Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана. И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета.