Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и прејестествено дјејствије и мајсторија за учинити оно за које древни Омир овако каже да је Минерва Диомиду рекла: „Аχλύν δ΄αυ τοι απ΄οϕθαλμών έλον...
Кад сам јој ово прочитао, рекла ми је: „Не мислиш ли ти да ће се за ово ко на те срдити?” „Ко је добар и паметан, — одговорио сам — „а ко није таков,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како бих ја, болан дешо, могла угасити ово огњиште, где су се ова сирочад први пут ватре огрејала?... Шта бих рекла после својој деци кад би ме запитали: »Чија је, нано, она кућа што је зарасла у коров и зову, те нико не сме ни дању у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... — Што си то урадио? Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. — Био сам љут!... А она, јогунаста, као што знаш, оде!... А сад... ето!
— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!... И Јела ми је то рекла. Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” — И није!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јавила се тајно.
Мору иду реке, земљи горе лисне, А љубав ћутању с уснама од леда. Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота... Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос. Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља.
Ја сам се руковао то знам. Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” И врата се затворише. Мама се врати.
Питао сам их, као у шали, шта би они радили кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то, итд., итд. Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене.
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници.
— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно
Колико сам се пута сита наплакала због тога. Увек ми пребацује мој супруг. Једаред сам се баш наљутила па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му...
Једаред сам се баш наљутила па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му... ’оћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала да ћете се одмах сад ту наћи увређена,...
па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда ланути, обешењак један!
— Ето! Шта сам рекла! — рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о. Унцут један! — додаде у себи, па се дâ у мисли.
Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!« — рекла би љутито. А и он сам као да је добро знао да га поред имена Марко још и тако зову.
»Не дам му, боме; ено му мишева, па нек их хвата!« рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе).
И данас је већ почео своје обешењаклуке. Једна му је већ рекла: »О мустро!« али то њега није много женирало. Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није
»Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!« На што му је гђица Јула рекла »Фала!« узела нафору и одмах је прогутала, и поцрвенела до ушију.
коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад »да« или »не« или »дабоме« рекла. Исто се тако жив разговор повео и између попова.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— једва он промумлао. Истина, видело се како се с муком решио, али је ипак одбио Вејку. Вејка ништа не рекла. Само оставила торбе, скупила се и одвукла до клисарице. — Тето, „чича“ ме неће више! — проплакала код ње.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, кад баш хоћете, казаћу вам. Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију,
— Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла! — Шта? Ни ђаво не би с вама накрај изишао! Тако су се љубазно донекле кошкали.
— Марта, да знаш да су ово просиоци. — И ја би’ рекла, јер су тако улицкани. — Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести.
— Јесте, ја сам казала да је галантна кокета. Па, то није ништа. Колико пута је она то исто мени у очи и за леђи' рекла.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена, цео један сноп радосних зракова расуо се био по овој соби и сви су ови
А она му је рекла: — Добро је што си дошао, ...тако је добро што си дошао. Мислила сам више те никад нећу видети. — Опрости, опрости,
Африка
Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А госпожа Фемка, кад јој је протумачио, рекла је само: „Ју!“ Она је још једном, последњег дана, пред полазак Павлов из Будима, рано, ујутру, прошла, у кошуљи, кроз
Жена му је била старија него ово девојче, али њихова веселост била је иста. Тек што је то рекла капетану, Текла Божич, почела је и да трчи, узбрдо, вичући да ће причати, свету, ако не буде могао да је стигне.
Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже. Иако је и такве разговоре био чуо у Темишвару,
Ћерка јој је, међутим, све испричала, шта би, на оном пропланку. Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну.
У једном ћошку стајао је пулт, за музику, а на њему Исакович угледа једну флауту. И ноте. Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“.
Она је том свећенику шокачком рекла да би са човеком кога би заволела, искрено, лудо, онако, како само жене умеју, отишла на крај света, и невенчано, да
онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина и домаћице, а затим приђе, да јој пољуби, церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући зову Францл, заљубљено гледала, што није чудо.
Осрамотили би се били и, ко зна, шта би било. Госпожа Евдокија му, смејући се, рече да ништа не би било. Она би рекла да је пошла тамо где се онај бели зец на вратима налази – или да се враћа одатле.
то су јој били неки, далеки, рођаци – па је улазила у трактир, из комшилука, кроз улаз авлијски, који је био у башти. Рекла је Исаковичу да не брине, она ће туда изићи. Нестаће, као да су се те ноћи састали, као сени.
Али се био освестио, кад она, при растанку, у Швехату, рече да би била рекла, да су је оне ноћи видели – и куда је пошла питали – да је пошла тамо, где онај бео зец чучи.
Она зна, каже, да је он требао данас да дође у њихову кућу, зна – иако јој то мати није рекла – па је дотрчала да му каже да не долази. Њен отац је пуштен из затвора. Њен отац је дошао. Божич се вратио.
Изгледа, каже, да јој њена мати много штошта није рекла, што се десило у Визелбургу! А прича ли, прича, да између матере и ћерке не треба да има тајни!
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Никоме ништа није рекла, пошто је била сеоског порекла. Доколичећи тако по граду уврстила се у параду. Док је свечана музика свирала и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
XИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ МАРИЈА (долази): Господин Новаковић. ПАВЛЕ (тргне се и узруја): Он? МАРИЈА: Ја сам рекла да ви... ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се).
Па онда материјал! Дођи код мене, толико пута сам ти рекла, дођи код мене, ја имам преко тридесет мустри материјала за венчане хаљине. Дођи да разгледаш.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми.
Њено мало лице било је светло као добро углачан белутак. - То је тек нешто! - рекла је, а онда ми је објаснила да се опкладила да ни он, ни ја нећемо успети да по десетак сантиметара узаној огради скеле
Претпостављао сам да намерава нешто, али нисам могао да схватим шта. Из онога што ми је Рашида рекла после, кад смо се већ откачили од њега, схватио сам како намерава да физичарки намести игру с фискултурником.
- упитао сам, а она се окренула мени и уштинула ме. - Да то ниси био ти који је мене зауставио? - рекла је и била у праву, као обично.
Мамина коса, такође. Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком, посадила за сто и рекла: - Сад причај!
као наталожена плава светлост, чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме сачекати после часа.
— Могао бих се заљубити у тебе, Рашида! — рекох. — Могао? Ниси ли се већ заљубио, Слободане? — рекла је и додала да јесам, али да то није оно што њу интересује у овом тренутку.
Почиње са „једина моја”, а завршава се са „твој М” — говорио сам смејући се, а она је, склонивши руку са моје мишице, рекла да то није смешно ни нарочито генијално написано за неког ко намерава да постане писац.
Мајку није спомињала. Претпостављао сам да је или у гостима или болесна, док није рекла да је пре пола године мајка имала побачај, тако несрећан да је и за хитну помоћ, која је била заиста брза, било
Последњи пут кад ју је видела већ су јој били ставили сребрњаке на очи. - Ја морам да идем, а ти како хоћеш! - рекла је и узела ми торбу с јежом.
Глас којим је то рекла био је напукао испод спољне чврстине. Њени су имали крдо деце, а отац јој је био грађевински радник кога су сваке
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином, то је било доста.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако она са девером није говорила. Њему то све није рекла. Пред њим, уопште није била таква. Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом.
Заплака, заплака тако јако да јој се скоро учини да плаче са уживањем. Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила.
Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила. Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти пред светом, при растанку, не опростив се у реду од ње.
Рекла би му била да је то учинила зато што је онако осрамоти пред светом, при растанку, не опростив се у реду од ње. Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин.
Мужу је рекла да га сматра дететом, мада је Исакович изгледао, у војничком оделу, непомичан, као цепаница од читавог хвата.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је. — А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао...
— викнуо је конобар у два сата и подигао прву столицу на сто. – Можемо код мене на пиће... — рекла је жена. – Како? — упита човек. – Муж ми је на путу. Положио јој је длан на колено док га је возила у малом фијату.
Није била. Пре но што је проврила вода, он је кључао од љубави. – Чекај, а кафа? – рекла је девојка која није носила грудњак. – После ... – После чега? – После овога...
– Па, шта сте нам лепо спремили? — пита уморно председник. – Монолог Јулије... — рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник. – Тридесет и шеста Јулија...
—Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе... —Ти, не? —Не… – рекла је Азра, одгурнувши с гађењем тек растворену пастрмку из које се пушило.
« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два до седам. Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку.
Све је поскупело! — казао је неко из реда. Нема тог поскупљења које ја не бих могла да одгладујем! — рекла је пркосно једна стара дама. Шесто грама млевеног! Он је још спавао.
Онда је дошао понедељак. ВИКЕНД – Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини! – То си рекла и прошлог викенда. – Јесам, и испала сам будала! Али више нећу... – Чекај само да је завршимо: онда ћеш да уживаш!
Видиш да ти иде камион у сусрет! – Ох, хоћеш ли већ једном престати? – Ти си први почео. – Ја први почео? Зар ниси рекла: »Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини?« – Рекла, па шта? Зашто си ме изазивао?
– Ја први почео? Зар ниси рекла: »Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини?« – Рекла, па шта? Зашто си ме изазивао? Непрестано си ме изазивао и подбадао. А ти? Шта си ти све мени рекао? – Ништа.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је. — Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже.
срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада. Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем. Он се само зачудио. Рекла му је да је добила мјесто.
Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем. Он се само зачудио. Рекла му је да је добила мјесто. Он јој је честитао. Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку. Није могла.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!« рекла би му пуна задовољства, гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.
»Цветна и велика! — рекла је, зевајући — зар нема што паметније да вас научи; па то зна и наш »Бан«, што иде за козама!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рекла па ножа спопала, У срце се живо ударила, Па крај драгог на земљицу пала, — И уби се од тешке жалости, Ал' што
“ На њу он гледи: „Је ли истина, Ил' то се мени само тако чини, Је л' она сада рекла тијо: ах? Да није ветрић што кроз лишће мили?
њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао, Јер он мајке своје не слушао: Она рекла: „Не ид' на Србиња, То је, Але, гуја присојкиња!“ Пусто умље амо га занело, Српско зрно срце му разнело.
„Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“... Ово рекла, па ноже спопала, У срдашце живо се удрила, Те панула украј свога мила.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали? Кад сам рекла да је сав од кадифе, казала си ми да је женскаст, а да је Хасанага од станца камена! Мушкарчина!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли. Шири руке, гледа је нетремице и нија се. — Е добро — рекла би Тода — кад ме толико волиш, а ти одмах да се ошишаш и обријеш.
“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: — Можеш да говориш шта хоћеш! Ето тако је то било!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
Тај дечко ишао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечакову: — Хајде, човјече, да једемо.
Наш Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се спрема с њим на пут, јер он је приправио попутнину.
“ Утом јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види!
У то дође и мачка споља, па кад виће да нема жерави под оним котлом што му је рекла да пода њ највише ложи, сјети се да је овај гледо шта се у котлима вари те ће му рећи: — Јесам ли ти рекла да не
што му је рекла да пода њ највише ложи, сјети се да је овај гледо шта се у котлима вари те ће му рећи: — Јесам ли ти рекла да не гледаш шта се у котлима вари, а ти си гледо, је ли? Чекај, сад ћу ја теби казати! — Затим изиђе напоље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Питао ме је, оћу ли поћи за њега. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: То ти је. СТАНИЈА: Па што си му рекла? ЉУБА: Ја сам одговорила да оћу. СТАНИЈА: Куку, кјерко, како си могла од срамоте! ЉУБА: Зар је срамота удавати се?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), али вас упозоравам да ме подсетите на то шта сам данас рекла и да ми кажете, као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба
Ето шта сам све могла да кажем свом матором кад се онако згодно напеналио, али, видите каква сам бедница — нисам му рекла од свега тога ни речи!
“ Требало је, у ствари, да кажем: „Ја одлазим из ове куће!“ али, ако већ желите да знате зашто то нисам рекла, онда је то због тога што цела та реченица звучи страшно патетично и што сам је видела у најмање две хиљаде
), како отварају кишобране када почне да пада киша ... Е, то заиста не могу да поднесем; слагала бих вас када бих рекла да могу! Мислим, те кишобране које носе са крајном озбиљношћу! То ме избезумљује!
Била бих, рекла сам му још, корисна друштву, јер, где то данас човек може да напуни свој пешчани часовник кад му исцури? Нигде!
због типова као што је он, носилац мексиканских бркова, коме интелектуалке као што сам ја треба да шетају кучиће, и рекла сам још да се сада сироти стари Маркс сигурно преврће у гробу што га један такав тикван држи још неразрезаног у својој
Шта си тела? Знате ли шта сам му одговорила? Не знате? Рекла сам: — Кампари — како то звучи горко! Срећом, тог дана стиже и други одговор на мој оглас.
Пазите сад шта је рекла Нена оним својим чувеним фалсетом: — Ана, срце, јеси ли је то донела из Италије? Мислила је, наиме да је Снежана
Казала сам још да за једног самоука сасвим добро стижем тамо где сам наумила. Затим сам јој још рекла и то да на мене нису потрошени силни часови ходања с куваром и телефонским имеником на глави, да би на крају тога
Треће ноћи пробудим се тако од глади, и, као, кренем да пијем воду, јер је маман рекла да због мршављења сваког дана морамо да попијемо тачно осам чаша аква бунарике.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Налазим само да је лепа. — Да се нисте повредили? Требали сте да викнете да вам осветлимо. Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим дођете из шетње. Изволите. — Хвала. Сметам ли вам док радите?
— Ја се бојим да Мигуеле није човек који то уме. Он је помало плашљив, можда сањалица. Ја сам ти давно то рекла, је ли, Мигуеле? — О, ти си рекла...
Он је помало плашљив, можда сањалица. Ја сам ти давно то рекла, је ли, Мигуеле? — О, ти си рекла... Разуме се, Бернес је енергичнији много од мене, а онда, Бернеса сви слушају кад говори.
„Каква разлика, мислим у себи, између оне Ролдане што смо је звали Острвце и везиље што ми је синоћ рекла да је зову Ролдана!“ Примећујем да ми зидар који равномерно весла нешто говори.
А болничарка ми је рекла: „Је ли ради пријатељства или ради укоравања?“ — „Ради укоравања, узвикнуо сам, ради укоравања!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла. АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин.
ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла. АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин. ТАНАСИЈЕ: Па разуме се!
АГАТОН: Не знам, стегао ме неки реуматизам у леђа. САРКА: Па видим ја већ то да је реуматизам, само рекла бих да је сребрн реуматизам. АГАТОН: Ако је и сребрн, али бар не звони.
АДВОКАТ: А то сте се већ споразумели? АГАТОН: Па да. Она је, додуше, рекла да ће разговарати са вама, али ја не видим шта има ту да разговарате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И већ по десети пут ми је рекла да одмах тражим одсуство, да би ме видела. Отац се насмеја слушајући њено наивно причање, па ће рећи: — За њих је
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла. Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.
сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци. Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише...
Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала,
А ја знам шта ћу сад... Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми. Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...
је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно. — Ти најбоље знаш, дете моје. А по теби гледајући, рекла бих да је много добро. Само то треба сачувати... Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати. — Ја све чиним...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе; Ге би пошла, да не пође; Што би рекла, да не рече. Ма те моли кукавица: Ах!
Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста,
Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста,
Немојт’, вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати. 245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: То се ви договорите са Симком, она вам је издала собе, а не ја! ВАСИЛИЈЕ: Она је рекла да нема ништа против, под условом да вама не смета... (Без речи, улази Дробац.
ДАРА: Држе га у Предстојништву полиције! ТОМАНИЈА: Сад је он сигурно Дропцу допао шака! ГИНА: Боље да си ми рекла да су га убили! СИМКА: Јеси ти луда? ГИНА: Да су га убили, па да се Богу захвалим! БЛАГОЈЕ: Знаш ти шта говориш?
али се плашим да више није згодно да пробате овде... ВАСИЛИЈЕ: Сами сте рекли да можемо! СИМКА: Знам, рекла сам... Али Гини је, видели сте, у међувремену ухапшен син, и мислим да нема смисла да јој сад, такорећи пред вратима...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао. Била је то Женевљанка и звала се Маријет Лориол.
Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св. Аранђелу оставила без колача?
Кад сам ја протестовао да нисам католик, него православан, она ми је рекла да је сад рат, да је Бог један, и да би моје одбијање могло да се тумачи као демонстрација у цркви.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Иста онака као што, јадница, беше за живота. На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са
Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу
Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу! в што рекла стрина. Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве),
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Збогом, Јуло, поздрави ми Кају, жао ми што и она не беше да чујем шта ће она рећи, но већ свеједно и ти си рекла. И тако се сврши мисија баба Сокина.
Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па да би знала да ће је министарски син узети, већ се мора
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште... Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла.
Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање, већ је само расејано гледао): Па шта се то мене тиче?
СПИРА: А квартир за петнаест дана. Ето, тако треба рећи! СПИРИНИЦА: Па тако сам и рекла. ДАНИЦА: Та остав'те се, забога, ваших објашњења.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи нам хлеба...
Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Безбројна су уста рекла да те љубе, И умукла затим, да никада више Не прозборе речи ни нежне ни грубе, Јер теби речена реч — све друге брише!
Ти би дошла к мени и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном и пољупцем чедним Збрисала би тајну неизбежну тугу. Дођи! Час је куцн̓о!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти. Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.
Ваљда први пут у животу што му се она, мати, испречила, није хтела да пристане, рекла му све, а он, ваљда наљућен, одмах отишао.
| Тако исто и слуге, а особито Арса. Он, само да би његова „снашка“ рекла добру реч, цео дан и целу ноћ у стању би био да је слуша, трчи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја... ја сам те свјетовала за твоје добро, а не да то желим“, рече понизно. „Поћи ћу, не бој се. И да ми нијеси ни рекла, ја знам да то треба, да...
Ја мислим е је ред да ја то углавим, а не ти. Ти ћеш бити рекла: ја немам ништа против тога, ама како Пејо учини! Је ли?“ „Ја сам то држала као у руци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што чине дјеца? — Што виде од оца. Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ О БИЉУ Рекла ива: „Не квари ми жила, од мртва ћу направити жива!
Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене. — Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати.
— Казао врабац кад су га питали како ће презимити. Кисело грожђе, не ваља, трну зуби од њега. — Рекла је лисица кад га није могла дохватити. Ко је мој, близу рупе стој.
— Приповиједа се како се лисица била уфатила у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се ослободила, те најпосле рекла: „Дај да мало заспем не би ли ме у спавању прошло!“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода.
Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. — Приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару. Село Рибарица, писала Ришћаница, трубу сира и
Нека кадгођ и женски дан дође! — Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко
Није кум хала, да сам поједе цијело јаје! — Рекла мати дјетету, кад је ово почело плакати, видевши да кум као гост једе јаје, и тражило силом од матере да и њему
Около, бого, у кућу, ђаволе! — Приповиједа се да је рекла некаква жена кад је грмљело: она је мислила да бог тучу оправи около, а на дијете које је било пред кућом викнула је
Кокош лије ћела казати, јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га не познаје. Радојица, и Грујица, и јошт тројица.
“ Митар је наш, не мари! — Рекла домаћица, кад је дошао комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута
домаћица, кад је дошао комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
би свој залогај сироти уделила; кад би млеко од оваца носила кући, она где би год видела рупицу на путу, одмах би рекла: „Овде мора бити кака бубица,” пак би јој усула млека.
” Кад се ујутро царев син пробуди, обрадује се и како му је рекла она жена тако и учини. Подрани рано те са слугама у лов крене.
” Послуша рибар јегуљу и учини све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну
” У том јој падне на ум што јој је крава рекла ако кад буде у невољи да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо, кад тамо, али шта да види!
“ Чоек узме запис и да га жени да га носи казавши јој, како му је пророчица рекла, те она те исте године остане тешка.
“ Он тако и учини, и тек што изрече што му је рекла, звијезда се узигра, те предањ прстен паде и у њему она иста звијезда.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Нисам ни опазила! Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром!
ИКОНИЈА: Свако мисли да ће друкчије! Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете?
ЈАГОДА: Кад би му бар знала име и презиме! ЦМИЉА: А шта кажете да пошаљемо опис? Рекла си да ти се урезо... ЈАГОДА: Корпулентан, развијен... ЦМИЉА: Није, него баш онизак, жгољав, ко спечен.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” То значи: „Какова проклета неувереност је то! Мати игуменија, оно што је рекла, није нимало говорила заисто, само за шалу.
Његова родитељница да ме је родила, не би ми могла боља ни милостивија бити. Она би ми често рекла: „О υιоς μоυ εχει χαι αλλоυς ϕιλоυς, оμως τετоιαν αγαπην, оπоυ σоν εχει εγω δεν ειδα εις ιην ζωην μоυ!
Госпођа често опомињаше га да руча, да гладан не остане. Онда ја речем домаћину: „Мени госпођа јошт ниједанпут није рекла да једем, јер види да ја не чекам да ме нуди.” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледао је у Туркињу, уплашен и од њених очију и од исуканих сабљи. „Не мислим што си трговац само“, рекла је, а дим се искидао у онолико праменчића колико је речи изговорила. И те речи тихо су гореле у белом диму.
Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је рекла и тако га гледала да је морао. Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже?
Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико хоћеш и каквих хоћеш. Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...
Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша.
Ништа није рекла, ни док је музла ништа није говорила, узела га је за руку и привукла јаслама. Сео је на њих, не зна зашто, ништа није
„Одмах да се изгубиш из моје куће! Одмах, убићу те!“ „Биће ти кућа још више пуста, Ђорђе.“ Само је то рекла сањива Милунка. „Напоље! Марш напоље!
Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га. Нека га тако док се багрем не осуши.
„Пољуби, ћерко, оцу руку... Опрости јој, оче Методије, збунила се, несрећница“, рекла је Милунка. Пришла је и пољубила га у рукав: суво су звецнуле бројанице, а калуђер је причао лепим, успављујућим
Онда је из камена ужасан страх бризнуо у њу. Није све рекла. Најтеже грехе није исповедила. ...После удаје... Шта је све згрешила?
“ „Можеш, ако му препишеш имање.“ Поћутала је и прибрала снагу: „Ако ћемо право, он га је стекао.“ Истину је рекла. „А што је мој отац умро у воденици, убијен врећом жита? Јесте ли вас двоје на спруду почели трговину?
Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла. Узеће децу и побећи из села. У врбак ће да се склони док војска не оде.
“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка. И оно друго што је она рекла. Узеће децу и побећи из села. У врбак ће да се склони док војска не оде. Зар због странке да изгубим главу?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— мајка у чуду рашири очи. Девојчица пребледе. — Не могу да кажем! — прошапута. — Зар ниси малопре рекла да си видела Татагину децу, а знаш да она никога нема? Зар лажеш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Откривали су, али не у потпуности. Најзад је Љубица рекла да мора да размисли: најрадије би да помогне и својим синовима и њиховом оцу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала. - Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања!
Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за
Ти би дошла к мени, и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном, и пољупцем чедним, Збрисала би тајну, неизбежну тугу. Дођи! час је куцн'о!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да драги нећаче, рече он Исаку, „мајчина љубав нема граница“. „Ја сам“, поче мајка да се извињава, „непромишљено рекла што није хришћански.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А она се смејала, рекла нам да смо дивни, да ће нас волети као што нас воли Никола, па нам је, после, кад се кола кренуше путем у село,
У салону, где смо прешли, потом, она ме је молила за опроштај њихове неизгладиве срамоте преда мном. Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран.
Ето сад те опет волим онако. — А зашто, зашто ме волиш? — Зашто? Безброј пута рекла сам ти зашто. Њено се лице понова разведри.
“ Тако је она рекла чим су лекари замакли за капију, па је, кад се они удаљише, најпре снуждено поћутала. Онда је, после тога, отпратила
Пуне су вам очи суза. Ја бих тога часа не знам шта дао да она то није рекла, јер сам, не умем рећи зашто, очекивао да ће се она много боље умети снаћи у овом мом бедном и мучном положају, и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи
Али није било то. Дознао сам јутрос од моје болничарке. Рекла ми је повјерљиво, онако као што се каже само разумнијим и озбиљнијим пацијентима, пацијентима који имају смисла за
Док је иза преграде прао руке и свлачио бијели мантил, рекла ми је испричавајући га: — Морате га изнинити. Данас је имао нових окапања око оне парцеле у Лучикама!
— Чудно! — Зашто чудно? — Не знам. Никад то не бих била рекла. Чинило ми се да сте прави нежења. — Па јест... Понеко тако до касних година сачува тип нежење!...
Али сад је на жалост касно. Треба прећи на другу струку прије него смо скрахирали у првој. Тако чине мудри. — Рекла сам глумац зато што глумац даје директно себе, без посредства инструмента. — Јест, он је сам свој иструменат.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла. Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди.
Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме. Ђурица се зачуди: — Шта је ? Куд ћеш сад ?...
— Чуваће је он, синко, не брини се ти. Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега. Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. — Знам ја, даћу и њему.
То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?... Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.
— Да, заспао, — вели лија — већ је пола године како си на ономе свијету, несрећниче. Јесам ли ти рекла да не ијеш на путу до куће меса, јер ће те убити, а ти ме опет ниси послушао?
Послуша рибар јегуљу и учини све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну
“ Утом јој падне на ум што јој је крава рекла: ако кад буде у невољи, да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо; али кад тамо, шта да види!
Тај дечко имао је за говедима. Кад би год догнао говеда кући, маћија би одмах рекла свом човјеку, а јадном и бенастом оцу дечкову: — Хајде, човјече, да једемо.
Наш Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се спрема с њим на пут, јер он је приправио попутнину.
Кад бих ја сио за софру да једем, она није шћела, а кад бих је ја зовнуо да сједне за софру, рекла би ми: „Ја нијесам достојна с тобом јести.“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно.
имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква Циганка. Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ да се испече.
сестре, и нигђе ништа није имала него три-четири стотине гроша, па пође код једне бабе у селу и упита је: — Што би рекла, бако, кад сам овако сиротна остала, а без ничијега доноса, бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се! Што брже изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св.
Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести. Рекла је и то да је отац, када смо се пре годину дана растали на пристаништу, имао осећање да ће брзо умрети и да ме више
Како је време одмицало мој “Речник” је све више растао, што је необично одушевљавало моју младу учитељицу. Рекла ми је да сам ”смарт” (бистар дечко) и гу реч сам запамтио за читав живот.
“Вилиној” мајци се свидела ова моја примедба, па ми је рекла: ”Михајло синко, ти почињеш да схваташ америчке обичаје и што се пре ослободиш својих српских назора тим пре ћеш
сам побегао јер сам се противио аустријском германизму; побећи ћу и из Делавер Ситија, ако се од мене очекује, како је рекла Ваша добра мајка, да одбацим своје српске назоре и постанем Американац.
- Ви сте погрешно схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским пословима, а ви сами знате да се од жена у Европи тражи
Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а онда ми је испричала како она изгледа у сред зиме када
“Вашингтон је,” - рекла је она - ”баш као Хајдук Вељко, био спреман да изгуби живот при преласку подмукле залеђене реке Делавер, да би у
Како би рекла моја мајка, та звезда била је од лима. Волео сам Рута, био ми је јако симпатичан, али ми се нису ни најмање свиђале
- Идем у цркву, мој сине, - рекла је она - не само зато што очекујем да ће ми свештеник открити неку божанску истину, већ и зато да бих посматрала иконе
Оваквим размишљањем о мом раду, моја мајка је била веома срећна када ми је поново рекла: збогом! Сећајући се њених речи, на растанку сам јој рекао да морам поћи тамо зато што је ”Кембриџ велики храм који је
” На то ми је она рекла: ”Иди, мој сине, и нека је хвала богу што си био и што опет идеш да радиш међу свецима Кембриџа.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад би је заморен пустио, одмакла би се она од њега два—три корака и, смејући му се у лице, рекла би: „Нећеш, вала, што си намислио! “ И тако свако гоњење свршаваше се код њих као пуста шала.
— вели јој и чуди се своме узбуђењу. —Да, сама... — Куд ти је Илија? —Бриге ме за њ! —Што велиш? —Рекла сам. —Да, бриге те, а што би без њега, кад си се на њ навадила? — Лако, брате!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Откако си министарка, ти све неким званичним језиком говориш. Од чега си га разрешила? ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто?
Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача.
ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача. ВАСА: Па немој тако, Живка; то је рекла пре, док ниси била министарка, а сад, ево ја те уверавам, не би тако нешто за жива бога казала.
А после и немој тако да мериш речи у фамилији. Ето, и ти си за мене пре рекла да сам кафански клуподер и лопужа, ал' видиш – ја то нисам примио к срцу.
ЧЕДА: То вам верујем. Ал' ја, знате, нисам баш потпуно честит. АНКА (врло кокетно): То би' и ја рекла. (Подмеће му се.) ЧЕДА: Хм! Хм! (Помилује је.) Ви сте, Анка, данас нешто необично расположени према мени.
ЧЕДА: Па добро, шта си ти казала мајци кад ти је говорила о удаји? ДАРА: Рекла сам јој да сам удата, да имам мужа, и да га не мислим напуштати. ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему?
ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки
) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!
РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха, ха, ха! ЧЕДА: Па онда? РИСТА: Онда... онда то... Госпођа Дара је рекла, ако се увери да је вара, да ће га одмах напустити. ЧЕДА: Е, то је дивно, одиста!
ДАРА: Шта ће сад опет, шта значи тај увод? ЖИВКА: Ја сам ти рекла да ћеш се и сама уверити колико те она вуцибатина вара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али жена свакако мора бити без сенке. Да, али жене са сенком обично рђаво завршавају - рекла је Анина пријатељица. - Дабогда језик прегризле - изненада рече кнегиња Мјахкаја кад чу те речи”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ — „Хајде, будало арнаутска!.. Ако се бојиш, а ти за мном, па ми држи учкуре!“ — Тако ми дина, тако му је рекла, Новице, не чуло се одавде!.. ... Тада му се скаменило срце и смрзла душа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година; Није нам рекла: ходите амо, Чекала ј’ да га сами познамо. (Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.
»Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које
Краков, Станислав - КРИЛА
Бароница му је за утеху спремила нову шарену пиџаму. Рекла је да ће му обући, чим му дрен из ране извуку. Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала. Упитао сам је где спава; она ми је рекла: „Над кујном!“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛ Хоће да се и насмеју, Што на теби нема злата; Нико не зна тајни бисер, Што га носиш око врата. Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила.
Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.“ И тада ми исповеди, Што јој стидак досад скривô, Исповеди: „Ја осећам Испод срца нешто живо.
„Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала. — Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Најзад сам проговорио, тек да нешто и ја кажем: — Говорите ли француски? „Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље...
Поздравио сам се са свима. Најзад сам пришао Одети. — Испратићу вас — рекла је тихо. У предсобљу она стаде према мени, унесе ми се у лице, и запита: — Зашто идете?
Ишли смо једно време ћутећи. — Ет, алорѕ? — прекинуо сам ћутање. Она је гледала некуд у даљину, па рекла: — То питање требало је да ја поставим. Пришао сам јој и ухватио је под руку. Погледао сам је и рекао: — Арлета.
— Ви ми, дакле, не верујете? — Не! — рекла је тихо. Извукао сам своју руку и ишли смо занемели једно поред другога. Стигли смо у онај скривени кутак. Застао сам.
— Бојим се... Желела бих да сте увек, увек са мном. — Наравно, искуснија жена рекла би: „Дајте ми реч да више нећете ићи тамо.
Завалио сам је преко руке и рекао да ћу је спустити у снег. Она је затворила очи и рекла: — Ако вам то чини задовољство, учините... Уместо да је спустим у снег, притиснуо сам је на своје груди.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости ми, старче! Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче!
Али ево моје љуте туге: Што ни пјесне нису с миром од њезине руге! Да су вкусне као сушти пијемонтски смрчак, Она б' рекла: Пјевац Србин да је бједни чврчак. Чврчала јој, да је нема, метла око главе, Њој и баби, што јој носи очаране траве.
— Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева. „Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле!
” Одговара Цвет-девојче: „Послушај ме, младо момче, Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под заклетвом на самрти Да се нећу удавати, А ако се кад и удам, Да ћу за њим свуда поћи Кад се мени
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега. Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.
јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: — Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог].
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
три лескове младице и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је упитали зашто, рекла је да на овом плугу има нешто од к., »па му не море никаква басма ништа учинити« (СЕЗ, 41, № 186. Упор.
Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима на репове.
ради плодности (СЕЗ, 86, 1974, 436). Ива. Према веровању у Каставштини, сама трава ива је рекла: »Ја сторин мртвега живега, ако ме скухају и дају му пит моје води« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 251).
Нешто слично рекла је и у источној Херцеговини: »Бер̓те мене, не чупајте жила, Ја ћу вратит од мртва жива!« и тамо се цени »као
Ћипико, Иво - Пауци
Цурика је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он
И канио се једне жене ради тебе.. —А она? —Смије се. —Биће штогођ рекла... —Јест, али нећу да вам кажем, биће вам жао .... —Реци! —Ја јој напоменух Раду...
По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.
„Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене. Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге. Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре? Оно је добричина, неће нигда стећ' ча је црна под ноктом!” — Па преврне разговор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уопште, тако је необичан. Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха. Не бих рекла да овај млади стасити човек претерано мучи своје тело дугим постовима.
Зар се у мене сумња? У моје способности? Она је, међутим, не осврћући се на мој бес, рекла просто да ће ујутру лично проверити како све то стоји.
Макарије Та жена претерује. Дошла је код мене, усплахирена и испуњена немиром. Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из тврђаве. Баш тако.
Али шта бих тиме постигао? Бујицу суза, осветољубивост рањене женке. Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
А онда је та лепа вештица принела своје пуначке усне тик уз његово уво, заголицала га свежим, младим дахом и рекла у правом тренутку две-три речи.
Зар је могуће да је баш мене, између стотине других, изабрала? Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију.
Андријини обрашчићи кад госпа на њега за тренутак упери свој поглед, зна она све његове тајне боли, јер зашто би иначе рекла: Марице, доведи ми соколара Андрију. Боже, како ли сам само претрнуо кад је наишла и како су ми се ноге одсекле.
Боже, како ли сам само претрнуо кад је наишла и како су ми се ноге одсекле. Зар сам упамтио шта ми је рекла? Јер нисам у исто време могао да је слушам и да је гледам. Била је преблизу.
Хоће ли ми овај ветар што зуји крај ушију разбистрити мало главу и хоћу ли се сетити свега што ми је рекла. Срце ми је у грлу, од страха ли, од поноса ли, од радости ли.
Образ ми гори од њеног даха и што год га ветар више брије и хлади, све је врелији. Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“. Није рекла: доведи ми, Марице, оног момчића. Него: соколара Андрију, сокола Андрију.
Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“. Није рекла: доведи ми, Марице, оног момчића. Него: соколара Андрију, сокола Андрију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
С друге стране, Нола је Лазарићу рекла хоћу, а пред оцем је објаснила поступак. — Морам ићи, зато што овде не могу остати.
Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала. и сабрано рекла: — Не дирајте човека, кључеви су у мене, даћу сав новац из касе и из ормана, накита немамо јер га нико од нас не носи.
Прошло је око три минута до звиждука: ужасно много времена. Госпа Нола је за то време рекла сама себи шта је тамо у соби чека. Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав.
— Разан свет, што рекла протиница, па ми у глави неки пут бучи баш као у млину. — Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с
Сабрано је рекла Јулици: — Причекај, сине, да се пресвучем. Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији.
Сам је говорио: да госпођу Лазарићку може само више и више поштовати и волети, никако мање. Кад га је испраћала, рекла му је: — Дођите опет. Временом ћете можда и Јулици моћи бити пријатељ.
Срба, писала сам ти, не само да није свршио медицину, него, рекла бих, није честито ни почео. И теби је жао, видим; штета за младића способног и снажног.
Да ли је бар још једаред гледала и слушала воде што имају крила?... Око пет ујутро пробудила је куварицу, и рекла јој да иде по доктора Мирка. Куварица је одјурила, а доктор дојурио.
— И по други пут ће Роза платити диференцију. Али трећи пут неће, јер не може. Да ниси отац, рекла бих ти нешто о чекмеџету с новцима, што би те проболо као бајонет.
А тако бих од свег срца хтео да живим једноставно, као мој отац, али не умем, не бих умео и, шта би рекла мати... Бранко је слушао и ћутао оборених очију.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ и што је мајка поново рекла: „Што га нисам задавила чим је цикнуо, него сам још задојила разбојника!“ Гости су, разуме се, као што је и ред,
— Јоцо, — рекла би наша служавка практиканту — дођи после вечере, кад полегају моји, оставићу ти шницлу од вечере. — Ох, душо моја, —
Она болно зајеца и исповеди ми се: — Госпођица ме пред целим разредом назвала гуском, рекла ми да сам глупа гуска... и све се смејале... и... — Па то није ништа! Због тога не вреди плакати.
Па, ето, ништа. И твојој учитељици, кад, је била мала, рекла је њена учитељица да је глупа гуска, па, ето, она је данас учитељица.
Ако су ваши осећаји, које сте ми исказали, искрени, онда је све ово што сам вам рекла само повољно по вас, али ви ми морате у овој борби са мојим мужем н помоћи. — О?...
Најзад је дигла главу и рекла: — То сте ми сад казали, па никад више! Када сам јој једном стиснуо руку, она је најпре оборила поглед, поцрвенела,
Најзад је дигла главу и рекла: — То сте сад учинили, па никад више! — Па лепо, реците, на који начин да вам искажем своју љубав?
од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се рекла она велика, она вечита реч.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући видела неког да
Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смрт је у вуку! — шапутали су зечеви и срне. — Смрт је у орлу! — рекла је веверица. — Смрт је у ловцу! — узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас.
Је ли то био крик галеба у небу? Шум таласа? Или је риба, заиста, нешто рекла? Касније то нико није знао. Али, откуда рибарске приче да су дечак и риба говорили и смејали се?
Нешто је о сурој орлушини жена рекла. Ово је било птиче, али јаукнуло није, мада му је из повређеног крила крв текла.
— Па, покажи шта знаш! — рекла је Царица удобно се заваливши у наслоњачу, а сликар је раширио платно и повукао први потез.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла! Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла. Важно су правили лице, И главом климали с тијем; Опаким створише мене, А ти им верова свијем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“. Али осуда је остала, и она је најтврђи доказ да
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је квар до квара Волео је сок од нара Ал највише да одмара Низа се ЦИПЕЛЕ Левој ципели Рекла десна Да је тесна Десној ципели Одговорила лева Да не зева БИЛА ДЕВОЈКА МАРА Била девојка Мара Кћи Симе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта кажеш, понови! Шта си то рекла? — Хоћу да ме истучете, батине да добијем! — гласније понови Луња. Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па
— Зато смо се овако изненада и састали. — И баш је рекла ко ће гдје стражарити и ко ће с ким ићи? — неповјерљиво упита Стриц.
Откад пољари по свијету ходају, ово се није десило. — Учитељица Лана рекла нам је неки дан да си ти добар човјек и право велико дијете. Пољар весело гракну: —Аха, јесте ли чули!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу моћни!
А рекла сам ти, оче, да не нудиш ме исказивати моје срамоте. Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи
Чуо си јер сам се ко томе предала, те сам ти рекла: »Се раба господња, буди мне по глаголу твојему!« Ја већ што више од мене иштеш, што ли чекаш ту?
Девојка Што ме толико коштуниш, човече, кад ја не умим ти ни знам за кога више казати, кроме што сам ти рекла, рекла сам.
Девојка Што ме толико коштуниш, човече, кад ја не умим ти ни знам за кога више казати, кроме што сам ти рекла, рекла сам.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане.
Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а
војску, да ће га можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!
и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.
девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на
И сада јој је све јасно било. Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.
Несам јоште свршила работу... Има, јоште коца ми ти много да ти рекнем... Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем: Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... Има си она чàре и за тој!