Станковић, Борисав - ТАШАНА
КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе). КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови.
Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години.
КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години. Још Аџи Дервиш оди Перистер планину што гу пијеше, па саг ти ће гу пијеш.
Још Аџи Дервиш оди Перистер планину што гу пијеше, па саг ти ће гу пијеш. И коме да давам така раћија? Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија.
И коме да давам така раћија? Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија. А ристијани, кад излегну на пазар, донесу оди свој дом своја раћија и леб, сал чанче фасуљот што земат од менеме.
Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија. А ристијани, кад излегну на пазар, донесу оди свој дом своја раћија и леб, сал чанче фасуљот што земат од менеме.
Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије. Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај! КАФЕЏИЈА Аха, еве гу. Ја! Чиста, суза, ак препеченица, ама ладна, болан да гу пијеш!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије!