Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда нареди: да дођу хитно двоја кола која ће однети рањенике, да се из коморе донесу други затварач и резервни точак, а из попуњујућег дела да дође људство за попуну. Око поноћи дошао је свештеник. Сахранили смо мртве...
— Овде се не бију више срца јуначка, већ фабрике челичне индустрије — објашњавао је један резервни официр. Остали ћуте, као да још не могу да дођу к себи од силног изненађења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Цвикер му беше спао, али он га није тражио, већ је питао мене да ли је понео још један, резервни и да ли знам где му је, пео се на кола и скидао док су му купусаре испадале из џепова.
Јављао ми је да су срећни, а пред први рат известио ме да су добили ћерку. После смо у рату, као резервни официри, бачени у две разне дивизије. Видели смо се само једанпут пред велико одступање.
са седишта: — Допустите — рече пружајући ми руку и изговарајући своје име — ја сам архивар, а дуго година био сам резервни наредник.
БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети наваљивањима, рекао је најзад својим малим гимназистима: — Е па лепо.
Срце и частољубље само, одлике су доброг војника и старешине. — Срце! — упаде један млад резервни официр, познат као искрен човек и шаљивчина.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мјера који мирне душе шаље послужника по најгорем пљуску да му купи цигарете или сендвич, исти је човјек који ће као резервни капетан хладнокрвно слати у смрт десетине људских живота ради своје личне добробити, ради своје удобности, или
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је рањен у обе ноге на неколико места. Свукли смо га и превили му ране. Из разговора са њим дознали смо да је резервни официр, студент права. За ову њихову погибију оптуживао је свога командира.
А овај се рат, као за инат, одужио унедоглед. — Знаш... жена је ка мазга — објашњава чича Данило, резервни капетан. — Усићи се наједном. Море бијеш је, море милујеш, море мазиш... Аја!... Пође мазга кад њој „ћорне“ на памет.
А ја никога не познајем. Али случај ми је помогао. То послеподне срео сам се са једним својим другом, који је такође резервни официр, и налазио се на боловању у Греноблу, као и ја. Све ми је свршио за једно послеподне.
Тамо доле је већ Грчка. уз пут смо сазнали од официра граничара да је он доскора био резервни официр. Свршио је трговачку академију.
1913. Дипломирао на биолошкој групи Филозофског факултета у Београду. 1914. Одлази у рат као резервни официр. 1919. после четворогодишњег ратовања, демобилише се и добија прво запослење: ради најпре као суплент, а затим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ах, филозофија сангвиника! — добаци са омаловажавањем капетан Душан, „резервни адвокат“. — Молим те, какво добро очекујеш сада ти?... Најурени из земље, на туђој територији, сатерани под ове кршеве.
— Поставља се питање, да ли ми имамо правног основа да представљамо ту земљу. Сад се умешаше у разговор и правници, резервни официри.
— Помаже бог, људи... Шта се доконало? — Једва се једном одлучи — упаде капетан Душан, „активни капетан“ и „резервни адвокат“. — Ама, побогу... — Мир је, дакле, закључен и сутра се враћамо кућама.
— Ето — вели капетан Душан, онај „резервни адвокат“. — Ви, активци, за време мира прописасте и како војник да устане, и како да легне, и како да се умије, чак и
— љути се Лука. — Побратиме, заборавио си да кажеш „кипислцауф“ — дира га капетан Душан „резервни адвокат“. — Молим те, немој други пут то да заборавиш. — Није, молим те...
како сам га звао на рапорт. Рекао ми је, како сте ви користили моје име... Нека ми резервни капетан... одговори: прво, шта му је дало повода, да злоупотреби моје име и службено звање.
— Напишите: „После погибије командира и старијег водника треће батерије, дужност командира вршиће млађи водник, резервни артиљеријски потпоручник, господин Добривоје Стојадиновић.
С тешком сам се муком придигао да прочитам његово име на листи. Писало је: „Милутин Јанковић, резервни артиљеријски потпоручник...“ Занео сам се. Она слова као да су ми заиграла пред очима. Понављао сам: Милутин Јанковић.