Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Обувам хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем