Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Погдекад би се задрмало и само начелство, кад таласи неком кладом лупе о ребра горостаснога здања. А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!...
“ „Господине, он је болестан још од буне, а сад га је господина комесара џандар кундаком ударио у ребра тако немилостиво, тако силно да се обнезнанио... Помозите му, господине!“ мољаше чича Марко.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући.
Црњански, Милош - Сеобе 2
га је фелдмаршал‑лајтнант дочекао тако, ни Гарсули није имао обзира према њему и предаде му писма као с неба па у ребра. Био је то строг укор са највишег места и Гарсули је знао шта пише у тим писмима.
Том дршком, он је мувао у ребра сваког свог саговорника, као да је хтео да га голица. Смејао се преко целог дана и његова кућа била је увек пуна
У том манастиру, Христ, за време ноћне мисе, тако госпожа Монтенуово тврди, узима калуђерице на своја, прободена, ребра, па их мази. И Текла хоће то да види.
А његова сирота мати рећи ће: Целу ноћ сам на једној страни спавала, па сам ребра натиштала. Нисам смела да му се окренем.
На њој више није било топова, ни једара, ни јарбола. Остала су још само њена ребра и греде трупа, масне и црне од катрана. Око те старе олупине одјекивао је крекет жаба.
Срећом, капетан је остао жив, али му је сломљена нога и пребијена су му и ребра. Рунич прича да је, у тим колима која су одјурила, препознао слугу Божича, али се Божич смеје, и каже да се капетану
Кад би била мушкарац, рече, задавила би ту жену, у постељи, пољупцима, и загрљајем око врата, а сломила би јој и ребра, од уживања.
Њена ребра су сијала, као што сине муња. Дрхтао је цео, кад би га телом покрила. Ујутру, кад би дошао к себи, помисли да ће с ума
Варвара? Је ли православна, или римљанка? Ђурђе је викао да ће проти поломити ребра, али, у фамилији, био је мишљења да би Варвара требала веру да мења.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
кристаласт венац Карпине пробијен Трнавском реком, уз то је избраздан многобројним паралелним вододеринама и подељен у ребра. Изгледа као вајарски рад, тако је правилно моделисан. Тај се венац везује даље за Св. Илију и за Пљачкавицу код Врања.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекла је и била у праву, као обично. За тренутак се осетих као да ме је неко лупио шаком у ребра, затим се направих да посматрам шта Атаман доле на хиподрому ради.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и ребра најежена од хладноће. Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа.
Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши. Кривоног и тежак, он је тих последњих дана опремао своје људе, јашући цео дан.
Хватали за груди, обарали и клали, задирући руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.
Све је у њему плакало и тресло се. Ребра су га пробадала као ножеви, одузимајући му дах. Вест да му је жена, госпожа Дафина, умрла, примио је сасвим мирно.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
, Скопља – копља , Сланкамена – рамена , Сиска – диска , Фрушке – крушке , фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на путу, ђаволи- заволи, кућица — Вучића, бачве - Мачве,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пуче пушка, а бијаше турска, Те погоди Милуна хајдука, Баш под ребра са лијеве стране, Пролетје му зрно кроз слабину.
И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И
пушкам' чине јаде тешке, Ал' не праом, брате, већ јуначки: Држ' за грлић, па удри кијачки; Пучу чела, крају се ребра, И ломе се те токе од сребра. Јој, како се војске уоштриле!
муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С леве стране међ' токе од сребра И међ' она, брате, вита ребра, Иштети му оно срце живо, Ал' му млада не учини криво: Што тражио оно и нашао, Заш отима што му Бог не дао?...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта да се каже, није му било нарочите мане: имало је све четири ноге и ребра као мотор на ваздушно хлађење, тек је било очевидно да га је та његова видно изражена мршавост спасила на Зеленгори од
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нагох се гробу, али се брзо устрашено тргох натраг. На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је ударио половину, док краљ поче викат: — Отварај врата, јер готов су ми клинци сва ребра изломит! — Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити!
Слуга ће на то: — А да како се нећу наљутити кад сам цели дан радио да ми ребра пуцају, па ми ни јести не даш? Ћоса ће на то: — Е па кад си се наљутио, ходидер вамо да ти вашу с леђа одерем.
Други узме сриједу говорећи: — Ребра сјеверова и град царја великаго! А трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку говорећи: — Варка пред Марка!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Стварно, а колико ваша ординација има квадратних метара, докторе? — бубнух с неба па у ребра. — Осамдесет и два квадрата. Зашто? — А знате ли можда напамет број свога рачуна у банци?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени цијукало кад ми ребра чијукало: Ја сам свећа, цвете бели, што ти светли док те цели. Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло:
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Платиће рибе скупље од сребра, када му браћа наместе ребра!“ Мачак и Жућа у хладу млина мућкају главом читави дан, од врха главе до краја репа кроје и шију убојни план.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
човек им удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод
Црњански, Милош - Лирика Итаке
чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна лака ребра чине те маркизом... У страсти очију плавих, и жилица јако љубичастих, и груди ко цветови што вену, цветови бели први..
А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра. Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани.
И овде, румен крина, са девојачког ребра, ја, зором, уморно бришем, без милина. А кад утопим чун Месечев, од сребра, у ново море јутра и у траве, седнем на
И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем. И груди своје, у грожђу, криком, раскидао, наг, на дну неба, опивши се завичајем.
Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски. Расцветане воћке стискам на ребра, кроз ваздух благовештенски.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....
тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....
у варош камени стуб с натписом: »Стан', путниче, и прочитај: ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и поломићеш ребра, ако ли се кренеш пешке, — изломићеш ноге. Размисли се, па пођи напред!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Ама, остави, бога ти, какво светло око! Како можеш тако с неба па у ребра? СПИРИНИЦА (избекељи се на Спиру и крсти се): О, господе Саваоте! Да чудна човека, не даш ми ни да зинем!
СПИРА: Видиш ли сама да не умеш, ти ћеш одмах с неба па у ребра. СПИРИНИЦА: О, господе боже, да чудне напасти! Ама, сачекај да кажем прво... СПИРА: Па јест, ал' кад рђаво почнеш.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Небо нема без грома цијену. У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна — добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!
Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси! Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева: почела да шире.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једно му зрно прошло кроза стегне али није кости преломило; друго кроз ребра с бока на бок. „А све због тебе, Марко! Да се ти претрпје, не ћаше нити један од њих умаћи нити један од нас погинути!
како узимљемо ствари!“ „Но, но!“ поврну Адолф, дижући се и пипљући леђа и ребра, јер му је тврда ложница била, а слатко спавао, „но, ти си се ноћас окријепио са добром дозом философије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
целине, које се употребљавају као унапред спремљени клишеи — фразе (С мéне па на уштап, с брда с дола, с неба па у ребра, на врат на нос, на једвите јаде, итд.).
— Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам. — Више виде очи него око.
с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу, говорећи: „Глава пред главу“; други узме сриједу говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку, говорећи: „Варка пред Марка“;
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
134. У наше бабе кожне очи. 135. У нашега бијелца девет покроваца, и опет му се ребра виде. 136. У нашег ћаће реснате гаће. 137. У пете нишани, у нос згађа. 138. У соби напето, у кући раздрто. 139.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Овдин нен понмаже страншити! И мин монжемо слонмити коме ребра! И јонш канко! Алвундандра!!! — Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож. Пободох се уз последњу реку. Ниједан фењер није ранио ноћ, ниједна лампа.
Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну.
Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу и жуљи ребра. Крцкање асуре и шкрипа кола неподношљиво тутње у бубним опнама, нараслим, великим као надувене гајде; воловски папци
Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње. Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом.
— Где ми је штап? Људи, где ми је штап? — звера Аћим око себе. Наредник га опсова и удари кундаком у ребра. Никола климну главом. Старац, згрчен иза касе, подиже се и отрча низ пут.
— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму. Тек касније, у сутон, поче да се разбистрава Аћимово бунило.
А шта да радиш кад не дође све у своје време? Шта да учиниш кад Ти се живот ишчаши онако, на прилику, као кад ти се ребра погрешно углаве, срце обеси с леве на десну страну, и заборавиш оно због чега си се упутио да се гребеш по овом трњаку?
Удрите, удрите, поломите ми и ребра, само када су на краља Милана пуцали, кад је краљ мртав! И Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса,
Хоћу, не из зле намере, и тебе да поставим на своје место. Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну. С тобом је нешто много горе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо! - сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез.
Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра.
Попа, Васко - КОРА
каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он сам пође са својом пратњом онамо. Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.
Зато је Милон одмах био начисто, са које стране да опипа ребра номофилаксова. Он поче тим што зацвиле плачевним гласом. „Опрости, ако Бога знаш!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке. Ја сам поломио зубе шкрипећи, сад хоћу другом да поломим ребра. Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи. Живиш ли ти у Београду, прикане?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Докторе, јесте ли били доље? Како изгледа? Одмахнуо је руком, гледајући у страну. — Страхота! Поломљена ребра, фрактура лубање, одваљен један бубрег. — А што сад? — упитао сам бесмислено. — Сад?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Није, али је опасно рањен... Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив. Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. — Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако је ударио половину, док краљ поче викат: — Отварај врата, јер готов су ми клинци сва ребра изломит! — Стрпи се мало, — рече Грбо — одмах ћу готов бити!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Притисак гомиле садашњих и бивших бруцоша који су се наслагали на мене претио је да ми штап поломи ребра. Осећао сам као да ми продире у плућа и због тешког дисања изгледало ми је да су ово моји последњи тренуци.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
где се спрема крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је
Краков, Станислав - КРИЛА
Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина. Поломљене греде штрчале су као избијена ребра. Два задувана војника доводе заробљеника. То је мали Грк са великим очима од ужаса.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Или се смејеш власти пашиној? На чекрк ћу те бацит, матору, Па нека палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А на том брду вода је излокала земљу, па се на падини према нама смењују наизменично ребра и увале. При врху налазили су се бугарски ровови... Један се пресамитио преко рова и осматра.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ свагда веран Ребра Адамова, Том’ певат и служити Биће ми радост сва. 1839.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!
ЂУРАШКО: На касапиште одоше, Где ће их стићи моја освета. (Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!... Камен ће љут, Тај тврди камен земље очине, Снагом ће својом крепко росити.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.
Опијени мржњом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих незнано су склизли.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Изједелица (геум рівале). Њом се лечи жличица (бол испод ребра). Врачара трима и. надене имена, од којих једно мора бити болесниково, па их сутрадан ишчупа, и ако је оној с
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
радњом у приземљу, собе с балконом; ноге на дивану, на коленима књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не дижући се. Жмури и сањари.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се ућудио, па ти лати батину, те ми три ребра сломије.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оном истом утијом којом му је свако јутро пеглао панталоне испеглао му је овом приликом ребра, а шиваћом иглом система „Сингер и комп.
нас пустити те ћемо неколико година трчати ка стубу, заплићући се, падајући, преврћући се, ломећи успут ноге, руке и ребра или остајући насред пута онесвешћени од исцрпљености снаге?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Драгиша извуче сву сламу из свога шатора, да би коња мало окрепио. Било је доцкан. Слабине су се тешко надимале, а ребра излучена, као сводови на вијадукту. Приближавао се крај. Животиња је гризла земљу... Драгиша се заплака.
привлачи војник коме куља крв из уста, јер је на његове груди свом тежином пао коњ, и поврх њега се копрца, те му ломи ребра. Неки се коњи поплашили, и животиње као побеснеле натрчаше на гомилу војника, обарајући и газећи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мостова гле, Па укрштених, па надвишених, гора свих лукова, Стигли смо да међ сводове без броја поставимо и ребра своја. Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле!
). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај! Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац коме су небројене буре бројале ребра. Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина. Ту сабљу и топузину дао је народни певач у руке Марку Кра љевићу.
буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија; а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац'те ђе му гавран кости
И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле.
А кад стаде Марко преметати, ал’ у Муси три срца јуначка, троја ребра једна по другијем; једно му се срце уморило, а друго се јако разиграло, на трећему љута гуја спава.
Ал’ да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, два му вита ребра пресјекао, виде му се џигерице црне, виде му се и црне и б’јеле; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге
буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија, а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац’те ђе му гавран кости
Муса је поломио хиљаде царевих војника и оборио Марка; Муса је — као што видимо на крају песме — имао троја ребра и три срца.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Направићу осам рупа Нем разлога да те лажем Ко питу ћу да те смажем Имам колтове од сребра Да ти бушим твоја ребра Могу стати па бирати Куда ћу те просвирати Жао ми је јадног метка Јер си ружан као четка ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то како један рече: „Што се смејеш, будало?