Употреба речи реке у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоружани, налажаху на обали дивље реке да из њених мутних недара ишчупају понеку кладу да после њоме своју сироту породицу загреју.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

”| 37 Пас и његова сен Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке. Упази у реци сен своју, и помисли да је то други пас с месом.

А Греци веле: Тресу се планине, родиће се миш.| 104 Рибари Рибари, извлачећи мрежу из реке, осете да је врло тешка, почну викати и скакати од радости, ублажавајући дан и срећу своју.

Пак почне исказивати своја страданија на ови начин: „Како умочих главу у ону проклету воду, нађем се на брегу Нила реке.

” Многа су љубопренија церковни учитељи имали: гди би био они рај за кога се пише? Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?

Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?

Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру? Подаље се теби ваља измаћи ако си рад к оним рекама доћи!

То су, ако ћеш да знаш, Тигар и Ефрат, Нил и Ганг. Ал' ево невоље, што ове две последње реке од оне две прве, и једна од друге, на хиљаду миља далеко извиру. А да што ћемо сад? Ништа, ка' и досад.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ја свима рађам, рађам и дању и ноћу, рађам све, облаке, планине, реке, синове и кћери, мајке и мужеве, рађам ковачнице, путеве, рађам точкове, храстове, раж, ковиље, лађе и ласте!

Кланицу је оставила без сточне пијаце, рибљу пијацу је оставила без реке! Граница ми прелази и преко трпезе: кашика у једној држави, чорба у другој! Где је почињала даљина, сад је рампа!

Може ли се томе, урлајући, командовати „Лези!“ и „Устани!“, као што се командује нама? док, преко реке, гледам ону сиву обалу која постаје све зеленија, и у мени, спаљеном до темеља, ово сивило почиње да се зелени! 8.

Бацају се на дебеле коње, с коња у галопу грме и севају, а за њима, низ друмове, низ реке, преко житних поља, кроз облаке, ко поплава надолази војска!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

дођем у Орашац, одакле из планине видим, гди Турци из Дрена терају говеда и прочу стоку к Сави, на ушћу у Саву реке Вукодражи.

видим, а топове чујем, како турски топови, једни од Смедерева и Београда до Колубаре, а други од Шапца и ушћа у Саву реке Вукодражи, глас топовски гласом гласу одговара.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.

Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.

У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.

СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп зрака с неба средине: И сја ореол вечни и нови Јагњета што гре преко ледине.

А вратиће се мирно тада, Све као реке које плаве, — Докле за крвав запад пада Крупно и страшно сунце славе. НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше

Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...

шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма; Два гласника бола који кроз ноћ стреме.

Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.

ВЕЛИКА НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.

Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.

Када цвет увене, нова звезда блисне. Но поглед умрлих љубави куд гледа? Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда.

Још си уз нас, света мајко, коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу. Ми смо твоје биће и твоја судбина, Ударац твог срца у свемиру.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Нико не би знао одакле је, који, тек би почео да се виђа међу остале и вуче се онако као други, ту око клисарнице, реке, гробља. А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали.

ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она. Испочетка у рупи, доцније начинила колибу. И сваким даном је све више и више покривала.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.

њом са разних страна надвија огромна и неодољива опасност, па се морало напустити одједанпут све, и од оне две велике реке па до југо-источног граничног фронта топиле су се у смушеним маршевима читаве, никад бројно јаче, дивизије баш онда,

Африка

То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и

Одапињем ипак. Иначе дуж целе реке нигде ни комадића европске одеће, која је тако ретка већ и у Басаму. Становници су, као у кратке тоге, драпирани у

Тај густи појас растиња, што је између праве прашуме и реке, и који прашума осваја одмах својим лијанама, врежама и папратима, уствари је жетва која зре.

Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и

Оваквих црнаца никада нема у Европи; они се никада не цивилизују. Прелазимо скелом реку Бандаму. С друге стране реке група жена и људи необично дивљег изгледа избегава да сусретне наш поглед.

Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају.

У ноћи њихов сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу.

С друге стране реке је већ дубља и јача гора; улазимо опет у горњу ивицу прашуме. На све стране пожари. Обасјавају џиновска стабла и

Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.

Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш

Неколико сасвим нагих младића прелазе је претрчавајући преко повијеног и везанога грања изнад воде. Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња.

сасвим сâм, чак без и једног слуге, и утолико више сам што Сикасо није у некоме јединственоме пределу, где би шуме и реке биле драги пријатељи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тих река простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се те равни претварале у жарке пустиње,

Бегеј је био пуштен у градске ровове и био је пун крекета жаба, ноћу. Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци.

Исакович одстоја у тој гунгули, неко време, а умало се, после, није превезао преко реке, на будимску страну, у скели пуној неких калуђерица из Боемије, које су пратиле огроман крст, од дрвета, увијен

Ишао је и трчкао, упоредо, са мајком, док дођоше до реке, бистре као сузе, и до скеле. Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето.

на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио, и после тридесет и пет година, из његове сиромашне земље. Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу. Виде булке!

Његове зграде биле су у води, а, иза њега, испод високих прозора, уских као пушкарнице, није било ничег, сем реке и баруштина.

Турци су се, каже, сасвим повукли, и, дуж реке, нема нигде ни јаничара, ни њихових зурли. Према Гроздину – који није знао зашто Исакович све то пита – потпуна је

ујутру поранио, Исакович виде да се варошица спушта пред њим на једно, зелено, полуострво, обрасло дрвећем, а да дуж реке, свуд, стоје високи јабланови, као неки стражари. Јесен је и те године, у Токају, била лепа и топла.

Било је и болесних међу њима. Кад су их превезли преко реке, обрадоваше се виноградима у Токају, али су премирали од страха, кад су чули какве их планине чекају, које ће имати да

Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима,

Пре него што је почео трговати кристалом, каже, правио је ормане у ораху. У тој кући, у врту, који се до реке спуштао, био је павиљон. Сав у стаклету. Имао је два излаза. Један у кућу, а други на реку.

Из тих формација, Костјурин је видео падине под снегом, разливени Дњепар, који је носио санте отопљеног леда, а преко реке, бескрајну раван, још белу, изукрштану дугим редовима врба и јабланова.

Теодосије - ЖИТИЈА

А посла и ОД слугу својих благородних да га са сваком почашћу проведу, док га не преведу и преко реке Саве. А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и

После тога, одморивши се, дође и До реке светога Јордана, и са многим уми љењем благодарећи Христу поклони се на месту где се Владика Христос Бог, не знајући

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Од великог су утицаја на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате

Старовлашка група Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и местимице га прелази.

Оне су пошумљене, исечене дубоким, често кањонским долинама којима теку реке. Клима је оштра а становништво ретко. Села су разбијеног типа.

људи јавља се југозападно од Сјенице, где је динарско становништво у Црној Гори и становништво северне Арбаније до реке Маће организовано у племена или фисове.

Једно су црногорска племена, тј. племена Старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране.

Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима. У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“.

Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима. У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“.

Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу да су из Херцеговине, од реке Буне. Има и потомака сењских ускока, које су аустријске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у

страна окренутих Јадранском мору, то јест становништво готово свих крајева који су обухваћени развођем између слива реке Дунава и Јадранског мора: то су, са југа на север, Бока Которска и Скадарска крајина, цела Далмација, Кварнерско или

Такав је нпр. случај са мавровским становништвом у изворишту реке Радике, између планине Бистре и Влахинице, изнад извора Вардара.

Косовска је котлина врло значајна физичка целина. По њеним пространим таласастим пољима блиставо вијугају реке мирног тока.

Моравиних и Вардарових, као: долине Треске близу Скопља, чији се слив зове Пореч, затим становништво долина Маркове реке, Пчиње са Кривом реком, сливова Бабуне и Тополке западно од Велеса, итд.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У млаком мајском ваздуху чинило се да њихови гласови долазе из воде. На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се по дрвећу тражећи јаја сеница и чавки.

- пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи. Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца.

Водени цветови су се рађали изнад набрекле и запаљене Тисе, а из реке, са дна, долазила је вечерња тишина. Са банатске стране враћао се последњи брод, а горе на мосту тутњао је

- поновила је. - Не знам! - рекао сам - претпостављам. - О! - рекла је, гледајући у матицу реке као да је заборавила да постојим. Чинило се да је забринута.

Као и корњаче, и они би без оклопа брзо угинули. - Открио сам нешто, Рашида! - запливам према средини реке заношен подводним струјањима. Открио сам да пола Каранова живи под оклопом као корњаче. - Открио си Америку! Будало!

Па ипак, свет испод коже реке био је нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога

Лежали смо на леђима и посматрали небо изнад себе. Било је прозирно плаво са оним ситним облацима налик на таласање реке у зору, тамо у висини. Бео и нејасан, при дну видика, појављивао се Месец.

Све четири шашаве стране света су наше, сви ветрови, сва мора, све планине и реке су наше, Грета! Спавајмо, Грета! Увукао сам се у поткровље и обучен бацио се на кревет.

До данас је већ морала заборавити. Очију пуних плавети сав омамљен топлотом која је избијала из реке и врбака, размишљао сам о правцу сутрашњег путовања.

Затим сам видео како поред мене пролећу бандере, реке, врхови планина и усамљене куће, али ми је нешто, лудачки недостајало.

Не брини, ја знам да постоји такав воз! - видех поново Рашидино лице. Видех пруге, друмове и реке. Водиле су на све четири шашаве стране света. Достићи ћемо их све четири, Рашида, Грета и ја. Знао сам то.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

) — Моје срце је гнездо љубави меров — стара мера за житарице Месопотамија — плодна равница у Ираку, између реке Тигра и Еуфрата мизерабл (фр.

повратка на престо неке револуцијом свргнуте личности, обнављање; овде: и избор градске управе рива — обала мора или реке: Рива діе Сцхиавони (итал.) — Словенска обала (у Венецији) риф — стара мађарска мера за дужину = 0,777 м.

Црњански, Милош - Сеобе 1

горкост смерти вижу...“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као гране врба..

Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.

је већ обухватила помрчина, само према пећи, на један зид, падала је сива светлост последњег, вечерњег осветљења, са реке, и губила се, иза завесе, код постеље.

Отуда, она је могла да гледа од јутра до мрака ток реке, цветање острва и промене небеса. Изузев час ујутру, кад јој је долазио један стари хећим из Београда, кога је доводио

Приметила је спруд који се беше пред острвом појавио из реке, и који се, ускоро, сав насели птицама, међу којима препознаде роде са дугим, црвеним ногама.

Пружајући руку у топал ваздух, кроз решетку, осетивши као да може да је провуче кроз млаку површину реке што је протицала, она је својим телом наслутила и песак и трске острва и грање врба што беше увелико запупело, и

На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова блага, и његове

Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и

Но тек што беше свануло, са друге стране реке почеше да му довикују напити гласови, да млатарају неке руке и да се чују псовке и речи, иначе нечувене у том свету,

Ломећи пук, који беше опет раздражен, јер је ишао последњи, вежбама преласка преко реке, успео је да војнике прибере за онај последњи час, за који их је брижљиво припремао. За сечу и покољ.

За Вука Исаковича значиле су те вести страховиту забуну, изненадну и чудну. Заноћивши то вече, сасвим близу неке реке, крај које су пешачили, седео је до дубоко у ноћ, погурен, на једном седлу, посматрајући светлуцање воде.

На другој страни реке биле су предстраже Француза, које су и прекодан, али нарочито ноћу, полако, непрекидно пуцале.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу се нероткињама саветује: „Нека рано ујутру заите воде с баре или реке, где се напио жути бик, метну у њу копитњак, по три зрна од глога и од шипка, па је загреју и окупају се при отвореним

У бољевачком срезу и широм Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих се, родих!“, па ће онда лако децу рађати.

“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не осети’.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

тврди да пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни сунаца, ни ињем посутих шума, ни снега, да историје реке тек од јуче пене се и хуче. За велможе које говоре да за Уроша није било господства, ни златних кондира, ни манастира.

О ПИЈАНИЦАМА Ако човек у пићу нанесе властелину увреде и срамоте, да се с њим пође до прве велике реке, или где је дубока бара обрасла у водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се коте жабе и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ништа од свега тога! Само две обичне реке које се уливају једна у другу, баш као у најблесавијим писменим задацима о Београду!

суморног здања старе аустроугарске гимназије, а онда скрећемо ка Обали и ја поново препознајем црвену боју набујале реке — траг брда спраних првим кишама ране јесени.

– Па, ко га уби? – Швабо, а да ко ће! Био је јануар 1972. и путеви према том селу, што лежи на блатњавим обалама реке Тамиша, били су залеђени. Седели смо у пространој гостинској соби старе немачке куће.

Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем. Причало се да је њихова нова земља с ону страну реке и да ће их пребацити са два брода. Са славонским и босанским.

забележен ни у туристичким водичима; потпуно незанимљив, прашњав, суморан, подједнако удаљен и од мора и од брда, без реке, без прошлости и будућности, без ичега сем вековне досаде, која је затровала дух многих поколења.

Изненада, иза облака изрони пун месец, па две реке мутно блеснуше попут сечива укрштених сабљи које је неко завитлао у таму.

Захваљујући некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно? — рече тек да учествује.

држања, висок и још усправан, мада је увелико превалио шездесету, шетао је сеновитим дрворедом покрај смарагдно зелене реке достојанственим и одмереним кораком, попут сопственог споменика који само чека на његову смрт па да буде изливен у

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он се први обраћа свима Србима »од Црне Горе до Смедерева и Баната«, пише за »све Србље од Адријатическога Мора до реке Дунава«, уводи у српску народну заједницу не само православне но и католике и муслимане.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да

ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао, За облаке рујне се ватао, Кô да оће на

Ту на брегу тије реке, Сред травице ове меке, Падај, тело, па с' одмори, Док зорица не зазори.“ Тако путник трудан рече, Ал' како је

31. Са свију страна друга врела лете, Заједно с њим да стигну реке шир, Кристална с' вода једна с другом плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда

Заједно с њим да стигну реке шир, Кристална с' вода једна с другом плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда умиљато гледи мир И своје плаво њима шири недро, Па њино прима у се тело ведро. 32.

32. А преко реке подижу се горе, А више горе гледај, какав шар! Вечерње када сунце простре море, Облачак никак' му не квари жар, О

њ'га скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби

ил' четири данка, Док амо дође и изабра станка; Ма нећу казат шта бијаше оде, Но само кажем да је украј воде, Крај реке неке, за вас без имена, Ал' беше дивна, брза и студена.

Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себе

И сунце јарко већ оће да седне, Но гледни тамо украј реке ледне, Ту неко седи, и баш она седи, Па тужним оком у водицу гледи.

3. Брда, горе и планине, И ви стене ту поносне, Кланци, лузи и долине, Реке, врела, луке росне! Кад вас гленем, ал' ми го(ди), Благо мени, да се роди! 4.

Спава јунак, 'вако снива: Е у росној лежи трави Украј оне реке тије, Све око њег' кô на јави, И опета све друкчије: Ни је светлост, ни је тмина, Ни је туга, ни милина!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

нашао, који би изволио соопштник | општеполезнога дела бити; кажи му, да што је год Србаља, од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Роди у Берберској, гди има и јужног воћа и кориног и смоквиног дрвета које Бербери освим свега љубе. Реке су ту само приморне, и мороразбојство је познато. Познат је и Тунис са лепим двором баја и касаринама.

ПУТНИК (уплашен седне, за себе): То су страшне ствари. ДОКТОР: Нико ме неће од моји мисли одвратити. Пређе ће реке изгубити рамена, пређе ће престати жита рађати се и патити се; пређе лутерани и калвини неће веровати западну цркву.

ШАЉИВАЦ: Ја сам видио у вашу књигу, како су реке због навртања ослабиле. ДОКТОР: Пак? То је само у стражњој Индији. ШАЉИВАЦ: А шта би било, да је у пређној Индију?

ДОКТОР: Сад река подигла лево раме! ШАЉИВАЦ: Имају ли реке рамена? ДОКТОР: Имају. ШАЉИВАЦ: Па кад имају, зашто га не би могле подићи?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним филмовима, а у глави: леве притоке реке Нил, млађевенчане планине и друштвени системи који су се максимално развијали од родовског и робовласничког, преко

Све у свему, било је то прилично конфорно место с употребом дељиве реке. Мој матори написа једног дана белом бојом на прамцу „ЧАМАЦ“.

Учите тако да ми имамо највише планине, највише бакра, најбрже реке, најлепше море, највеће количине алуминијума, најбрже спортисте, најквалитетније бродове, најсветлију традицију, да је

Тако некако! Не знам ни сама како сам преживела тај месец! Било је то као да жедни базате коритом неке исушене реке — мислим, све ј е ту, и обала и познато дрвеће наоколо; ту су и чамци извучени на траву, а реке нема па нема!

коритом неке исушене реке — мислим, све ј е ту, и обала и познато дрвеће наоколо; ту су и чамци извучени на траву, а реке нема па нема!

врабац у руци, него Франкфурт на Мајни“, куповали смо по двострукој цени кугличне лежајеве, бацали тоне парадајза у реке због наводне нерентабилности продаје, засули нацију најидиотскијим рекламама без икаквог смисла, које се и данас

Пред Нову годину и словима (Срећну нову годину) био је тужнији од оног клинца што је плакао на Ади Циганлији изнад реке Саве, па га питали зашто плаче, а он им казао, он им казо, бог те мазо, да му хлеб пао у воду. —Је л' са пекмезом?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Обиле паше - грозди се стока. Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив свештено радан слави ми дела. Зрнима грожђа небо се кити.

Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко! Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор.

Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.

Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак. МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука.

У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост.

Вујо, весели брат. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске.

„ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби, нема му цене. Ах, наше туге несакривене!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— За хватање јегуља. — Имате јегуља у језеру? — О, ми нарочито живимо од њиног хватања. — Али нема ниједне реке, ни која утиче, ни која истиче из језера? — Нема. — Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули.

Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и таласи.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ТИЧАРУ 70 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 72 ПРАВЕДНИК 77 СВЕТИ САВА 79 СВЕТИ САВА 81 ИX 83 БРОДАР 84 ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас

Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне

Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.

Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.

и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.

Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина

И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба труби У дубоку, мирну ноћ: Тра-та-тра-та! НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Но војске и мноштва за поразе знају, у самоћи ја само победу имам да бирам. Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне? Залуд ме царем зову кад ми велике моћи нису дате!

видику народа нема ни витких здања, још нико ту није стигао, још ништа ту није створено, ни сабор гласова, ни реке! Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка.

А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по мојој вољи!

Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце као никад сјајно и двори високи, без броја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Испод самога врха се заустави. Командант батаљона разговарао је са командирима чета, показивао им и он руком у правцу реке. Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку!

Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља? — запитах командира. — По извештају коњице, око реке су... Магла се разредила и језичасти праменови пењу се уз гудуре са супротне стране реке.

— По извештају коњице, око реке су... Магла се разредила и језичасти праменови пењу се уз гудуре са супротне стране реке. Сунце тек што није обасјало котлину... Обузело ме чудно стање...

Сакривени иза шипрага, посматрамо аустријске ровове и наше мртве војнике између реке Саве и ровова... Цела равница је непомична и укочена. Нигде се не види жив створ.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе,

И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.

трње и коров; плетар, у који затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А то је предност што вам је соба на спрату! Не морате ноћу да затварате прозоре, па вам са реке струји чист ваздух! Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме!

Ко зна куда се све то вуче и потуца! (У љубичастом купаћем костиму, бришући дугу расплетену косу, са реке долази Софија) СОФИЈА: Видите ли ону зграду иза моста? БЛАГОЈЕ: Железничког?

БЛАГОЈЕ: Значи да имате велику кондицију! ГИНА: Како и немала! СОФИЈА: Вама је овде заиста дивно, кућа крај реке! ГИНА: Зато се ми ретко и купамо, што смо крај реке! СОФИЈА: Учинило ми се ко да је нешто пуцало!

СОФИЈА: Вама је овде заиста дивно, кућа крај реке! ГИНА: Зато се ми ретко и купамо, што смо крај реке! СОФИЈА: Учинило ми се ко да је нешто пуцало! БЛАГОЈЕ: Не обраћајте пажњу, ја сам ту! ГИНА: Велика сигурација!

(Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је? СОФИЈА: Ниси ми казала како је диван поглед одавде!

(Излазећи са сцене, Дробац се скоро судари са Софијом, која се враћа са реке. Тим сударом су обоје изненађени и збуњени. Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем.

ЈЕЛИСАВЕТА: Можда је у Глостеровом замку! СИМКА: Где? ВАСИЛИЈЕ: Није време за шалу! Ту је, крај реке, вероватно увежбана улогу! СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета!

СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу. (Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!... Има неко ко воли и да пошећери...

(Пружи Симки писмо. Симка га погледа, пребледи, седне на праг, покрије лице рукама. За који тренутак, са реке ће дошетати Филип, који ће пажљиво пратити њихов разговор.) ГИНА: Ви сте то почели...

(Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим.

И, тако, без станка, тетурам се видиком, без престанка. Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим.

Нови Сад је, тада, био тек почео да се купа. А нисмо се купали, слободно, у таласима реке, него у неким сандучарама, које су се звале купатила, а личиле на кокошарник, на води.

Туку се неке чешке компаније и неки мађарски хусари. Коморана има, то први пут чујем, са обе стране реке. А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није, веле, никог

У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута. Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке, зелених, отровних, замршених биља и црвеног муља, пуног нанетих пужева.

Затим тамна, са тамом дубоког покоја, под којим ипак крећу реке и потоци, и жиле дрвећа, па и најмањи црв. Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса. Небеса.

Пред њима, насмешен, са брда на брдо, са реке на реку, ето, ја, збуњен и безбрижан, играјући, поскакујући. 1924. ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују. Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале.

Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожурим у правцу том граду. Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме.

граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи где две реке теку крај њега.

„Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје? Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ОЛУЈЕ 229 ОЛУЈА 230 ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА 231 СУША 232 ИЗВОР 233 ЈУН 234 РОСА 235 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 236 КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ

Измеђ сунца и реке зачне се сплетка: Сунце је добре воље, а вода мрзла и јетка. Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И

А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са Вацлавских Намјести! Појило на пашњаку је што и круна на грбу!

Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.

А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе

Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке.

И дигли су се Срби, ко реке пенушаве, Запевавши песму најстарију и најгордију, Кренули су, ко један, на Дрину, да зауставе Фрању, Поћорека, и

Град је тишина народне библиотеке, Град је оно што на крају века претече: Град је нешто мирно, заспало крај реке После сто година, предвече.

нема ниједног писаног трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из реке, док му се вода Слива низ леђа. Тај призор, ишчупан из древности Завештавам, овде, домаћој књижевности!

„Ех, кад бих могао ма и обноћ Да јој притрчим ја у помоћ. Са оне стране реке Мораве Њишу се ливаде шумораве, И човек зажали што није крава Да легне на траву и да спава.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

је било засновано на томе што је понеки рибар налазио у одраслој јегуљи, ухваћеној на блатноме дну језера, баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе дође време.

до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени, развијају се тек у мору где јегуља

се не може поставити као правило без изузетка: један велики број њих остаје поред морске обале, или се задржи на ушћу реке или речице, не идући даље уз ову.

Зато јегуља нема ни у рекама што утичу у поменута мора, јер би оне, пре но што уђу у те реке, морале проћи кроз мора у којима за њих нема услова за живот.

морске обале; прах од раздробљених делова ношен је струјама и ветровима на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ

Кад ларве стигну преко океана у близину морских обала европског континента, све оне не улазе у реке и речице да би потражиле стална слатководна будућа пребивалишта.

На карти је струја нацртана у облику реке која продире кроз океан. Та карта је тада репродуцирана и раздата капетанима прекоморских бродова на употребу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

тамни препливав̓о смело Да драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У чивлуку, ограђеном зидом и тополама, одмах до реке, пуном свежине и хлада, чак и зиме усред лета, провели би неколико дана.

У вече вечеравали би уз пиће, које би се у реци хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.

Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења. Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.

Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста, усред воде — а вода је била тамна, свежа, опкољена зеленилом, маховином и | разгранатим

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Чили магла сива, Плодни ветар пољанама брише. И видећеш да се бујне, преке, Таласају наше моћне реке; Наше горе да хучно роморе Као нада коју срце тражи У слутњама којих нема више; Ветар дува, пролеће мирише...

Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете. Прејурили смо поља, вијадукте, Шуме н реке. А ноћ нéма плете Свилену мрежу сећања и сете.

А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља. И не чују се бола крикови; Избледели су драги ликови, К’о избачене старе листине.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати. Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама.

— Када се велике птице побију, онда мањим перје лети. — У великим ријекама велике се рибе хватају. — Велике рибе (реке) мале прождиру. — На малу се рибу велика хвата. — За мало се веле изгуби. — Веће прекреће.

“ Окнари не хтедоше да се ману, него навале и по трећи пут. Сребрни цар, видећи се на невољи, позове околне реке, Млаву, Пек и Мораву, и све омање потоке, да га избаве од оних напасника.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Рабна Пилота оба, а од Грчке земље Патково, Хвосно цело и Подримље, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан, Дубочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави

препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула? Где је чисти ваздух што струјаше Кроз завесе са реке (уз корове и шаше) Преко руке, као миловање дева с кула?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што наличи на липову корубу.

и он јој пришао, махнула сигурно, одсечно, као да она заповеда том војском што из црних и сувих гусака искаче на обалу реке. „Ја знам шта СИ ти.“ Тада се он и оделом и држањем крио. Није хтео да ико зна колико жутих носи у недрима.

Снег је сасвим поцрнео. Ђорђе се полако враћа кући, гоњен леденим шумом реке. Вратнице га са циком пропуштају у двориште. Стоји и гледа тамне гомиле зграда.

“ „Морају да знају за деду што су га оставили у корену ишчупане врбе. На киши. Поред реке. А била је јесен.“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили

Куд ли се расуо збег што се у ишчупаној тополи превезао преко реке?... „Босе жене газе по блату јесенском и грбе се под плачем деце на леђима завезане.

А ако си женско, ти, крвавче мало што њој сада крста разваљујеш, онда да си њива поред реке што сваке године рађа. Србијица је пуна ралица. И земља је женско, јер је ору, сеју, заливају, и она рађа.

Помрчине ми ове најмрачније, да само њу распуклу Видим, сви су луди реке с много воде измешане и шарени као ливаде. А мене нешто што много личи на жалост салеће.

Под његовим меким кораком ситно звони роса, звони злато, он је најбогатији сиромах између три реке, он је најмлађи старац у овој каљогажи с једном једином ливадом, ОН има најлепши глас у овој јутарњој кукњави птица,

Сетила га на воденицу и на оца Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно, успављиво лајање преровских паса, све дале и тише, и сетило га на

И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке. Ко не стече у буни и шпекулацији а нешто му се хоће, иде у чиновнике. дај, велим, да пробам и То.

Морава је појела с њивом. Мораш, рећи ћу себи, мораш последњи пут, па ћу да загазим у живо, звонко протицање реке. Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да уплове у море! — рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече: — Не ја! — Па, куда ћеш?

— Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је

Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили. Обале и корито чували су је да не побегне, стене јој пречиле пут,

Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.

Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи? — у потрагу за њом!

»То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао.

Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке занемеле од среће. А онда су се таласи поново растворили и они су опет постали рибе до следеће године, кад су се са

А онда су се таласи поново растворили и они су опет постали рибе до следеће године, кад су се са дна реке изнова дигли и, претворени у сребрнасте водене цветове, залепршали над реком, славећи годишњицу свог рођења.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Светлости које су долазиле од реке промицале су дуж зидова прекривених прозрачном тканином и чинило се да везир пребива у колибици од светлости, изван

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нéма је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реке, цвет, и камен. Ено једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно

У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.

Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један!

Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Долином те реке ишао сам уз воду до њеног извора на Пиндосу; одавде сам пошао низбрдо долином Арахтоса до оног места где се он излива

Распитивао сам се код лађара, који су поред мене проједравали, докле стиже ток те реке и где су њени извори. Ниједан од њих не могадне да ми даде одговора.

Убрзо иза ње пристижу трком гласници са југа и јављају да се онде водостај реке нагло пење. Неописива радост обузима све житеље, храмови се широм отварају, молитве читају, жртве приносе.

Онда се отварају бране, начињене у тим насипима, а вода реке се излива и плави сву Околину. Кад покрије све плодно земљиште поред реке, а још увек придолази, онда се њен сувишак

Кад покрије све плодно земљиште поред реке, а још увек придолази, онда се њен сувишак одводи, за каснију употребу, нарочитим каналом у језеро Мерис, на чијој се

а огромно језеро које се створило над долином Нила стане се сужавати док се, напослетку, вода не врати опет у корито реке, остављајућу за собом плодоносни талог које обећава богату жетву.

Ево ме већ и на обали реке Таја која са три стране обгрљава Толедо. Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош

Ево ме већ и на обали реке Таја која са три стране обгрљава Толедо. Удишем ваздух, освежен таласима те кривудаве реке и посматрам издалека варош обасјану сунцем.

Али већ идућег дана, када је на згаришту вароши преостало само неколико цркава и манастира и свега 139 кућица на обали реке, уђе непријатељ поново у варош да доврши започето дело. Преко 20.000 становника би побијено или обогаљено.

На другој обали реке видим Туилерије, поред њих Лувр, а преко њих, изван саме вароши, зелени брежуљак Монмартр, а на њему неколико сеоских

Ставио сам себи у дужност да га научим пливању, али кад год га одведох са плитке обале до оног места реке где нам вода стизаше до колена и замолих га да се ту испружи да му покажем пливачке покрете, њега обузе неописан страх

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја спустих расклиматано окно и ослоних се. Па умивен свежином мирисног јутра загледах се у блистави, змијасти водоток реке.

А ми се лагано, руку под руку, враћасмо у варош куда су протицале мирисаве реке света озареног красном ведрином и радошћу.

Ниски, сиви облаци, пресецани шиљковима минарета, јурили су оним истим правцем реке. Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава коју ветар гони

И скљокам се на обали реке, гледам, гледам. Сва сребрна, са дрхтавим таласима, шуми она, шапуће нешто: плаче ли, јечи ли, прети ли, смеје ли се,

“ вичем из свег гласа. „Кукавицо! Кукавицо!“ И посрнем, срушим се понова крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то ствар, да се смирим, да се паметно питам: шта ми је крив, шта ми је крив? Шта?

наговештајима какве је дотле само понекад осетила, не само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега

“ Већ три дана падала је киша као из кабла, грмело је и пуцало без престанка, потоци и реке беху набујали неисказано. Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох...

Ко не познаје Љуму, тај не зна шта је гадан терен. Ох... Оне реке и воде, чији задах, чини ми се, још осећам, оне планине суре и натмурене од којих ме још страх обузима!

Тамо, с оне стране, требало је прећи, и ја бих био спасен. И ја сам јурио бесно, газио дубоке потоке и реке и — одступао. Као никад дотле, живот у миру чинио ми се сладак, божанствен, идеалан.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. — Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. — Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош.

— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. — Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак.

— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. Не остаде им више од стотине корака до реке. Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: — Лези ! Лези !

Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке. Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима. Рачун је био добар.

Рачун је био добар. Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. — Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!... Шта велиш сад?

Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке. Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту

Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном. Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. — Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га.

И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела... А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце

— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село... Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно

А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у

— Гле, види се дуд у вашем винограду. — Ено и забрана!... Како се тамни!... — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. — Сад не марим да умрем. — Море, живећемо, Стале!...

држи га свакад на оку. Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... — Зар ти знаш куд ће ме послати? — Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву. Али ништа, састаћемо се ми прије тога.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И пође на пут да тражи бољег јунака од себе. Путовао је дуго док не дође до једне реке. Вода је набујала, те јунак није могао прећи.

Путовао је дуго док не дође до једне реке. Вода је набујала, те јунак није могао прећи. На другој страни реке види неке људе где вршу жито, па позва једнога од њих да му покаже где у близини има мост, јер и он жели прећи на

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта сам

Једнога дана упутио сам се сам до реке да у њој уживам као и обично. Међутим, када сам допливао близу бране, ужаснуо сам се увидевши да је вода порасла и да

Једног поподнева организована је јавна проба и машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује великом спектаклу.

Вежбао сам док сам се шетао са ујаком поред реке. Сунце је било на заласку, а пастрмке су биле разигране и с времена на време понека би искочила из воде, а њено

на време понека би искочила из воде, а њено светлуцаво тело би се оштро оцртавало на истуреној стени на другој обали реке.

Могли бисмо да наводњавамо пустиње, да стварамо језера и реке и да добијамо покретачку снагу воде у неограниченим количинама.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

се са одабраним породицама преселио у Аустрију и настанио се на уском појасу земље, на северним обалама ове две реке. Ту су створили организацију која се касније прозвала аустријском Војном границом.

историјске грађевине од којих је свака причала своју причу о старој слави чешке краљевине; стари камени мост преко реке Молдаве са киповима хришћанских светитеља; краљевска палата на брегу Храдину, која као да се издизала изнад самих

Безбројни чамци били су начичкани уз обе обале ове велике реке; разне врсте бродова јурили су брзо у свим правцима по заливу; многобројни бродови за превоз путника били су пуни људи

да стави на платно онај ужарени златни покров који је тог благог недељног поподнева покривао сунцем окупане таласиће реке Делавер. “Вила” ме је упитала да ли сам нешто слично видео у Идвору.

Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како она изгледа у

у сред зиме када је покривена комадима леда, који, ношени разбеснелим таласима, готово онемогућавају прелаз преко реке. Али јануара 1777.

Али јануара 1777. године, Џорџ Вашингтон, заповедник америчких армија у повлачењу, успео је да се пребаци преко реке и да на њеној другој страни, близу места Трентона, изненади победоносну наступајућу британску армију, победи је и тако

“Вашингтон је,” - рекла је она - ”баш као Хајдук Вељко, био спреман да изгуби живот при преласку подмукле залеђене реке Делавер, да би у правом моменту задао ударац за спас своје отаџбине.

По њеном мишљењу, Америка северно од реке делавера, није била за њу значајна, а чак је и саму Филаделфију помињала само ради “Звона слободе” и “Декларације

Уз сагласност доктора Шепарда, отишао сам у своју летњу ”вилу”, како сам у шали називао колибицу на обали реке Пасеик близу Ратерфотд парка у Њу Џерзију.

У брзом возу који ме је опет водио родном месту, нисам се освртао ни десно ни лево, на реке и поља, на градове и села, на запослене људе на златним пољима који су сакупљали летину.

магнетних пуњења ИИ које су се преплитале у свим могућим облицима у простору, као водене струје које полазе од извора реке и прате је у свом току до океана.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али ако је тешко заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.

строфу, с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.

да гори58 Мајка човека-вука која и јесте и није вучица, код које налазимо јасне трагове божанског и за коју се везују реке у гори, то је већ довољан скуп наговештаја да нас поведе према митској мајци земљи.

]. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада – као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит

Ето зато у Матићевим песмама „Заменице смрти“, „Донећу ти цвеће“; „Има вечери“ и „Теку реке“ – а оне нису усамљене – стално враћање и варирање исте синтаксичке јединице преузима улогу коју је у традиционалној

Као пример за први случај наводимо почетак песме „Има вечери“, а као пример за други случај – почетак песме „Теку реке“: (1) Има вечери које се не заборављају. (2) Има вечери које су пусте као глечери.

(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем над изгубљеним илузијама

(3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем над изгубљеним илузијама над отвореним

(3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да продајем зјала да плачем над изгубљеним илузијама над отвореним провалијама

2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће

2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се

2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У XXXИ глави Томчина прича о свом одметању у Турску, о преласку реке не преко моста, него повише њега, као и о тумарању кроз мрачну шуму, стилизована је помоћу врло јаких

Усред реке угледао је раскошну жену, сасвим обнажену, како се купа, чешља распуштену косу и мами га, што није ништа друго него у

уобразиљи Софка преображена у русалку; затим га је обузео паничан страх од нечистих сила, од мађија близу моста, око реке и на пољани пре но што је замакао у шуму.

контаминација: лежи у соби а једновремено види оно што се налази у дворишту, башти, у суседним улицама, па до реке и ван вароши.

И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.

отицати живот (из њега је „отицала крв и никакве јој бабице не помогоше”) паралелно са отицањем широке и жуте реке. Опис заснован на паралелизму доминира по значају, али му је и учесталост велика.

И остали су ликови Сеоба везани за реке и небеса. Штавише, пејзаж којим писац окружује ликове покаткад толико утиче на њихово понашање да га без

Наредни је пример још занимљивији: „Видећи, по широким, празним пољанама, до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и

И одмах ће се симболично - поступком асоцирања - дотаћи с Дафинином. А већ када онесвеслог Аранђела извуку из исте реке, у којој се замало није удавио, и унесу га у Дафинину ложницу, сенке свуда око њих искрсавају, уз непрестани шум воде

готово цео скуп оних детаља које најчешће налазимо у видноме пољу средишњих ликова романа: исте завичајне и туђинске реке, воде и небеса; исти контрасти између светла и таме; исти одрази, преврнуте слике у води и злокобне сенке; и исте, на

да се Вуку Исаковичу чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше сабљом, гази реке, трчи по гунгули и пуца из пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над

Није чула ни шум реке што је отицала, под том кућом [... ]. 384 И још један краћи навод: „Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

да докаже како нимало нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике подримске реке, са голих брда.

Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је последња нехарица Турчину. Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА Јана Неруде С брзе реке хтедох донет један вал. Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке обезглављене лешеве Шестога дана мало ватре заљубљено налик на сунце Седмога дана не запеваше анђели Осмога дана у

је тај песме писао И нико не сумња у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце

под којим се све одиграва својом удаљеношћу омогућује нам пространства ономе ко га схвати буде око главе и светли док реке теку уокруг. Оде а опет све је ту. Орач широким замахом руке почиње годину.

Краков, Станислав - КРИЛА

Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране. С друге стране реке, која се у кланцу повијала, поврх црвене стене, као борово дрво, дизао се дим увис. Мешао се са маглом.

Хладно је... Правда се себи. Хтео би да задржи дрхтавицу, али му она тресе све мишиће. При прелазу реке ноге је уквасио. — Срамота, могли би војници помислити... Мија се мало подиже.

ракетлу, ракетлу... Узаман је официр викао. Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке. Вода је избијала увис млазевима око њиних ногу. Куршуми су јаукали кроз престрављене врбе на обали.

На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали. Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника. Из врпцом притегнутих гаћа вириле су надувене ноге.

Село је само пљачкашима припадало. Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре.

Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко

Кључала је под њима и бежала смрзнута равница и жута села пуна штабова и стваришта. По равници су текли путеви као реке. Равница се таласала, и лагано се као гомиле црних корњача дизале планине. Непрестано се пели увис.

Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури. Крај једне стене осмехнуо се војницима који су резали конзерву. Они га нису ни спазили.

Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала.

Петровић, Растко - АФРИКА

То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које само што није потпуно зашло, беху обрасли травом и

Одапињем ипак. Иначе дуж целе реке нигде ни комадића европске одеће, која је тако ретка већ и у Басаму. Становници су, као у кратке тоге, драпирани у

Тај густи појас растиња, што је између праве прашуме и реке, и који прашума осваја одмах својим лијанама, врежама и папратима, уствари је жетва која зре.

Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и

Оваквих црнаца никада нема у Европи; они се никада не цивилизују. Прелазимо скелом реку Бандаму. С друге стране реке група жена и људи необично дивљег изгледа избегава да сусретне наш поглед.

Предвече настаје паника да ли ћемо до мрака стићи на бак за прелаз преко реке 3азандре, пошто ћемо иначе бити приморани да преноћимо под отвореним небом и у сасвим мочварном крају.

У ноћи њихов сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу.

С друге стране реке је већ дубља и јача гора; улазимо опет у горњу ивицу прашуме. На све стране пожари. Обасјавају џиновска стабла и

Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.

Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш

Неколико сасвим нагих младића прелазе је претрчавајући преко повијеног и везанога грања изнад воде. Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња.

сасвим сâм, чак без и једног слуге, и утолико више сам што Сикасо није у некоме јединственоме пределу, где би шуме и реке биле драги пријатељи.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен? Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог

Али и груди реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Тада се на далеко дуж обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Но, слажу се бар у нечем! — намигује Мишић. — Док је трајала та гужва код њих, мој пук налазио се код Бродске реке. Десетога септембра саопштили су нам званичан извештај, онај што сам вам сам прочитао, о заузећу Кајмакчалана.

Кад сутрадан стиже наређење да се наша два батаљона, први и трећи, извуку из борбе и прикупе код Бродске реке. Питао сам се: зашто?... због чега?

Командант Источне војске тражи да се заузме Сива Стена и Старков Гроб по сваку цену, јер ћемо онда сићи у долину Црне реке и заћи иза леђа бугарској армији.“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме?

Повукли смо се лагано. Каже Бојовић: — Овде ти не помаже ни тактика, ни стратегија, ни правило о преласку преко реке.

Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници! Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке. Река се налази одмах иза ове окуке. Иза ње настаје мала равница, а затим се диже брдо. Непријатељ је на врху.

Са стрепњом очекујемо ноћ, када ће Бугари сигурно извршити напад. А треће чете још нема... С оне стране реке влада мртва тишина, као да су заборавили на нас. Нико од нас не сме главу да промоли. Повремено запрашти митраљез.

Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли.

И овога пута мој вод је остао прикривен. Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране реке. Али тачно иза мојих леђа. Војници се узнемирише и почеше да се окрећу.

А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас. Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче. Паде ми тада изненада на памет: шта ли раде у позадини они који наређују. Спавају, сигурно.

Пуцњи од стране реке све су ближе. Наши су сигурно прешли. Само се плашим једнога: да наши не налете на нас, мислећи да пред собом имају

Поред мене сломата се поднаредник. „Господине потпоручниче, ето Бугара са реке.“ Једно бугарско митраљеско одељење одступало је са реке, па и не знајући да смо ми на овом брежуљку, истоварише два

„Господине потпоручниче, ето Бугара са реке.“ Једно бугарско митраљеско одељење одступало је са реке, па и не знајући да смо ми на овом брежуљку, истоварише два митраљеза пред нашим очима, ту у подножју. — Пали!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда? — — — — — — — — — — — 9.

18: Око Мехадије како с ове, тако и с оне стране, у Влашкој, брда, реке и села имају највише српска имена; и 3) ст. 56: Демир-капија. НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ (стр. 188).

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Само један пут ће одговора дати: Преко реке крви и мостом лешина Дому своме стижеш, где изгледа мати С неверицом сина.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Путују несмехнуте за нечим што су сниле. Сâм ја. Топле пониру реке. Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка.

У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!

Нека море и земља стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима ваздушним лети, Одело му бездне

8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас да не сиђе, ни роса, Саула јер не сачувасте, ни Јонатана?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке,

Ако су је »савладале бабице«, онда се треба да окрене истоку, па је у три пута полију водом која је донесена са реке у коју је (поред осталога) метнут и з. (СЕЗ, 19, 99). ЗЕБРИЦА Мауерпфеффер (ѕедум ацре).

К. употребљују и нероткиње у врачањима за децу. Такве жене рано ујутру заите воде с баре или реке где се напио жут бик, метну у њу к.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

земљиште подбарно и глиновито, испреплетано дебелим храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи.

Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где да се седи или лежи, човек ту мора престајати на једној нози, као чапља.

Али сунце већ нагиње према западу, чеше се већ о оштре врхове високих топола на овој страни реке, сенке се издужују и скоро ће јара ишчезнути негде у густишима шума.

погледаће узводно па низводно, сешће лаким покретом, наслониће лице на колена и лаганим померањем беоњача дуж пенушаве реке претраживаће сваки џбун.

Ништа није помогло што је потрчао, изгледа у очајању, и што је затим дуго гледао, укочено стојећи с ове стране реке, у мртву, изровашену камену плочу што се надносила над вир.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1885. ЉЕЉО Студена зима с мразевима оде; Животом дахну подмлађени свет С планина даљих набујаше реке, И ниче први цвет. А љупки, немирни Љељо, сретнувши седога старца, Хладнога Бореја, рече: ,,Куда си пошао, стари?

Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози!

Хиљаду осам сто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.

Он се у томе извежбô толико, Да га под сунцем не надмаша нико. 2. По теби реке беласкају хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) По њима лети, када сумрак падне, Брђани дођу и пастрмке лове По сву

Вече је пролетње било. Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла увија рâвни... У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

А из тога срицања развила се астрономска наука. „Колевка астрономије стојала је у Месопотамији, онде где теку реке Еуфрат и Тигрис, које, стапајући се у своме доњем току у једну једину, изливају се у Персиски залив.

Његова капија је широм отворена; кроз њу стижемо до једне широке, троме реке. То је Еуфрат; он пресеца четвороугаону варош дијагонално.

Кроз вечерњи сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку прекрилиле. Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње.

На левој обали реке, опет висок зид са широком капијом кроз коју улазимо у свештени део вароши. Права, широка и лепо калдрмисана, улица

На један километар од нас, горе уз обалу реке, поносно се уздиже, над замагљеном вароши, царска палата са својим висећим баштама, осветљеним безбројем буктиња.

Одавде се отварао диван видик преко позоришта и падина градских у долину реке Селиноса. У центру града стајао је храм и олтар Зевсов, један од најлепших споменика тадањег доба.

његов ток од запада ка истоку; пођите Дунавом још мало даље, док, после једре окуке, не потече једно кратко парче реке од севера ка југу. Ту, на његовој десној обали, лежи Даљ.

Близу тог места, поред села Бело Брдо, тече један од рукаваца реке драве, зван Стара Драва; у њој се Миланко удавио.

Тако стигоше до Старе Драве и нађоше место где се Миланко удавио кад је јахао преко замрзнуте реке, а лед се под њим провалио. Његова удовица почне да нариче: „Куд’ ли ходи, куд’ ли броди а у бари се удави!

Тај рукавац Дравин само је незнатно ужи но главни ток те реке. Зато мислим, да је Миланко дошао врло из далека, кад је пребродио реке поред којих је Стара Драва изазвала толико

Зато мислим, да је Миланко дошао врло из далека, кад је пребродио реке поред којих је Стара Драва изазвала толико презирање наше прабабе.

Њега красе камени кипови, а бране високи обалски торњеви. На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И зато те сада молим, нареди вашем настојнику да сеоско гробље зидом огради. Особито са реке да озида, јер, кад надође, цело им гробље носи. Па има тамо нека стара узета жена. Све јој поумирало.

виде да јој је цвеће сачувано, да река није подлокала и однела све, ох, када дође, узабра цвеће и погледа овамо, преко реке, у мој чивлук, само што уздахну: »Решиде, Решиде, ти си ово...« (Нази и другима): Назо, бре! НАЗА Решид—беже, ево ме.

Био сам код намесника. Каже: нема ништа за тебе. И дрва не може да ти да, већ ћемо морати сучке и врбе покрај реке да скупљамо. (Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и брача. Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра.

” — „Али, можда, господине професоре, ја пишем као Милан.” — „Дозволићете, Чајновићу, да ја боље умем наћи изворе реке Нила у књижевности.” И ето ти онда да ја стално искачем пред Милана кад га оцењују, и те оцене нису праведне због мене.

Скоро трчећи сави он у прву улицу, и нестаде у жутој магли Тисиној. Прође крај реке. Грозна: као блатава ораница. Па окрену натраг, и до Павла. Сва кућа осветљена, два лекара код болесника.

Момци из две радње појахаше коње и пођоше уз обалу. Господар-Гавра је до пред саму ноћ трчао од своје куће до реке и до кућа других двеју породица. Ноћ паде. Нико ништа не зна.

Ено, преко пута, Србија и Београд, слободни и своји, па како да се Срби с друге стране реке зову друкчије него Срби.

Софија, својим складним, лаким ходом води, отац за њом скакуће преко рупа и шљунковитих наноса дуж реке. „Да уђем у своју гробницу” — рекне тек у себи Спида. Навикао се да улази у њу.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И

ТВРЂАВА Шириш руке Високи Пред свим капијама белога града Дочекујеш изворе видовњаке Сунцомоље слепице реке нарикаче И планине удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле

из свога нестанка Сунце те чува У златном своме ћивоту Високо над лавежом векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком земаљском Бела си кост међу облацима Кост костију

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно се бринуло о сунцу да ли правилно ходи; њега је мучило што се земља другаче не окреће, што су реке криве, што су мора дубока и што су горе високе.

у школи служе се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга корисна знања.

У та основна знања спада, на пример, то: да реке увек теку од извора ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су

којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја, а две реке, које су се изливале из носа, на Еуфрат и Тигар који су се, пред својим утоком у уста, спајали у једну реку.

полако ђаке у све дубље и дубље вирове и матице, пружајући им погдекад и руку, не би ли их само довели до средине реке, где су огромне дубине, и где ће га дочепати чеврнтија и окретати у место, а професор се са задовољством измаћи и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Шта да се ради? — Господине капетане — предлаже наредник — да узмемо војнике и посечемо све врбе покрај реке, да их набацимо... Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији.

А није им ни лако. Готово целокупна војска једне земље сручила се у Пећ. Идем полако поред реке и мислим о томе. С друге стране видим једнога нашег ордонанса где продаје неке нове лаковане чизме.

се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом.

— Куда, побогу, човече?! — запита потпуковник Петар једнога команданта батаљона. — Пронашли су војници пећине поред реке Врбице... Идемо тамо... Најзад стиже наређење за покрет.

Почетком јануара, неког дана пред сумрак, заустависмо се на обали реке Маће. Набујала и широка, сатански је шумела прљава и мутна река Маћа. На обали не беше ни чамца, ни моста.

Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима. На средини реке вода заковитла, учини ми се као да се ми окрећемо у месту, те затворих очи, али се занесох те спустих ноге и једва се

Сигурно. Маса војника иде прозебла, са запаљењем плућа од прелаза реке Маће, а уз то су и гладни. Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст...

Зато су сакупљени сви конопци, колико је било у пуку, па су их војници надовезивали, колика је ширина реке. Кад је мост завршен, војници су прешли, вукући собом и један крај конопца на супротну страну.

Неки мештани беже, склањајући се с пута. Одатле смо сишли у исушено корито неке реке, где су нам се коњи сваки час саплитали. Пуцње пушака чујемо све јасније.

Ту се завршава кајмакчалански масив, на његовој левој страни, и одатле се силази наниже, све до Црне реке, у онај њен крак, који тече на север. Све ово укупно сачињава кајмакчалански масив, у ширем смислу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Где бисмо били? Лењиви и топли о свакако да не бисмо били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали, О који би за нас били жали?

Кроз твоје руке протичу воде И зато, гле, све реке су црвене, А још су само очи ми зелене Да по њима мог брата малог папирни чунићи броде.

шума: У борби са храстовима, са тенковима воловским, На бедемима брдским, На доглед сеоског друма, На обалама реке, Свуда ће пронети необузданост своју И стграну мисао моју; Па и породила загледајући се у детињу пелену, Неће осећати

Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; Ја не разумем, откуд се онда судара влак крај једне реке. Па замишљен сам, а плах, И не знам, којим правцем из смрти: нисам ли увек Онако јак ...!

И то записах ја крај једне реке И амин! ФАБРИЧКИ ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И

Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота.

Плачем, јер се таквом истом линијом гордио негда њен стас. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада - као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит

И провлаче се лагано, фосфорно понорне реке, Танким млазима сјаја, руке које су љубиле, Кроз тамну поноћ земље, измеђ жилица смреке, Испод толико била које су

Одједном у свом току, пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори.

Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле. У клопотању бесном необузданих плима, Ја, зимус глувљи но су мозгови дечији, Јурих, и ни на којим

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

поглавица златног племена, док су се сунцокрети, као један, окретали ка истоку: сунце се баш рађало излазећи из реке. — Без сунца не би било ни плавоцвета, ни иванчица, ни белих рада, ни булки!

ње брда са снежним кабаницама пребаченим преко леђа, шуштале степске траве, венцима светиљки искрили градови, текле реке. А какво је тек море било! Капљица није могла да одвоји поглед од његове плавети, његовог сјаја.

Лепотица јој приђе, узе је за руку и преведе преко улице, као да је по уском брвну преко набујале реке преводи. — Хвала ти, кћери! — рече бакица и упита је чиме би јој се могла одужити.

КРИЛАТИ БЕЛКО Једно лакомислено племе мрава сагради мравињак у врбаку поред реке. Како су само запињали! Како журили!

Али, када је сунце одскочило изнад реке, и вода се повукла. У истом часу искочио је из јајета мравић другачији од све остале мравље деце. — Гле, какав је!

Тако и на речну обалу изби. — Гле, какво сребрно чудо! — застаде Белко задивљен блистањем реке и не примећујући да му се иза леђа прикрада хитра, зелена гуштерица.

Како јурила ка мравињаку. Али, јурио је и Белко, напрегао сву своју снагу и стигао до мравињака пре реке. — Све остављајте и бежите! Река се излила из корита!

Али, смех који је пропратио његове речи био је кратак: племе је добро начуљило уши и чуло хуку реке. Камо да беже нису знали, то ни сам Поглавица није знао. Све очи упрле су се у Белка.

Ако су живи, сигурно то креште и данас. ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка златне косе.

« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није?

— Ко би врбово лишће крао? — окрете се Старац и виде Страшило како стоји на самој ивици реке држећи највећу лубеницу у наручју. Ти крадеш! — топну Старац љутито ногом, али се Софроније и не помаче с места.

Изненада, Старац осети како му под стопалима шуме таласи реке. Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ступа и једнако испод борна чела Погледује тамо у костуре ива, Где се на домаку реке, у дну села, Сеоскога уче стан самотни скрива.

Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.

И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911. СРЦЕ Из долине реке, из копаља трска, Путања ме води у голетне стране. Ноћ.

Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било. Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда лепи'. 1912.

Газела прислушкује. И скаче радосни скок; А у даљини се чује Свештене реке ток. Под палму ту ћемо пасти На ћилим мирисан, И пити љубавне сласти И блажен сневати сан.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

до 1404. и зет кнеза Лазара по кћери Јелени Бањали Горњи — племе у црногорској Херцеговини Бањска — област око реке Бањске, леве притоке Ибра, ниже Косовске Ми тровице бачити — бацити баша — „у Србији и Босни“ — каже Вук — „зову

врли — напрасит, страшан врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке Босне Вучитрн — варошица на десној обали Ситнице вшеница — пшеница гаирет — срчаност, племенитост галија — лађа

каурин каурски — невернички (тј. хришћански) кафтан — горња хаљина (најчешће од свиле) Качаник — варошица крај реке Неродимље Качаничка клисура — води реке Неродимље, између косовске и скопске области кашкет — качкет кеса блага —

кафтан — горња хаљина (најчешће од свиле) Качаник — варошица крај реке Неродимље Качаничка клисура — води реке Неродимље, између косовске и скопске области кашкет — качкет кеса блага — 500 гроша (око 18 златних дуката)

спасти Кучајна — планина, стари град и рудник у округу пожаревачком Кучево — варошица у Србији, у средњем току реке Пека, у области Пожаревца Кучи — велико племе у Црној Гори (налази се око планине Жијово и Ком, зато се зове „ломно“)

“ робак — роб Ровца — црногорско племе око реке Таре (по предању, води порекло од Гојака, који се овде доселио из Никшића крајем XИВ века) Романија — висораван у

пошумљена, позната као хајдучко пребивалиште; „народ Романијом често назива целу област која се на север протеже до реке Биошчице, а на исток и југ до планина уз долину Дрине и њених притока“ рочиште — уречен састанак руветлија —

садити — (значи и:) седати, посађивати: Сади кума једног до другога Сазлија — речица на Косову, село у коме је извор реке Ситнице сајалија — врста одличне чохе сактисати — уништити салите токе — токе које су саливене у калупу Самодрежа

табор — логор, војска таван — (значи и:) спрат, кат: Кулу гради од двадест тавана Тавнава — Тамнава, предео у сливу реке Тамнаве тавни — тамни тавница — таминца тадај, таде — тада тазе — свеж таинџија — онај који се стастара о

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О РОДОЉУБЉУ ИЛИ

И вода ће морска навалом наглити каримно на њих, те реке и потоци големи, страшљиво сасма брзо хучећи с грохотом и јеком тећи ће.

божија, пошто ти, речи, плот би, Сачувај нас од похоте плотске, Сачувај нас као зеницу ока Од похоте очију. Реке, научите се од мене Како кротак јесам И смеран срдцем!

Ових крвавих времена, свагдар пуних војске и боја и свакога немира, и не теку тако воде поточне, коконо што крваве реке теку, како да се је на нами извршило Давидово прорицање: »Преложи у крв реке њине« и источнике њихове, зато да се не

теку тако воде поточне, коконо што крваве реке теку, како да се је на нами извршило Давидово прорицање: »Преложи у крв реке њине« и источнике њихове, зато да се не имаду одашта напити.

И врло се свакад паштимо за тим. ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ Једној тој рајској отоци је име по Писму Фисон. Она пролази тамо на Истоку преко евилатске земље.

Но ето, и за те Једемске воде неки књижевници о себи мудри, износе да нису то исте право реке ни воде што се за њих пише, него о нечем другом бају да се то говори.

Дан за посао, а ноћ пак за спавање и отпочинак телу и очима... ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ Код вавилонске реке, тамо смо седећи плакали... Пророк Указујем вам овде нешто и не од наших ама с промотривањем и врло је наше!

Чак за Вавилон до мидске земље одагна их тамо насељати им се око реке Гозаније, а самаринску земљу сву насели с другима људма; разлике језике сабра живити тамо.

« И тако он учини. Скочи таки на кола, узе држати ћивотић, пође преко реке: бистрина и талас тихо подузимајући кола и где пливају кола и коњи, где опет газе, и тако с миром збогом прођоше ону

Дође до Олте реке и нахитро прође преко ње. Кад стиже у Хердељ, тадар већ облакча му срце од плахе и слободно путова кроз маџарску земју

сила тек божија све то држи, како је испрва бездну једну воду на много струка разделио те горе диже, мора, језера, реке, потоке, изворе учини — тако и једновиђен свет изразлива својом вештином у сунце, у месец, у мале и велике звезде.