Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је ли још жив? — Жив је!... У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. — Овамо, бако, овамо! Овде су рањеници. Баба приђе носилима. Ишла је погурено, ослањајући се на штап. — Да је мало видела! — рече.
И прође дан као да га неко украде... И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства...
Црњански, Милош - Сеобе 1
изнемогао од болова у стомаку, јављаху му се, као причине, штале, болештинама заражени редови кућа, лелечући рањеници и кишовите ноћи, у којима је живео некад. Није више био брижан, јер је био пресвиснуо од беса и очајања.
Исаковичеви војници почеше да ускачу у шанац, са ножем у зубима, разбијајући главе. Кроз пола сата, док су око њега рањеници падали на земљу и превијали се од болова, умирући, Исакович беше, са неколико војника, већ избио на главну улицу
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта је за вас историја? Шта је за вас Ташмајдан, шта су за вас подземне катакомбе у којима су умирали рањеници, а Карађорђе ковао планове како да освоји Београдску тврђаву, шта је за вас ово место на коме је не знам ни сама које
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Намах се отвори Косово. Грме топови, море, небо се пролама, сијевају сабље, звече ханџари, јече рањеници, — све огрезе у крв. Бране се војници, јер немају куда, но која вајда кад ниједног оклопника посјећи не можеш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ни њему није лако. У близини Коцељева сретосмо дугачку по ворку воловских кола, на којима су лежали рањеници... Бледа лица, потамнелих очију, гледали су они болно некуд далеко, и, заузети својим мукама, нису нас ни опажали.
има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници. Та он је био њихов друг, доскора је био жив, и зар да га баце као ствар поред пута...
По шумама има још рањеника. Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв. Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред. Неки умиру. У једнога се груди снажно надимају, а полуотворене очи већ су потамнеле.
Наскоро се појавише и рањеници. Њихова појава је покварила оно свечано и раздрагано расположење изазвано нашим успесима...
Приклештени између Саве и непријатељских ровова, рањеници поседали на обалу и тужно гледају своју отаџбину. Неки се и крећу...
Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?... Напред река, позади бајонети. А ми смо немоћни, јер су наши рањеници испред њихова рова. И сада непријатељ командује... Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа...
Која вајда!... Наши редови су све ређи. Видимо како се рањеници извлаче из ровова, мртви остају, а попуна не стиже. Наша батерија штити огроман фронт по ширини и дубини, и не знамо
Торањ се из темеља затресе од разорних хаубичких зрна што падоше око цркве. Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду..
Коморџије се распршташе. Један коњ са товаром паде. Око нас гамижу рањеници, грубо привезани, па им из свежих рана шикља крв.
Неки још држе стиснуте пушке. У оном камењару између мртвих јече рањеници. Командир прати хитно ордонанса да позове болничаре, ако их где има...
Онда наиђе воз са рањеницима из Београда. Из вагона вире уморне или увезане главе војника. Говоре рањеници да сада на Београд нападају Немци и покушавају прелаз великим снагама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Аустрија је тада била потучена, до ногу, у Србији, и нико више није био слат у Србију. Рањеници и болесници слати су, што дубље, у Аустрију.
У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина у гранату, на земљи. Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени.
Имали су одстојања измерена. Са тог брдашца мало се наших у шуме иза нас вратило. То вече, рањеници су одвезени тако да су ноге и руке висиле из кола, као кад телад возе на кланицу. Био сам се грдно препао.
) На пола сата пре тога, ја сам још рапортирао Јанаушеку, па су му сад јавили да сам остао мртав у руском рову. Рањеници који су то вече однети у болницу однели су глас о мојој смрти далеко, тако да је до моје матере, у Иланчу, допро.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НАДАЊА 124 ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК 126 НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ 128 НОЋ СЛУТЊЕ 129 НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С
цепте, Као жуто лишће, као травке витке, Када крупне звезде почеше да трепте Над пољима мирним прохујале битке. РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 С првим жутим лишћем и они су пали Јесени ове у дан какав мокри, На пољима хладним која страшно зали Крв,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
из земље и са неба, растапале одлучност а натапале барут, небеса су се истицала, сва блатњава, јаукали су само рањеници, сваки час још понеког није било међу живима, ни слепи Филип, стално уз њих, није више певао, изнакажена телеса
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онај силан број рањеника, што смо, их јуче сретали, све је то „евакуисано“ с Мердара. Успут — опет рањеници. Чисто да човек не верује, да је толико уопште било на Мердару. Мој Лала се умудрио. Ћути. Ни на коње не виче.
Пут се одавде пење, те сам често силазио с коња и ишао пешице. Рањеници сви одреда, кад их питам, причају, како горе „све изгибе“! „О, мој!“ рекох ја на језику мога Лале; овде нема шале.
Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима. Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље...
Тих, густ и свечани мрак био је већ загрлио крваву земљу, на чијим су грудима издисали тешки рањеници из борбе, која је вођена целога дана десно од нас, и коју смо ми посматрали са Грамаде, јер смо били у резерви.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.
Краков, Станислав - КРИЛА
Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих. На запаљеној пољани има само људи који себе спасавају. — Коњица, коњица...
се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници. Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи. И мајор је остао жив и дошао је. Седео је забринут и тужан.
Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки.
Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су. Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави. Пољски су мишеви цикали од злобе.
Они из ровова купили се ноћу. На завојишту лекари су окрвавили кецеље и љутито псовали. Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната.
Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути.
Око белих шатора на слабој светлости журНо се радило, јечало и издисало, а нови рањеници непрестано пристизаху и сви они причаху о клању и јуришима.
Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха. Онда су Црнцу натурили на уста маску, стао се гушити, најзад је заспао, и кроз сан мумлао страшне
Онда су га пренели у белу бараку. У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не
Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале. — Цепелини, будили се рањеници. — Аероплани, тврдили су други. Но нико није чуо експлозију бомби. Настала је поново над градом тишина.
И онда је на силу хтео да исправи од рана згрчене руке и ноге. Рањеници су јаукали. XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ У Острву му је руски прапоршчик извиђач причао о својим ранама под Пшемислом и о
Појава живих људи причини радост код путника. Али је све то брзо прошло. Рањеници су заостали, говорили нешто о ранама и борбама и потом одлазили. Снег је вејао. Ветар је јаукао са рањеницима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Друмом од Тешице почеше долазити рањеници.. Лакше рањени застајали су и причали да Турци бију с висова из шуме, а наши су на отвореном пољу y долини; да ће
рањени застајали су и причали да Турци бију с висова из шуме, а наши су на отвореном пољу y долини; да ће многи наши рањеници остати по кукурузима неизнесени, јер нема болничара, и ако се наши повуку, Турци ће исећи све рањенике.
Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама. Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили.
И док се рањеници грче у мукама и умиру по болницама често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ту сам чуо за погибију онога командира рововске батерије. Са положаја рањеници непрестано пристижу. Причају нам да су Бугари побили све наше заостале рањенике.
„ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“... „Јаој, браћо!“ „Не остављајте ме!“...
Била је то нека бугарска чета, која је журила у помоћ онима на реци, па налетела на мене. Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас.
— Неко закука. Ми потрчасмо тамо. Било је доцкан. Топ је био сав разбијен. Известили смо командира. Он нареди да се рањеници одмах носе, а све остало да остане онако како је, док не дође комисија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Отишао је да на њих штедро расипа своју вештину, благословену вештину. Да ли зато да би ти њихови рањеници што брже прездравили и с већим бесом и мржњом кидисали на нас, његову браћу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник Стојић: „Да ли остаде још ко од наших?“ И сигурно су Немци у сумрак ударили поново, да
Путеви искварени, мостови разваљени. Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и лакши рањеници. На свима странама плач деце и јаук рањеника. Мост на Морави бачен је у ваздух.
“ КАЈМАКЧАЛАН Павиљон је био пун до последњег места. Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога.
и лизола, са дахом људи и задахом зноја маларичних болесника испуњавали су и онако мучну атмосферу четвртога павиљона. Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су.
Кажу да су тада Дринци изгубили око девет стотина официра и војника. И то мртвих. Из ове ноћне борбе рањеници нису излазили. Ко је само викнуо: „Јаој!“ — по пет Бугара налетали су на њега бајонетима. Почело је да се раздањује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и разведри поље, Иван гледа и горе и доље, ал̓ не знаде ништа куд је горе: поломљени коњи и јунаци, но по пољу крче рањеници. Ја кад виђе Црнојевић Иво, он преврће те лешеве мртве и крваве огледује главе, све тражаше дијете Максима.