Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета: читава њива пуста! Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан, остати гладан!“ „Уздај се у нас!
Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно! Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.
“ Плакао рибар, а мачак слуша, жао му старца, боли га душа, тешку му тугу блажи: „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј, тамо далеко, да твоју младост тражи.
Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи. Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!
Тамо га срете с бјеседом красном чудан господин у фраку масном, пингвин, министар зиме. На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ.
“ Водени коњ се поваздан гњура, никад га нећеш видети тужна. Ко га не позна одмах би рекȏ „Ова је крава веома ружна!“ Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!