Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну.
— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву!
— рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец.
Дечак је неко време ћутао, онда промуца: — Желим да постанем резбар каквог није било! — И постаћеш! — патуљак се насмеја. — Пажљиво прати снове и шаре у дрвету.
Једно је, ипак, извесно: догодило се то у време када су планине биле крилате, али мали резбар још и сад светом хода. ПРИНЦ ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле