујући му оне красоте и лепоте рајске. И онде је запита ангел, у који би дворови та душа понајвећма миловала остати и боравити.