Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Има ту неки ђаво! Тако је то трајало читаву годину дана, чак до пред Петровдан. Кад би пред Петровдан, дође ревизор да обиђе школу. Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спрема ручак ревизору.
Слуга окреће пиле на ражању на огњишту, а учитељ с ревизором, кметом, попом Вујицом и још двојицом сељака на испиту. Ревизор пита ђаке. »Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?
« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не прегори!« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!
« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?« па опет у кујну: »Пази да свуд порумени кожица!« Ђаче одговори и то...
« Ђаче одговори и то... Испит се сврши, раздаше се књиге. Зове поп ревизора на ручак. Ревизор погледа у пиле већ печено, па рече да је обећао учитељу да ту руча. Поп опет мало позелене.
Поп опет мало позелене. За ручком исприча ревизор учитељу како је био узгред код попа Вујице и како се поп на њ жалио и молио га да га уклони одатле, јер деца ништа не
Учитељу се окрете она школа од чуда! А толи је. Сад већ зна све!... — Али ништа — вели ревизор смешећи се и одвајајући један масан батак у свој тањир — ја сам се уверио да није тако.
Видим све ти је у реду, деца ти добро одговарају... Ревизор оде и остави учитељу врло добру оцену — што је он одиста и заслужио, јер се својски заузимао око деце.
Напослетку, да би се стало на пут толикој свађи и гложењу попову и учитељеву, потруди се онај ревизор те поздрави учитеља да тражи премештај, што он и учини. И тако преместише учитеља Грујицу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шофер, наравно, није знао за тајанствену путницу јер је непрестано био окренут леђима, а кад би случајно наишао ревизор, Лука би кришом додао девојци карту из блока, јер није било никаквог смисла да она плаћа вожњу са својим момком.
Нико није ни приметио да су ушла два ревизора. Били су у цивилу да их не би препознали. — Вашу карту, молим? – рече ревизор девојци покрај кондуктера. Више није било времена да се ишта учини.
—Пустите малу! — викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим! Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . . Ни личне карте! — Ја ћу платити за њу.
Држећи је за мишицу, ревизор изведе девојку на почетној станици једанаестице. Круг људи у униформама заклони је сасвим од Луке.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из Тургењева се само за једну годину, 1869, преводе три романа, Дим, Дан пре, Оцеви и деца. Из Гогоља су Ревизор и Тарас Буљба преведени 1870, а Мртве душе 1872.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене! У том селу, на брдашцу лежи школа. Ја нисам ревизор, па је баш и не морам описивати каква је; каква јој је, то јест, зграда, има ли довољно ваздуха и светлости, и да ли
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како нам је досад могао један отаљавати !... Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш, од скора изабрани — па тако... — Сиротиња смо, господине...
— Истина јест, прихвати Веља живо. И ја тако радим и многи, управо огромна већина. Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...
Почетком јуна настаде велика журба у школи : одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.
Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.
из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа. Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петров-дан, па оде. Сврши се та необична школска година!...
Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Моје премишљање брзо прекиде овај господин. — Ја сам Константиновић... ревизор. Чули сте, ваљада... ехе!... узвикну он гледајући ме како сам се изненадио, збунио и уплашио. — А, молим...
После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи.
Кад би све готово и ревизор узјаха, ја скидох капу и пођох да се поздравим са њим. — Где је та... Крушевица ? — осече се он.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.