Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту
Црњански, Милош - Сеобе 2
Животиња је, тешко, дахтала, својим, грдним, ребрима, а трбух јој се надимао као неки мех ковача. Неколико пута, пастув је покушавао да се придигне, својим предњим ногама
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
камион од пет тона; е, па та ме мрља подсећа на крв разливену по асфалту, помешану са слепљеном длаком и смрсканим ребрима. Видим и као једно испало мачје око како буљи у празно... Треба ли још? Доктор Манџука се дискретно држао за стомак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— врста рибе лубина — део тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
Њен уморан и јецав уздах дуго је пузио по каменим ребрима цркве. Мајка је сачекала на вратима, зањихана и погурена. Планинским усеком низ речицу проваљало се магареће њакање,
Никола стење и ваља главу по узглављу од сена, нож је испод главе, осећа га, види, чује му глас, шкрипав у ребрима, крцкав у хрскавицама, а нема снаге да га узме и палцем опипа оштрицу. ...
— Па као твоје. Бежи, немој да се срамотиш пред Швабицом! Ти си газда. дете заплака. Ђорђу затутња по ребрима. Тромо изиђе и седе на степенице од белог камена. Квргаво уво, помисли и опипа своје. Пипа и чело. Какво је?
А Аћим постаје све страшнији у својој занемелости, страшнији него онда кад су га по ребрима кундачили „зато што сте хтели краља да убијете“; подигли га од стола, са вечере, и везаног са Ђорђем угурали у препуну
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кљусине су биле ужасне неједнаке цркотине са ребрима која сам на оном, не баш малом, одстојању испред кафане лепо могао избројити, и толико малаксале да о каквом њиховом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С времена на вријеме опет би га кљуцнуло под десним ребрима. Ушао би у какву мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ђевојка њега напути нека он даде начинити од злата коња и приковати за руду. Коњ тај нека буде шупаљ на ребрима, „па ћеш“, вели, „мене унутра затворити“.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сад се сећам: то је то, обамрлост, уснулост. Једва сам се држао на коњу. Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шћаше Арап да заметне кавгу, али Шарац свезан на вратима, не даде му унутра уићи, већ кобилу бије по ребрима. Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију.