Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ је пред ноћ. Сви плачу. Она гледа укочено на брата. Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. — Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. Једва је разумео шта говори. Опет гледа на брата.