Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У њему беше рај, а у томе рају је њена невиност сликала по бледој магли далеке будућности... себе и драгога. Ала су слатки ти часови заноса, где се
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Места великољепна, штоно реч — рају подобна, а у њима људи дивји зверови. Гди је највећа свобода, ту је најгоре смуштеније, јер је свобода без мудрих
мојему што ме је упутио к науци полезних језика, и учинио ме наћи слатку забаву с књигама; а иначе у оном земном рају подобном месту, у прекрасном Хопову, којега всегда с услажденијем срца спомињем, не би несрећнијег од | мене човека
кад су они онде задовољни, ми, који имамо и пролеће и лето и јесен, по свакој правици ваљало би да мислимо да смо у рају. И заисто, кад би вишенапоменута средства како надлежи употребили, тако би нам и било.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Своју ћеш децу у тај рај одвести, шетаћеш их од бога до бога, али у том рају нећеш срести ни Блејковог Тигра, ни Диреровог Носорога! Кондор нема облаке у кавезу, ни алигатор у базену брзаке.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...
Те ти тако Дел-Амет казуј турски а ја пиши све оно што сам знао: да је Мустапашић послао да диже рају и да Турке у градове сатерају, и да ће Дервиш-бег доћи и проче.
” — „Хоћемо”, кажем. — „А кога ћете за арачлију?” — Кажемо Сирчићу: „Хоћемо тебе. Ти имаш рају и знаш како раји треба адалет”.
оноликој сили можемо противстати, одем код Сирчића паше и рекнем му: „Ви, пашо, ако Бог да, ̓оћете у Шабац да дођете и рају предате, и ми ћемо нашу војску која нас слуша од Шапца уклонити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко је већ био ту с Јелицом. Он це топио од милина... Рај прави човека анђелом. И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео. Да си му ма шта заискао, дао би. Да си кога грдио — он би га бранио.
И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може. Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1.
очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!... Сад, хајдемо у кућу!... И уђоше сви. 3.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... — Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!
Африка
Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти. То је један смешан пар првих људи у овом црном рају. Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим
Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са мога пута. Провлачећи се тако између колиба наилазим на читав скуп стараца
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и мутесарифа у Турској царевини, родом из Босне, који су штитили, нарочито у најскоријој прошлости, српску и бугарску рају и одржавали тајне везе са српском владом.
Главни је задатак хајдука и ускока био у томе да чувају границе Загоре и да штите рају, своје сународнике тежаке, од Турака. Мирни сељаци су високо ценили ову услугу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он најрадије напада на богате попове, особито ако су каноници, на спахије, који рају угњетавају, а сиротињу помаже. — Но, то је први поштен лопов за кога чујем.
Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак. Хоћеш доћи?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу верују да у рају има највише деце (затим девојака и младића, а мање одраслих људи и жена), док у паклу бораве старци, бабе и попови.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оне који имају позивнице за сваку поворку и панораму, за човека кога и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Жена одлази.) МУЖ (сам): Е тако је, човек кад се жени мисли да лети по рају, а кад прође хука бука, па предузме као трговац протокол да види приход и расход, онда обори крила.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика »у рају узабрата«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
собом не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају весело прошета.
Збогом, житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А што је славно, што је вечно у њ, ни ти му, круно слава, не окрун'! Ал' де ће наћи молитва те та? У рају зар? Зацело тамо, да!
јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом принеси поздраве; — јер чудан светац Вилија је наш у рају свом и паклен трпи враж!
Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи? Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!
То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. А кад ми дође да прсне глава о Тог живота
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Турчин и Циганин једва дочекају, те повале рају, те му отресу обилатно дегенека. Те опет спахија: — А ти, Турчине, права вјеро, право би било да си ти бољи од ове
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже. Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
у Америку, хоћеш ?... Кажи само... Да се сакријемо од овога дволичнога народа... Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи... А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. — Аха! Ама, нису ми они онако по вољи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да приђе изађеш; хурије те дивне заробише те си нама тако закаснио.
Пучу пушке Љешанском нахијом. Мислим, иду Турци у хараче, па на рају страву ударају. Кад бој чујем у Прогоновиће¹, те ја потец' са оном дружином. А кад тамо, мука и невоља!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин.
— Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет. — Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
— Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају! Ласно ти је пјану запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А
4 Питао син оца: — Куда сијече Турчин рају? — Зулумћар куд год хоће, и ђе му се деси, а прави Турчин само оно мало што је мимо рамена навише.
— Остави куку, а узми мотику, биће ти одмах лакше! 15 Питао кадија рају: — Од шта је ова цванцика овако мрсна? — Од крметине. — Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. 4.
— Од крметине. — Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. 4. О РАЈИ 1 Питали рају: — Зашто плачеш? — Богме, ако ми не даду пјевати, даду плакати, доклен је мени мој добри ага жив!
— Богме, ако ми не даду пјевати, даду плакати, доклен је мени мој добри ага жив! 2 Питали рају: — Што давате агама на годину?
— А што не давате? — Душу. 3 Питали су рају: — Који вам је до данас био најбољи паша? — Они те није међу нас ни долазио.
— Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село? — И данас је дошао један.
— И данас је дошао један. 5 Питао Приморац рају: — Кад вам је најгори ага? — Кад осиромашимо. — А кад је најбољи? — Кад умре.
— Кад осиромашимо. — А кад је најбољи? — Кад умре. 6 Питао Турчин рају: — Је ли вам жао што Николу потурчисмо? — У нас, ага, кад окинемо псу уши, зовемо га „кудров“, а реп, зовемо га
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био! Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и
који ће сву Европу, Сербију, Босну и Херцеговину, наши[х] стари[х] мило отечество, Болгарију, Грецију и остале божјем рају подобне земље од тиранства, глупости и варварства избавити и ослободити!
Жеља к ученију била је начални узрок да сам ја сву вољу изгубио у оном сремском рају, то јест у Фрушкој Гори, у [Х]опову, дуже пребивати.
неописани[х] красота нагледали у Болоњи, у Флоренцији, у Пистоји, у Луки, у Пизи и просто у свем оном земном у Италији рају, велика би се књига хотела.
Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају. У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Реците ми, молим вас, шта им то помаже? Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају? Је ли тако? Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било их је на десетине хиљаде и зачас су прелазили Дрину, одлучени да рају већ једном науче памети. Срби су се тукли, било је и Руса да помогну, то је изгледало довољно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови
“ Она шапну: - „Ох, мили славуји!“ „Дић' ћемо се фрушкогорском рају, Ићи ћемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику“ Она рече: - „Ти ћеш носит' Смиљку!
Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!
беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.
То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају. Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још
Лептир љубавно ружи Шапће, и око ње кружи, Мирисни љуби цвет. У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо друга три: Пролеће, ја и ти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
обојица под туђим господарем, али их народна поезија уздиже и оплемени, јер су, иако кавгаџије и силеџије, заштићивали рају сиротињу. Стигох напослетку и на сам зараванак вароши и нађох се у свету племства и витезова.
Кад дођох овамо, био је учени Рајмонд - Бог му дао у рају насеља - надбискуп толедски. Он је био тај који је при освајању Толеда прикупио књиге које су се овде затекле, сместио
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
КО ЈЕ ОН? (Мојој кћери) Мила, драг ми је онај дан пун мира. У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу узбуњену
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је само доба дјетињства човјечанства, прољећа људског рода, златног доба кад је младо човјечанство живјело у земаљском рају фантазије, у царству митоса.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Рај или пакао ? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо. Шта ли је тамо, како ли се живи?... Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?
Но, већ ја ћу то удесити. А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио ?... Облак плива... иде у рај, а јест, о рају. Ко ли је тамо ? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи... Истина јест, више нема нас Дражовића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама
И тако стари остане у рају. НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некаква човека био један чобан, који га је много година верно и поштено служио.
си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без главе.
— Аман, ефендија! Ево, чујеш ли? Наљути се кадија, па исколачи очи на рају: — Сиктир, крмче од крмка! Како ти смијеш правога Турчина напастовати?
Кадија, као бајаги да би га мало освијестио, запитаће рају: — Има ли, рајо, сад код вас хајдука? — Има, ефендија, јавнијех мало, а тајнијех много, као овђе код вас у граду.
Дозову одмах онога рају, који, кад дође, нађе онога истога Турчина пред кадијиним вратима, па полако на ухо рече му: то ти и то Мухамеду.
А ђевојка опет упита: — А да, моја ханумо, кад у рају има толико хурија, има ли за нас ђевојке по толико хураца? — Јок оно, — одговори јој. — А зашто не? — упита је.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у пренатално стање подсећа на један мали, индивидуални, али свакако модерни – и чисто песнички – мит о изгубљеном рају, какав се и код Диса наслућивао. Његово наличје чини нам се значајнијим од његовога лица.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је криво што се нису сви истурчили, те му се не би ничим напомињало да ово што је није од искони, или се гади на ову рају, на ове слабиковиће, Који ради једне слабе вере трпе и не осећају дражи охоле слободе и турскога царовања?
Сећам се кад је силазио у Приштину: празник је то увек био за чаршијску рају и помама као да су јој са Преполца већ јавили да низ Мало Косово наступа ослободилачка војска.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА
француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут ето рају окренуо је леђа И летео је, ни сам не знајући куд.
Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге бео. Па где нађе љубу?
Она му је анђô У новоме небу; Љубе се и штују — Ал’ у рају зебу. Сетиће се људи, Каквих има свуда, И дотаћи ће се Њена нерасуда.
Прими ово неколико речи Што узданух при вечном растанку. Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи? ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском, алвенском Евицом. ЕВИЦА: Ја те не разумем ништа. Шта ти се догодило?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Помешана с ветром док ћути у сјају исцрпем будућност у свирепом болу што сања крв лета и пакао у рају. УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами.
Петровић, Растко - АФРИКА
Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти. То је један смешан пар првих људи у овом црном рају. Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим
Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са мога пута. Провлачећи се тако између колиба наилазим на читав скуп стараца
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци? Тамнице, палош, синџир, вешала? Бунтовну рају треба мучити! А мирну, опет, миру учити!... (Види се како споља дим улази.) Станоје!... Ово је дим!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?
Ти си камен научила Љубит’, горети, А срцу ми даде крила, Срце одлети. Одлетело небу, рају, Богу, светлости, Вечној зори, вечном мају, Вечној радости.
Она шапну: „Ох, мили славуји!“ Дић’ ћемо се фрушкогорском рају, Ићићемо све у загрљају, Пландовати по оном буквику. Она рече: „Ти ћеш носит’ Смиљку!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што ћу, тужан, Петровом у Граду, Гибралтару славно-мађарскоме, Што л’ у лепом искат Новом Саду, Љубе ради земском рају моме. Не гледа кад љуба мене моја.
А кад јошт два срца нејављена жеља привлачи, Онда су треће очи отров за добру вољу. Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло.
А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач. Згодније б’ било и мени са самом шетат се црнком, Гледат у црно око, држати белу руку;
Док се мени зелени Српског луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба Милоша. А песник П. Н.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.
Према српском старинском схватању, ј. дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној народној песми из Босне: »Јабука је насред раја
У околини Смедерева забележен је етион због чега се ј. пре Петровдана не једу: тога дана »затресе свети Петар у рају јабуке«, и деца се скупе да купе ј.
СЕЗ, 41, 478. У рају има највише босиљка и р. (Вук, Пјесме, 1, 209). Ако је жена рада да нема менструације, треба да, кад је добије, опере
Довољно је уз њих подсетити на јабуке хесперида и на плодове са дрвета живота у рају (које је, у првобитном миту, такође чувала змија), па ћемо се уверити да се овде доиста налазимо у пуној митологији.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја? Има ли људи тамо у томе рају, Господе? Какви су они које си тамо сместио? Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја?
мозгу и ја сад ту бледу слику Прохорову, његов жалосни отисак који је оставио овде на земљи пре него што је ишчезао у рају или ништавилу, у чистилишту или ништавилу, у паклу или ништавилу, натерујем да покорно служи мојој величини.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 208 ДВА ПЕСНИКА 209 ПРИЈАТЕЉУ 211 СРБИН У РАЈУ 215 ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ 216 РЕАЛИСТА 218 ИИИ 219 ПАСТИР 220 ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ 223 ЦАР И
То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају . . . Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом
1889. СРБИН У РАЈУ Умре један Србин, не зна се од чега, Али Господ прими у насеља њега, И рече му Господ: „О љубазни сине!
14. Он ми је причô: да је, врло давно, Живео Сâли, паша од Зворника; Несрећну рају мучио је јавно, Те доби име „српскога крвника“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На његовом источном рају исправила се у плави ваздух његова бела мраморна светиљка - виша но што је Кеопсова пирамида, - седмо чудо света, која
Ми смо видели како су се оне дивно развиле на равном тлу Александрије, испрженом од сунца, а овде, у овоме земаљском рају, осушили су се и они плодови који су онде сазрели. Чудна игра судбине! Када је Константин Велики начинио 330.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини у овом случају, где му је један
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
први људи... Адам је био први човек, а Ева је била прва жена. И они су, као први људи, живели у рају. И они су врло лепо живели, али једнога дана Адам загризе Еву...
многу беду ублажио; њега невољници за живота сматрају свецем и његова је душа, по смрти, обезбедила себи место у рају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А сви снови, жеље моје Нек' у златној гривни стоје, Нек' ти шапћу благо, ти'о: ''Зоро моја, данче мио, Слатки рају мој, До гроба сам твој, па твој!...'' 1897.
Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана... Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, и упоредо са испољавањем нивелизаторске улоге турског феудализма, са његовом тежњом да претвори у рају и домаћи привилеговани слој.
против турске власти и кад су се против турског феудализма због његове тежње да привилеговани домаћи слој претвори у рају почели борити и сами кнезови, већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби против свих опих који су
Тај неуморни усталац кроз векове је загревао рају и звао је на подвиге. Мусић Стеван је јунак који је касно стигао на Косово.
харач, како су ударали на женски образ, како су људима отимали имовину, како су измишљали свакојаке страшне муке да би рају натерали на послушност.
Ову одлуку Турци су остварили почетком 1804. године. Али, уместо да умире рају, подстакли су је на буну. Кнезови који су избегли сечу и хајдуци одмах су почели дизати народ на устанак.
Такви су, на пример, следећи: „То изусти, а душу испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву, покрсти је и вјенча је
“ То говори, а с душом се бори: то изусти, лаку душу пусти, и умрије, жалосна му мајка! Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље!
добри буд’те; нек је харач петнаест динари, нек је харач и тридест динари; не износ’те глоба ни пореза, не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош
мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају кô синове; тако ће вам дуго бити царство.
може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају кô синове; тако ће вам дуго бити царство.
ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо.
и Аџи-Рувима, који знаду злато растапати и са њиме ситне књиге писат, нас дахије цару опадати, око себе рају сјетовати, — они паше, а ми смо субаше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву? Каквим ли очима могу смотрити ми Бога под телесним покривачем?
А да би и сад Христос на овај свет виђено дошао, еда не би призапретио господи за то крошто они сиромаш и своју им рају и децу не пустају преда се свакад излазити него по каштиљи, по градови и по својих полата затварају се како гробови и
Од тога нејма по гушу боље и по душу горе. Не буди лежак, него бежак. [Не може се] јести, пити и у рају бити. Чемерну срдцу и мед јед се у грлу претвара.
« Иди к моме беседљиву рају, к источним вратма мојима, иди к моме красноме гласитом дому, ваљалом селу, к другоме земљану небу, к широком густу
Девојка (То девојка слушајући стрепи и рада је, а двоструко се плаши: једно Евине тамо у рају преваре и онде пак оне каштиге за неверовање архијереја Захарије, те зле ћуди клони се и по девојачки гови му, а
Те зато још бољма стрепим к бојим се да ме тако не намамиш на које зло с преваром кано у рају Ева што је с преварењем пропала.