Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт непријатељима народа свога.
Чудна девојка!... С највећом нежношћу привија ране у боју рањеника, пружа им мелем, а кад их излечи шаље их у бој, да погину... А над гробом својих љубавника плаче...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Главе су одлетале као бундеве, блебећући... Пушчана ватра умукну... Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.
— А да неће остати сакат? — Неће... Ево, видиш, како миче прстима... Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...
Само је једно тиштало душе рањеника. Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...
Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... Међутим, у Мачви беше мирно. Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе...
Јадна Петра!... Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом...
Леш до леша падао је по пољани пред шанцем. Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... Турци стукнуше. Наста тајац. — Тако ја умем!... — рече Чупић.
Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака. То беше покољ каквог није било.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
напрегнут, распитивао о својима и трчао и тражио на све стране према прозорима, све то, а поврх свега узбуђење оних рањеника око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је, збуњен и осрамоћен, у засебном официрском вагону, лежао
И тако обавијен неком срамном маглом и њоме одвојен од оних осталих правих рањеника око њега, што су му се у оној њиховој скромности чинили нека мала божанства, он је осећао како страшно прља лепоту
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нека не жалосте жене! Петар га је, међутим, и даље водио, под руку, као рањеника, шапћући: „Не бој се, апостоле, скинуће ти Гарсули те окове, макар ја после пешкире продавао и, у гаћама, по
Па, иако је била забрањена, теоријски, у маневрима, борба прса у прса, било је и рањеника, у тој ратној игри. Геометријски замишљени напади и судари, на мостовима и при прелазу река, били су тако снажни, да
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одрпаност војника, смрад рањеника који нису одношени, већ су, по својој вољи, остајали код пука, сав нехат, којим су их бацили пред топове.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе.
Четовођа нареди: — Де, вас четири, без Маркише, носите рањеника. Живо! Кад се момци с Јанком упутише, он сједе крај Крцуна, затвори му очи, помилова га и рече: — Еј, соколе, Крцуне!
Пошто кнез леже, Јоке и Милица отидоше у преградак, а стара оста крај рањеника. Али прије пола ноћи Милица је замијени. Ватра је пламала, те би сваког трена оружница одсијевнула.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Побисмо се, стаде шара цика, Беше мртви, беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари Станко и он допâ мука, Сломила се десница му рука.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја вас морам и нахранити и напојити, и простријети вам и покрити вас, и посијати вам и пожњети, и рањеника поњеговати н гињеника покопати. Шта ћеш, на кога ћете се ви наслонити ако нећете на мене, па било ми право, било криво.
људи, родољуба, чланова њихових породица, политичара антифашиста, активиста који се пребацују на друге терене, лакших рањеника итд. Тај дутачки „реп“ држи се чврсто бригаде и сапиње је у покрету и маневрисању.
— Знаш ти добро да је то одређено за наше рањенике, па опет си посегао руком у магацин, а? Је ли теби жао наших рањеника? — Како неће бити жао, бог с тобом, — И би л се ти жртвовао за њих када дође до густог?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ни име им се не зна. А и ко ће бележити, кад то треба што пре склањати да се живи не би окужили. По шумама има још рањеника. Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв. Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред.
Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг. Сретосмо и групу рањеника. Били су рањени ко у главу ко у руку. Ставили им привремене завоје, који су већ почели да крваве.
Војници нашли своје познанике и у пролазу чух једнога рањеника где вели: — Вала, ако се ко од оних врати Фрањи, нека се пофали... Из кукуруза износе мртвога војника.
Неко је јечао међу гомилом лешева и наши војници извукоше рањеника са пребијеном ногом, да се видела гола кост зглавка. Са измученог лица су капале сузе и рањеник је склапао руке,
Са оне стране учесташе пуцњи пушака и прасак бомби, па се слише са узвицима луди и јауком рањеника у заглушну хуку... А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично, скотурени
Као да копају гробове, људи су ћутали и рили земљу око топова. С времена на време застану и ослушкују јаук рањеника на оној обали. Болни и тешки узвици или самртни крици умирућих прекидали су ноћну тишину.
Војници мљаште јабуке са хлебом, док се преко пута, на оној обали, разлежу болни јауци наших рањеника. Зора се помаља и са зебњом погледасмо на супротну обалу. Видимо тамо неке непомичне прилике.
Остали ћуте, као да још не могу да дођу к себи од силног изненађења. И раније смо слушали приче рањеника, који су, под утисцима тешких тренутака, преувеличавали догађаје.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Осталима не памтим имена. Мене је спасао Шаца Петровић, лекар из Кикинде, кога сам знао и пре рата. При спасавању рањеника, под ватром, он се био тако прочуо, да је био одликован великом сребрном медаљом за храброст.
Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду.
Кроз два‑три дана, имао сам да се вратим у пук, и јавим Јанаушеку. Међутим, толики је био тих дана прилив рањеника на превијалиште, да сам убачен у један транспорт који се задржао тек у Бродију.
По једном параграфу у Аустрији, свака је породица имала теоријско право да свог болесника или рањеника премести у своје место становања. Међутим, у пракси, за тако што је требало као за све у Аустрији, протекције.
Носио сам апотеку лекара, преко дана, и учествовао у дочеку рањеника. У приземљу је било пуно белих љиљана, а на спрату – штака, и протеза.
Цар Карло је, доцније, имао обичај у таквим приликама да ухвати рањеника за медаљу, или за дугме блузе, па да пита: „Где сте то добили? Јесте ли учествовали у биткама?“ То исто. Понова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чисто не може да верује да је он пао. Као војник у боју, који непрестано пролази поред рањеника и смрти, и на све то гледа нарочитим погледом: то је све далеко од његова ја.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Лежи страшна смеша. Ноћ се хвата, Само муња каткад блисне. Док последње жртве стари крвник веша, Непрегледна хрпа рањеника кисне... Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга?
— Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне... СЕРЕНАДА И АЛЛЕГРО Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу.
Кад се Јан освијестио, нађе се на колима. Прво што му к уху доприје, би јаук рањеника и њемачке ријечи. Брзо се прибра и сјети се свега.
погледом очито казао е би желио да се и одмах одмакну, јер — по прилици — жељаше да сам остане с видаром, пошто овај рањеника прегледа. Они сви то лијепо разумјеше, али ипак нико се не маче, толико бјеху радознали да и они чују.
Ивана стала чело ногу му, а Милица и Стана са страна; све три блиједе и забринуте не скидаху погледа с рањеника док се видар не би исправио, а онда њихови се погледи стеци на лице видарево, да с њега прочитају судбу рањенога.
Он је нестрпљиво погледао пут кревета. И остали иако помињаху причање, погледаху такођер немирно пут рањеника. Видјело се очито да им је главно што ће сад видар рећи, а ово остало узгредно.
Видјело се очито да им је главно што ће сад видар рећи, а ово остало узгредно. Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја.
Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу. Неко прихвати рањеника за руке, неко за ноге; сердар му положи руке на главу. „Сад стисни зубе, момче!
У исти мах уздахну дубоко и затвори очи. Она се тада диже и отиде над рањеника, кога је неко вријеме посматрала, па извадивши нешто из ковчега, поврну се опет к огњишту. Бјеше узела чешаљ.
Кад видје е је доба послу, он се диже и пође у кућу. Остали пођоше за њим. Ту му помогоше да рањеника обрне, а он пошто га прегледа и приви мелем, изађе опет пред кућу и остали за њим. „Боље је јутрос!
Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као од шале.
Медик га је за неколико прегледао и запиткивао, па пошто нареди дјевојци да рањеника напоји разблаженом ракијом, крену с осталима опет пред кућу. „Стрико, ручак је готов“, рече му цура.
“ рече Маркиша и оде. И она тројица, опростивши се с видарем отидоше. До ноћи осташе њих двоје сами крај рањеника. Видар је испијао лулу за лулом, сједећи пред кућом. Стана је готовила вечеру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу. ...Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се кад је сестру, сву у дроњцима, срео у одступању на каљавом путу Јанкове клисуре, међу карама, избеглицама и комором рањеника. У наручју њеном, мртво најмлађе дете и свећица мала, воштана догоревала је над жутим, танким као игла његовим носићем.
Вратио се чим, осим стражара одређеног код узетих топова, није више никог било и на своја уска плећа натоварио рањеника коме су се ноге вукле по изораној од граната земљи и однео га на превијалиште где га је предао болничарима и где је
Шта се догађа тамо? Мора бити да има и мртвих? Оволики број рањеника, које сретамо успут, сведочи да има много и других, који нису могли да иду или који су остали на бојишту...
— каже ми он. — Наши су пукови покошени!... — Ама како сте то — обраћа се затим једној гомили рањеника — сви у руку рањени? Наш реквирирани кочијаш, неки Лала из Александрева, јури колима као да идемо у сватове.
Тамо се већ три дана бију. Онај силан број рањеника, што смо, их јуче сретали, све је то „евакуисано“ с Мердара. Успут — опет рањеници.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У полусну ми каткад излазе пред очи низови и низови уснулих лица, виђених ко зна гдје и ко зна када, лица блиједих рањеника , лица умирућих, лица која сам виђао по болницама, по ратиштима, по војним пољским превијалиштима, низови лица с
Краков, Станислав - КРИЛА
Пуцњава се све слабије чује. Најзад је и он дошао на ред. Лежао је на леђима у слами сред дугог низа рањеника, и чекао да га понесу у операциони шатор. Крај њега је неко кркљао у ропцу.
Врата шатора се отварају. Болничари се помаљају, и прихватају опружене рањене са сламе. Понеше и њега, рањеника са јуриша. Мали зелени камионети са црвеним крстом стајали су на још залеђеном путу.
Био је најављен велики број нових рањеника, те су старе растурили на све стране. У команде, депое и Африку. Мију су и против његове воље однели за Бизерту.
да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког рањеника. — Ипак је умро, додала је убедљиво. Онда су сви пошли. — Да вам оставимо светлост, рашчупана Ивон питала је Душка.
Али је Ивон гледала у рањеника. — Волим твој врат јер је тако мрк и снажан, и твоје кукове јер су уски, и мршаве чланке...
Новине су писале о генералима, о уласку у освојени град, о девојчицама и цвећу. Нови возови рањеника стизали су, н правили забуну по већ пуним болницама.
Из магле се указао транспорт промрзлих рањеника. Појава живих људи причини радост код путника. Али је све то брзо прошло.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених на бојишту са раздробљеним костима у локвама крви, оросити твоја вечерња роса и увити тама ове ноћи;
Кад сиђох у варош, видех дуге редове рањеника где пешке, на колима и на носилима пролазе за болницу. Одох у штаб. И ту нађох метеж и узрујаност.
Док сам ја овако резонирао, уз праску пушака и звуке труба почеше се мешати још и други гласови: јаук и стењање рањеника. Друмом од Тешице почеше долазити рањеници..
Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе. Мене подиђе језа слушајући ова проста, неизмајсторисана и кобна извешћа рањеника, Она су боље казивала
Мене подиђе језа слушајући ова проста, неизмајсторисана и кобна извешћа рањеника, Она су боље казивала право стање ствари, но сви извештаји што их добија Комаров и шаље Черњајеву.
Питам др. Владана, шефа целокупног санитета, колико имамо данас рањеника. Вели преко 200. Преко 200 рањеника, војска као утучена, добровољци раздражени, Турци окуражени, планови покварени,
Питам др. Владана, шефа целокупног санитета, колико имамо данас рањеника. Вели преко 200. Преко 200 рањеника, војска као утучена, добровољци раздражени, Турци окуражени, планови покварени, битка изгубљена... и зашто све то?
Штаб се већ био вратио. Бугарска дружина, што смо је јутрос видели, добро се борила. Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља. Како нам је скуп сваки човек, а како смо данас лакомислено стотине изгубили!
Ниједнога тешкога рањеника не остависмо Турцима, а било их је у нашој групи четири. Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога
Чинило ми се као да још једнако чујем јауке и ропце тешких рањеника. Они живи људи по логору око мене изгледали су ми као становници гробља, што су тек ноћас устали из својих мрачних
Прави пакао. Помислите само колико им треба док евакуишу болнице. Та они имају из последњих бојева хиљадама, хиљадама рањеника. Дивно смо их разломили. Просто красота! — Али и наших је много изгинуло. — Шта ћемо, такав је рат; мора це гинути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ах, братко... леле, мајко... санитет!“ — чују се узвици рањеника, који су остали између наших и њихових ровова. С наше стране одјекују још појединачни пуцњи, те сам наредио да се
Ми сабисмо главе иза заклона. Наш пук пристиже, и налете на митраљески сноп. Разлеже се јаук и наших и бугарских рањеника.
Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у!
Ровови се преплићу, сливају и губе у подземним лагумима. Сретосмо војнике у пуној ратној спреми, где носе једног рањеника. Око његове главе налазе се груби, крвави завоји. Склонисмо се мало у страну.
Људи су се скрили у лагуме, одакле их повремено извлаче мртве. Или се под земљом разлеже јаук рањеника... Сунце је утонуло у бездан иза планина. Још само светао одблесак зрачи у висинама.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!... (Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Твој лук, Јонатане, никад није промашио. Видим пала тела и крв рањеника. Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек ујутро обратио сам на то место нарочиту пажњу. Поново се указао. Ишао је од једног до другог рањеника, то се јасно видело одозго из моје осматрачнице, и стављао им мелеме на ране.
Не, он као да тера инат. По цео дан трчкара од једног до другог рањеника, изгара од жеље да их спасе смрти, да их закрпи и поново пошаље на нас. Волео бих кад би ми допао шака.
Боже, како је био леп. Усправан и висок као бор. Корачао је достојанствено. Клекао је крај једног рањеника што је цели дан умирао на врелини љутога камена, узалуд дозивајући неког ко би му помогао да се макар склони у хлад са
Једва је ишчекао да Никанор заврши своју беседу, да би проговорио. Жучљиво, свађалачки. „Овде се говори о душама рањеника које блуде по пољима. Помиње се како ти младићи нису стигли да остаре. О душама се брине Творац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Делови људског тела разбацивани су на све стране. Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника. Живи су занемели од ужаса, прибијени уз земљу.
А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника. — у војсци су нас научили којекаквим тричаријама, нико нам не показа како се прави завој — љути се Лука. — Г-р-р-у...
Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух. Људи имају утисак као да им је откинут један део тела. Шумадија је поробљена.
Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице. Стоје на путу, распитују се за своје команде. Сматрају да им је команда њихова, у општем
Пристизали су журно француски и енглески тешки топови. Планине су трештале од експлозија, јуришних усклика и јаука рањеника. Ишли смо узбрдо лагано, а сигурно. Али освануо је четврти август.
— Он нам приђе. — Морамо сви тамо. Ситуација је тешка. Јахали смо журно. Уз пут сретосмо колону рањеника на мазгама и колима. Село ТурманМахала као да је спржено.
Огромна колона крстача као да је ницала из земље. Дуга поворка тешких рањеника промицала је свакодневно. Јаук се разлегао са носила углављених на леђима мазги.
Остали возови се рас пршташе. Предњи возар једне запреге паде. Један поднаредник појаха на његово место. Преко рањеника пређе топ. Возари размахнуше бичевима. Рањени коњ се пропе и паде међу осталу запрегу. — Скидај затвараче!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Држаћемо везу између штаба одреда и сеоских одбора: преносити обавјештења, наређења, тражити кола за превоз рањеника, муниције, хране. — Их, их, што се правиш важан! — рече Мачак.