Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле. Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СЕЉАК: Јест, богме: знаш, кад сам ти сломио ребро? ЈАКОВ: И кад ми ниси дао јести, и кад си ме тукао буџом. А колико си ме пута опсовао! СЕЉАК: Те јошт како.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
*** СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ Подлети, Средо, Суботи под ребро, у вејно стање латичастих свадби, да у те капне Недељино ведло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако, ноћас, у тили час, Он спусти дигнуту руку, у песницу је савије, Бубне коња у ребро, коњ полети у кас И однесе га, до Славије... Уопште, док месец по небу ровари, Дешавају се чудне ствари...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се да је некакав калуђер у невољи донио трговцу од некаква свеца ребро оковано у сребро, и искао да му на њ позајми новаца (тј. да му га да у залогу), а трговац му (то) рекао. Мируцају!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у мрак и ребро му искренуло нож, па још једанпут, више удесно, зашишта мокро, још једанпут...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У равници остали су мртви и рањени. Јаук се разлеже на свима странама. Успели смо се на једно ребро. Лево и десно од нас су увале, а пред нама је непријатељ. Сада смо у заклону камењара, те нас Бугари не виде.
Сада бих опет желео да је дан и да се видимо. А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи. Видим и друго ребро онога брда, наскоро сам назрео треће, и тада ми се коса диже... Пред трећом четом угледах Бугаре.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И они су врло лепо живели, али једнога дана Адам загризе Еву... загризе Еву и због тога му Господ Бог пребије једно ребро... И затим је, на задовољство председавајућег, све у томе тону ишло.
Ето је одмах затим и сујета, пре гола но обучена, те јој се кроз танку кожу истурај у кости и сагледа свако ребро; покварених зуба и усахлих дојака, нафракана и навучених образа, као оне женске што их ноћне патроле збирају са улице.