Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А натура је у тому премудри учитељ. Оно што она није учинила да се реже не може се одрезати без љуте бољетице, а оно за што не мари ил' се резало или не, него од самога обичаја зависи, оно
може се одрезати без љуте бољетице, а оно за што не мари ил' се резало или не, него од самога обичаја зависи, оно се реже пак и не осећаш, како све власи на телу и нокти.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!... Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву... 4.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали слану рибу на песку. Реже, и на децу.
У дангуби, Павле је највише заволео једног старца, у том насељу, који је долазио да му показује, како се дрво реже, и праве руже у дрвету, на постељи, и слика Сунца, на капији.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Погледа испод трепавица друштво покрај кафанског оркестра, правећи се да пажљиво реже бечку шницлу; утврдила је у једном једином блеску ко им је ован-предводник.
Милићевић, Вук - Беспуће
разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де помози! Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже — Живо, руке, не сустале! Ето мене до обале.
вежу берачице младе, Живо вежу млада винограда, Живо вежу тананим шеваром; Ал' им једна друга заостаје: Косу реже, њом виноград веже. Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше!
108. Издалека уздисање, Спрва тешко, па све теже, А уз њега то јечање Што кроз душу тако реже; Па све амо иде ближе, Да се њему коса диже. 109. Јоште петâ кукурекну И жубор се неки заче...
од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке, Пусто уже не успреже, У месо се дубље реже. Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену. „Заман! 3аман!
Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело. Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два Турчина, Два Турчина, два бегова сина,
Украј њега свуд Србињи беже, Ал' он напред главе турске реже, Секао је док трајало снаге, Посекао четир љуте аге, Ал' му снагу узе бесни Руста, У прси му сасу зрна пуста,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дошао наш берберин у једну њихову чету, а они се све хватају за пушкомитраљезе и реже: — Најприје скини главу, а онда је шишај! — Јесте, стрину им њихову, а послије три дана и сами се ошишали, добровољно.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зар што му не даш, плеткушо стара, да срца свога узоре свеже слободном руком у камен реже, ил' платном шапа? — Не уме Србин кама да крњи, ал' један камен урезан стоји, Србине, брате, у груди' твоји': тај
Оштрим длетом бола свога у блед камен реже лица, свако лице иста лепа Валадила од Мисира. Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мени се учини — има десет курјака. СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу, ђе се реже, иже, да би познао ако ђак сијече мало.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба. Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба.
Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева. Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ — 21. У Божића три златна ножића: С једним реже месо печеницу, А с другијем танку ђевеницу, А с трећијем бијелу погачу. 22.
За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. 225.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ако, пак, од поноћи ветар стане да реже, Да тресе у капке, односи кошуље са доксата, (Ветар пред којим жути листови у страху беже), То значи: стара зима
” „Мораш пазити она док те Опслужује, и бојати се њеног присуства: По три сата десници реже нокте, Ту, што се каже, нема искуства. Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Слово „иже“, али сирца ниже. — Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) „иже“ (и), да би познао ако ђак одсијече мало. Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види
2. ПРИРОДНИМ ПОЈАВАМА СНЕГУ (кад пада) Падај падај, снеже, Нек’ се гора слеже, Нек’ зечеви беже, Јер се ражањ реже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и): да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
чувај ми капу“. 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао, ако ђак осијече мало од сирца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси завијају и реже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И мени зора к'о да једном свану; По мрклој ноћи где северац реже Ослави јутро дивотно и свеже, И јасно сунце први пут ми грану.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао ако ђак осијече масло од сирца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом реже.
Ћипико, Иво - Приповетке
зора; с оне стране небо, застрто оловастом бојом, разгаљује се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
симболички преносилац благе вести да је Христос зачет, у исти мах је само биљка израсла из земљине утробе, али је реже жртвени нож. Али ко је гладан тела и жедан крви тог плода што се зачео у тамној утроби и на светлост света изашао?
песника постоји: ако је у горњем примеру стих резао говорни низ, онда у примеру који ћемо сада навести – говорни низ реже стих.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже. Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије.
С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ИИ п. н. (као што и грожђе треба брати на јесењег Светог Матију, 21. ИX: »Матија реже, Матија трга«, ЗНЖОЈС, 23, 317). Међутим, не треба резати лозу ни на Светог Валентина (14. И п. н.
л. на Ваведење, Велики четвртак и Ђурђевдан; у Каставштини не реже се в. л. ако је »луна празна«, јер »би биле и бачви празне« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 84); у Горњем и Доњем Ораховцу раније
Ћипико, Иво - Пауци
: Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
изломи слику, остане само за тренутак нејасна мрља преломљена круговима, затим и она ишчезне, болна оштрица, зрак што реже као бријач, блесне ми пред очима, и ја сам поново овде, будан, очајан, стешњен у камене зидове сличан корњачи коју су
Матија Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ната устаје да дода дрво у пећ; Мирко јој својим кривим прстима сипа другу шољу кафе, и реже средину хлеба на коцкице. Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
они је једу Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност И они је пију На коленима под столом Мачеви им тихо реже У чанцима на столу Огледа се вечерње небо И на небу крај сутрашњег боја На десну руку венцоносца Слеће кос и зачиње
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?...
И у мутне ноћи, када бура реже, Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном
Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно. Једна лађа споро површину реже. Стари рибар тегли за крајеве мреже; И на меком сјају, као срма чиста, у широкој пређи лов обилни блиста.
Миришу смреке и кадуље свјеже. Мир. Не пјева славуј са ноћишта своји', Само хучна вода кроз ждријело реже, Док црн крупан јелен над понором стоји.
Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оста јадна саморана мајка, она кука како кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде, ко је тебе мене
Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко
Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!