Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
То се ласно може веровати, јер ко ће луда надговорити! Рекли су једном философу при пићу: што ћути, рећи ћеду да ништа не зна. „Баш сте погодили!” — одговори ови.
Но, „ест модус ин ребус: јест начин у вештма” — како смо и на другом рекли месту. Кад смо дужни као словесна | и разумна створења за привремено тело колико више можемо старати се да је
” Наравоученије Сва прелаштенија человеческа на свету, како смо на више места рекли, происходе или из незнанства или из недостаточнога и кривога познанства, које, како је недостаточно, тако све што се о
А да кад је ово овако бивало како се из овога што смо рекли види, од Адама и до данас, може ли ово, и хоће ли кадгод престати?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мене је много пута владика питао и кушао: шта су нам Руси рекли у Петробургу. — Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе пошљемо
— Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе пошљемо кнезове у Цариград и молимо Порту, да нам пошље доброга везира, и да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само
— Аја! Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају. Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!... Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?...
Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!... И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!.
— Веруј, попо, није истана! Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!... Онда се окрете кмету: — Јеси звао село?
Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. — Ето, и ти се још заносиш! Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...
Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... — Знам. — Онда се не обзири.
— Ко их води? — Везир Деренделија. — Дакле, ти мислиш да ће овуда? — Тако су рекли. — Јеси уморан? — Нисам. — А гладан? — Нисам. — Би ли попио један гутљај ракије? — То могу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом. И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.
Та га је мана тако компромитовала да је већ ушао у пословицу у селу: »Лола к’о попин пáтак!« рекли би обично за извикана човека.
Не ваља, ништа не ваља! Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће! Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.
— Та јесте, све су га обрстом и од’ранили у богословији — хтеде гђа Сида да рекне, али што рекли: »Бог да прости предње зубе«, уздржа се. Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза.
Тиме се заврши овај доиста буран дан. ГЛАВА ДЕВЕТА Из које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и философи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа
да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном речју: господске персоне, што рекли. Тако исто је излишно напоменути да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.
То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познавајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.
Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! — Добро те нисте рекли: с вашом Жужом! — А шта би вам фалило, само ако она... — Охо! — вели поп Ћира. — Охо! Дакако!
ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: »Тешко своме без свога!« После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.
« Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер. Што јест, јест! Право су рекли наши стари: »Тешко своме без свога!
« Ја сам платио и ту стиву лулу и ту кајгану. Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари кад су рекли: »Чувај се попа«; а ја сам им’о посла с два попа и једним црквењаком! — Е, дакле, ’оћемо л’при... овај, сопутниче?
— смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили, ал’ девојка га хоће; њега, па њега... Што рекли паори: »Ил’ за њега, ил’ у Тису с брега!« а ми, шта смо знали, него попустили. Па к’о велим: иди, бедо, аратос те било!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би' са једном хиљадом; ал' кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као шнајдер или шустер.
Африка
Већ за прво иницијирање, које младића чини само човеком, та мучења су фантастична. Рекли су ми да су многи младићи помрли за време искушења.
Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем. Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима.
У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник). Ако им гриот да речи они ће их радо испевати. Игра ми се допаде.
Доживео сам праву емоцију када су ми рекли да је велики фетишер, још увек, Њамкоро Краоло; онај исти Њамкоро за кога ми је Вуије записао: „У моје време (има
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ти Срби, за које су му рекли да ће се пре иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали су сад покорно и
Људи би рекли да је био несретан у браку, јер је жену сахранио, али она мисли да није тако. Јер не може бити веће среће у браку,
Волков је био застао, а сад се насмеја: Ето, каже, то је хтео да чује. То су му и други, који чекају на пашпорт, рекли. Исакович има право. Али шта ће бити, ако Србе, и у Росији, у пехоту буду одредили?
Сие еинен гутен Бüргермеистер хат!“ Тако је, каже, написао. Питао их је, треба ли да дода још што? Рекли су да није потребно. Веле, то је доста. Међутим, овога пута, у Рабу, имао је да издржи строг преглед караулног официра.
баруштине на Тиси, ноћу, по звездама, све трупе принца Евгенија Савојског, и омогућио победу, а никад му ни хвала нису рекли. Ено сад Текелије у Росији. Енгелсхофен га онда прободе погледом, па му рече да су томе свему само цркве криве.
Кајзерлингу ништа о том нису рекли. Али, било је уговорено и то, да ће, ако се Исаковичу, у Грацу, нешто деси, росијски посол прати од Исаковича руке,
Сваки, па и најглупљи хусар у Ђурђевој швадрони, није знао за шалу, ако би му рекли, да не би и он Милош знао бити. Иако ту лепу фразу они још нису знали, и они су већ понављали, дерући се тужно, оно
Писали су, и они, у Лици, и Банији, који се у Росију спремају. Писали су вијенском Двору (Исакович рече: ам Хоф) и рекли да се туже, отворено. Туже се у име и великих и малих! Да се зна!
Како је то невино и лепо! Вишњевски се, и после таквих прекора Исаковича, држао отмено. Исакович, коме су били рекли да је Вишњевски сеоског порекла, није знао чему више да се опет диви: да ли оделу тог официра, његовој коси, његовом
одговор, философически, на све несреће, које прате његову нацију, и њега лично, а тако ће одговорити и кад му буду рекли да му је самртни час дошао. Вуич је стигао на миру, у Кијев, седамнаестог новембра 1752, на дан Григорија Чудотворца.
Дете је било мајушно, сиво, модро, мртво. То јој нису рекли. Била је изгубила свест и из ње је крв, као поток, липтала. Ту крв више нико није могао да задржи.
Заборави ту Бирчанску, заборави шта је било, а кад осване звезда, сјутра, заборави шта смо рекли, и крчаг који смо разбили. Па прст у уши, па ћемо запевати. Како смо били сретни и како смо се волели. Ономлани.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али као што смо рекли, од старости и поста беше изнеморало, тако да није могао ни на коњу седети. А богоносни Сава подиже га као на носила
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би рекли несавладив. Зар туђа душа није често за нас потпуна загонетка? Зар није човек за човека једна од тајни у коју се може
Као и код Мијака карактеристичне су ресе на рукавима од кошуља и око појаса. Као што смо рекли, због конкубината је ово становништво примило нешто турске крви.
Најстарија породица у Галичнику, једна од оних које су се доселиле са Галика, зове се Пуљевци. Све што смо раније рекли о ношњи, о називима њених појединих делова, о начину живота и О Типу насеља, подсећа на Аромуне.
С овим значењем, као што смо већ рекли, ово се име распрострло и изван доњодунавске плоче и маричког слива, у крајеве с овим, тако суровим економским
Бугарин је сматрао за комедију и њихово држање и све оно што су они рекли и учинили. Од свега тога он није ништа разумео.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мачак Тошо и Миш пророк стругнуше уз крушку и одозго повикаше везаном шарову: — Тако, дакле, као што смо рекли! Само се храбро држи! ДЕВЕТА ГЛАВА Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже!
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо.
КИШЕ СУ ПАДАЛЕ, ДАНИ СУ ТЕКЛИ, КУЦАО ЈЕ НА СТО ВРАТА, МОЖДА ДВЕСТА, И СВУДА СУ МУ НЕЉУБАЗНО РЕКЛИ ДА ЗА ЊЕГА НЕМА РАДНОГ МЕСТА.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Молим! Желите ли и ви, господине Анто, да насамо говоримо? АНТА: Рекли смо, мене ћете прескочити. ПАВЛЕ: А моја супруга, можда?
СПАСОЈЕ: Ствар вам је позната? ИИ АГЕНТ: Да. СПАСОЈЕ: Имате ли упутства? ИИ АГЕНТ: Рекли су ми да ћете ми их ви дати. СПАСОЈЕ: Добро, врло добро. Прати ли вас ко? ИИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици.
би уклонили трагове који вас терете, поверили овоме младом човеку извесне ваше рукописе, за вас драгоцене, како сте ви рекли. МАРИЋ: Тако је! СПАСОЈЕ: Ето, видите, ви не поричете основни факат. Па да, истина се не може порицати.
МАРИЋ (поново се узбуђује): Боже мој, да ли је могуће све то што чујем; да ли сте збиља ви рекли све то што сам чуо? Немогуће је замислити толико неваљалства сабрана код оволико малог броја људи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она је знала и било шта да сте рекли, сте бити сигурни да ће наћи прави одговор. - А, можда, добија и следовање! - климнула је главом и насмешила се онако
Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега. Помислио је да су ужасно ружни. Рекли су му да је то само по његовим мерилима. Онда је помислио како они могу да знају шта он мисли.
Црњански, Милош - Сеобе 1
па је чекао да се истутње око црквених обреда, патријарха, причешћа, крштења, васкрсења, о чему обојица, заједно, нису рекли ни једне паметне речи. Какве све глупости нису говорили на рачун латинског клира!
Лекари му беху већ давно рекли да немају наде, јер су обојица били уверени да је она сама покушала да се отресе бременитости и да је зато нешто
је руке према вечеру што беше захладнело, па се, мучећи свој мозак свим оним што је калуђерима рекао и што му они беху рекли, а чега се више нимало није сећао, радовао својој снахи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И, ево, испуњавам обећање. Пишем причу о успелим момцима и лепим на њу гомилу марака, па је шаљем тамо где су ми рекли; можда ће Хелен, можда ће Лу, можда ће Меги, можда ће њихове тате (свакако сте чули за њих?
Због деце, ето зашто! Иначе, развела бих се сутра, ево већ сутра ујутру! – Добро. Мислим да смо рекли све једно другом! – Пази како возиш! Видиш да онај кочи... – Баш ти хвала што си ме упозорила. Сам не бих видео.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Утом се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио. Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Само она није нашла за сходно... ЈУСУФ: Како и да ти дође, кад би сви рекли, ко што за друге и кажу, да због похоте, а не због бриге, долази? ХАСАНАГА: Баш си ми бистар!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Караџића и објављена у посмртном издању његових народних приповедака, 1870. Приређивачи тога издања рекли су том приликом, у пропратној белешци: „И за ове се приповетке мора казати да би оне много савршеније биле да их је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— рекли су и пустили те, па зиркају иза завесе, сви се наџиџали, и кева, и бакута, и тетка Гина што је у гостима, а на крају ни
и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.
и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.
Највећи број је начисто одлучио да ме натера на повраћање. Рекли су, право у камеру, да ће „студирати журналистику“! Опа! Јака ствар, те студије! Ала ће то бити новинарке!
уз то, што је најгоре, дете мора да изиграва светску мачку, да неко не би случајно казао: малограђанка, да јој не би рекли да је провинцијалка и демодирана!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта сам ја у Бечу видила! АЛЕКСА: А да одете јошт у Мадрид, да видите галије, да видите море, шта би онда рекли! ЈЕЛИЦА: Мора сила воде бити? АЛЕКСА: Всјачески. Баш кад сам ја тамо био, запали се случајно; те ватре, и тог пожара!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.
— О, не бисте нам сметали Ни најмање. Виђамо се често; и после, ми смо стари вереници, рекли смо дакле све једно другом.
То је увек прича из времена кад је језеро било смрзнуто („четрдесет или четрдесет и два дана, рекли су ми, мислим даље у себи; у осталом, шта ме се тиче колико је дана било смрзнуто“).
Чак нисам ни покушао да убеђујем. Чим сам дошао мајка ми је нашла девојку, и одмах су рекли свима да сам верен. Они су се уплашили да неће имати ко да настави овај занат. Као да је то занат!
Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван. Чак и кад човек има да живи и умре у Хуенти и иначе. — Сигурно, сигурно...
— Заиста! Да сам знала, одала бих се сама раније. — Али да нисам питао, ви ми не бисте рекли да ме се сећате? — Не, ви сте онда само прошли. Чудо је да се сећате.
Ево ово је мати Пипова. Руковах се са старицом. — Задовољан сам што сам вас видео. Пипо спава? Рекли су ми да сте га ви спасли. — Мајке су за то, господине. И то није први пут. Кад се сетим док су још били мали!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Кришом нас питају певачи; ко је то био на сахрани неба, ко сведочи да је вечност у ропцу? Рекли су још: не у рушењу него у песми треба провести ноћ, а зором ће стићи велике дворане с лепим телима владара земље
Што нам то раније нису рекли да жене ништа не може да замени ни лахори ни језера ни срне сваки муж сад има астму и евнуси чак ојађени греду о
Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се и строги типик
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Одиста, то би могли. А шта мислите, би ли то старатељски судија уважио, кад би се ми споразумели па му сутра рекли: ми смо поделили имање! АДВОКАТ: Судија би уважио само оно што пише у тестаменту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Батерија без осматрача је као слепац без вође. Али он још нема представу оног одступања. Уосталом, ми смо му рекли своје. Осећао сам вапијућу жеђ и затражих воде. Дадоше ми једну чутурицу.
Гађала нас је само једна пољска батерија, „ситна посла“ — што рекли војници. Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки ватромет.
Мучаљиво и тешко искуство прошлих дана научило их да трезвено мисле. Када би се питали, рекли би примирене савести: доста је било... Али треба наново бранити земљу и они полазе у сусрет смрти промишљено.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— За ваш посао и нису потребна велика знања. Ту је важна практика... — Јест, добро сте рекли. Практика, света практика! Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ниједног правника.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
али се плашим да више није згодно да пробате овде... ВАСИЛИЈЕ: Сами сте рекли да можемо! СИМКА: Знам, рекла сам...
ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Зашта? ДРУГА ГРАЂАНКА: За сапун. ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Рекли су да ће сутра! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко је сада унутра? ПРВА ГРАЂАНКА: Мајцен, с комисијом! ДРУГА ГРАЂАНКА: Врше увиђај!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Излупаће ме, каже, кишобраном, чим ме, на отварању изложбе, види. Они који су са старцем били разговарали рекли су ми да он то озбиљно мисли.
Ваистину, ми смо анархисте. Париз треба да ме запали. Тако су ми бар сви рекли. Али се мени чини да ћу и ја од њега однети само његове плаве рубове, како се оцртавају на небесима ноћу.
Баигнеусес Фрагонара, а особито непријатно говорио о пејсажу код њега, крај свега колорита – испао сасвим усамљен, и рекли би ми опет да нисам добар Србин. Највећи утицај, који се још шири, то је Енгров.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година. Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.
Закуцаше нам срца јаче, и ми бесмо готови да му потрчимо у сусрет, ма не знадосмо, шта бисмо му рекли, кад станемо пред њега. И тако остасмо пред кафаном и ту га сачекасмо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. И шта ти све није било.
Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове,
Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом. Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У ваздуху (учени би рекли: у атмосфери) Кад је напојено, лишће уједначено трепери, А кад ожедни, лишћу се смањи опсег, Покуњи се, и није му
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Питање о постанку јегуље стајало је увек и непрестано отворено и, како би рекли песници, обавијено копреном тајанствености. ИИ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пријед смо рекли, да је цура била стасита и танковјеста. Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те
“ рече медик а заврти главом, незадовољно. „Кад сте већ дотле доћерали, треба да и распртите. Рекли сте чојку да је вјерена, па опет да није суђена вјеренику.
“ одговори ђакон. „Грехота!... Па шта би?“ „Богме, сердар би одржао вјеру, али браственици се противе. Рекли су ми у очи: нећемо!... Ђевојка би, иако преко воље, послушала оца.“ „А тај Кићун, послао те к мени, што ли?
камо је камо људи... Ђе је Милун?“ „Тамо су сви, и мали ће бити с њима.“ „Ово ће изгорјети, стрина, богами!“ рекли дјетићи. Мати и кћи брзо поставише двије округле трпезе, једну до друге.
— Валај, Спасо, нијеси угоненуо! О томе немој даље. Било и прошло. — Ама, чоче, нијесмо о томе потоњу рекли? — Јесмо валај!“ рекох ја, па ми мучна мисао пролети кроз главу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако ти је на срцу говорење, сад ће јагње ту бити“. И у тај се мах јагње ондје обре.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Пошто смо већ довољно с Богом ово рекли о души његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И тако лишили су сасвим свештенике ожењене епископскога достојинства. И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио.
Спомињем се, откад себе памтим из детињства, да сам неисказану радост имао кад би ми рекли: „Ићи ћемо у Семартон.” С већом сам жељом чекао Ђурђевдан него Ускрс. Проводили би ту по десет и по петнаест дана.
Јеротејове, не токмо у Смирни него и по свој Азији, Грецији и архипелагу расти, дође у чувство; најпаче, како смо већ рекли, будући добра срца и душе, ужасне се како је могао за толико времена на такова добродетјељна чловека мрзити!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!
— Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи. — Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите... — Ти се шалиш, кад није до шале!...
— Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите... — Ти се шалиш, кад није до шале!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Политиком се још из ината бави. Ни Мијат више не гусла. Рекли су му да је Ђорђе једне вечери разбио гусле и бацио их на ђубриште пред стајом.
Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија. Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала.
Зашто не верује кад то сваког дана бива? Још оне вечери је почело кад су пандури рекли да је неко пуцао на краља. Тада га није болело што га први пут батинају, и што он, везаних руку, не може да им узврати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли, одлучивши да мајци и дечаку о овоме ништа не каже да јој се не би смејали. »Који још врабац говори?« — рекли би јој. »Баш којешта!
— Ту се најлепше плива! — рекли су једни. — се најлепше спава! — одговорили су други. — Ту се најлепше јаши на таласима!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.) Рекли су му да дође ту и да ће добити пензију: одавно већ није ратник, а однедавно није ништа; узели су му и службу.
Грлили су се, нешто су, можда, и рекли, Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине а Вождов образ је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да јој руку обаспем пољупцима, а она ми прича: „Сви чланови онога одбора били су потпуно свесни онога што сте Ви сада рекли: природна јединица дужине не постоји у природи.
Тек после неког времена обратих се Фарадеју. „Нисам добро разумео што сте оно малочас рекли о снази мишића и о растављању воде у њене састојке“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ви, ето, говорите ми братски и зато вам хвала. И спаваћу, рекли сте, колико ми год драго и све као човеку даће ми се.
— Скоро сви нестали су. — О, о људима мислим ја горе од вас, много горе, госпођо. А ви сте рекли скоро сви... — То ми се не допада, брутално је. Себе изузимати, то је помало...
„Не могу ја, вели, да гледам шта се ради и да савијем главу. Рекли смо да се боримо против корупције, а онда зашто је допуштамо у нашим сопственим редовима?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ваљда смо једно другом већ све рекли. Осјећам поуздано да ће сутра опет бити сунчан и ведар дан. И радујем му се, као сеоско дијете недјељи са чистом
Ако баш хоћете, рецимо (да задовољимо умјерене и опрезне) један мали козмос; толико се може концедирати; јер кад смо рекли козмос, тад постаје беспредметан, па и бесмислен , дометак „мали “ или „велики“.
Мама-Јумба, наравно, објективно не постоји. То је факат. Али, као што смо рекли, одређени круг људи — оно црначко племе — вјерује да она постоји. А то је други факат.
Разумије се, тек накнадно, обдукцијом. А све и да га је имао — рекли су доктори — био би поживио у најмању руку три или шест мјесеци, а можда чак и коју годиницу дуље него овако.
је неко формално присилио да кажемо „црно” кад он каже „црно” или је то постигао говорећи наумице „бијело” да бисмо ми рекли „црно” — само је технички модалитет, пуки диверзив у игри сила, укрштени трансмисиони ремен у механици натурања воље.
је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као што сте малочас рекли... Био сам се у говору загријао властитим ријечима.
С почетка се обмањивао да ће се послије пребацити на чисту хемију („студира за доктора хемије“ , били су ми рекли), а касније се ваљда помирио с тим да буде апотекар. Дочекао ме срдачно.
— Није га, дакле, много депримирало откриће? — Што мислите? Та нису му рекли!... Професора је јуче посјетио његов ађутант и нарочито му препоручио да генералу не кажу право стање ствари.
Скептици су рекли: „Хм! Хеће бити добро!” Увидјело се да нови лијек, због његове далекосежности, треба ставити под најстрожу контролу.
— Наставите, наставите!... — ... И напокон су људи увидјели да је недовољна контрола државе. Рекли су: једно тако опасно и далекосежно средство као што је Атханатик, подобно да узрокује толике дубоке поремећаје и
Даље, људи се плаше, страховито плаше осјећања. Њима су рекли да је осјећање једна застарјела ствар, ствар која припада једном минулом наивном времену — и они су одмах престали
Дакле „кљенут срца”, па мир. Као што видите, спасоносан еуфемизам, који у ствари, значи отприлике као кад бисте рекли: умро је од смрти. И вук сит и коза цијела. — Да. Вук сит и пресит а коза здрава и читава. Само Радивоја више нема.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати. Стаде да мисли хладније и одмереније. Куд ће сад ? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село.
То он једва дочека. Како рекли, тако начинили. Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом. Али шта му драго — ја пожаре волим.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Али, када сам о томе започео разговор са својим новим колегама, они су ми рекли: ”Не, нама је потребна лучна лампа. Не занима нас та ваша наизменична струја ” Систем лучне расвете усавршио сам 1886.
људи, врло способних у својим специјализованим областима, људи којима је овладала педантерија и ускогрудост, рекли су да сам ја дао човечанству мало тога за практичну употребу, уколико се изузме индукциони мотор. То је озбиљна грешка.
Од када су ми највећи људи тога времена, водећи људи у науци, чија су имена бесмртна, рекли да сам обдарен необичним умом, усредсредио сам све своје умне способности на решавање великих проблема без обзира на
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моји нови пријатељи су се на то значајно погледали и нешто су рекли на језику који нисам разумео. Објаснили су ми да су говорили енглески и да су Американци. - Америка!
Брод из Часаника довео ме је до Балтимора у рано јутро једне недеље, а дочекали су ме складни звуци црквених звона. Рекли су ми да је Балтимор католички град и да звона која чујем припадају католичкој катедрали.
Схватио сам да ти људи долазе ту чим изађу први јутарњи листови. Рекли су ми да је годину дана раније (1873.) у Њујорку дошло до панике на ”црни петак” и да се Њујорк још није опоравио од
- Ми мислимо на нове мисли у друштвеним, а не у природним наукама - рекли су на то они, објашњавајући своје питање. Одговорио сам им да је главна доктрина друштвених наука Америке базирана на
уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим јавним изјавама у којима поричете божанска права круне, а истичете
- Ми мислимо на нове мисли у друштвеним, а не у природним наукама - рекли су на то они, објашњавајући своје питање. Одговорио сам им да је главна доктрина друштвених наука Америке базирана на
уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим јавним изјавама у којима поричете божанска права круне, а истичете
Похвалио сам се пријателима у Корију на ово моје преимућство, а они су ми на то у шали рекли да сваки Шкотланђанин види још даље од мене.
У то смо прошли сеоску католичку цркву која је је била налик на катедралу. Њу су саградили, рекли су ми, немачки сељаци из Ечке.
- То је - рекао је овај Немац - снага коју је како сте рекли, млади немачки орао открио у својим крилима. Посумњао сам да је овом причом хтео да оспори моје мишљење по коме
Стигао сам у слушаоницу пун живота којим кипти здрава младост. Моји студенти су ми рекли касније да је први део предавања тог јутра јасно показивао моје задовољство.
Мој родни Банат је сличан Кентакију. Свако гаји коње и свако зна интуитивно како да рукује њима. Стручњаци су ми рекли да са мојим ждрепцима поступам баш како треба. Док сам их обучавао, у ствари сам увежбавао своје нерве.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад бисмо могли да говоримо о некаквој једва замисливој комуникацији између културе и природе, онда бисмо рекли да је она и овде дата. Или је бар песнички дослућена.
у сунце, месец и звезде необично је у народној лирици ако није фигуративно, а ако је фигуративно, као што смо већ рекли, не може бити изворно митолошко.
И ма шта рекли о снази или лепоти девојачкој, смисаоно богатство овога сликовитог поређења нећемо достићи, јер оно у начелу – и у
) руковању његовим формалним и семантичким чиниоцима. Као сасвим очигледан пример необичне, а лингвисти би рекли неправилне синтаксичке употребе граматичких облика, може се из ране песме „Из ковнице изашав“ узети стих: „Залутах
Лингвисти би рекли да наша реч лепо и немачка сцхöн имају приближно исту широку употребу, јер садрже приближно исте семантичке чиниоце,
И пошто знамо да се све што смо о стиху рекли подједнако односи и на оне мање метричкоритмичке јединице од којих се он састоји, неће нам бити тешко да разаберемо
Раније смо рекли да на основу синтаксичких понављања каква налазимо у песмама „Има вечери“ и „Теку реке“ лако и брзо препознајемо
Потенцијала састављеног – као што смо на почетку рекли – све од самих латентних информација, које је језик својим дугим памћењем скупљао и које ми, тек у поезији, јасно
А херметичким су изгледале и оне за које би било мало ако бисмо рекли да су прожете религиозним надахнућем, јер садрже изворни доживљај божанског.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Диван план! Истина, рачун је направљен без крчмара, али свеједно. А шта би ви, госпођо министарка, рекли кад би вам ја рекао да не пристајем на све то?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер се у њој као ретко где јасно показује, у извесном се смислу обнажује - како би рекли руски формалисти - да је јунакиња добила улогу лика у чијој се свести прелама опис који аутор у своје име даје.
овако негативно вреднује живот може се разабрати још један, Чарнојевићев глас - он је, како би руски кубофутуристи рекли, зауман.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сутрадан му рекли да иде својој кући: нико му ништа не сме учинити докле су они живи и на броју!.. Али Арслану преко ноћи жена проказала
Из полиције га пустили тек пошто су му рекли како је незаконито што има две жене и пошто су му на главу метнули некакав качкет. Било га срамота од жена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1893. ЈЕЛКА Долази нам Божић. Он не воли мрака И зато нас пита: камо вам бадњака? А ми руке тремо, Рекли би и не би... Зашт’ да не рекнемо?
Краков, Станислав - КРИЛА
У штабу под огромним блоком ”Свете Стене” Душко је затекао плавог веселог човечуљка. Рекли су му да је то нови командант батаљона. — Слушао сам већ много о вама, говорио је рукујући се са Душком.
Петровић, Растко - АФРИКА
Већ за прво иницијирање, које младића чини само човеком, та мучења су фантастична. Рекли су ми да су многи младићи помрли за време искушења.
Престао сам да јој шаљем новаца, нисам јој чак написао ни да је презирем. Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима.
У Купатилу крокодла (Бамако) рекли су им да је белац (ја) гриот (песник). Ако им гриот да речи они ће их радо испевати. Игра ми се допаде.
Доживео сам праву емоцију када су ми рекли да је велики фетишер, још увек, Њамкоро Краоло; онај исти Њамкоро за кога ми је Вуије записао: „У моје време (има
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал опет рече: — Не, не, то би изгледало малодушно... Зар баш сад?... шта би рекли војници?... Комаров не одступаше, он узе ђенерала под руку и продужи своје разлоге: — Наравно — рече Комаров — ако
— Оно тако је, и ви сте тако и војницима рекли: »Боље да ви поједете ту стоку но Турци.« Али војници могу рђаво разумети те ваше речи: »Боље ви но Турци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Стигли смо на зачеље батаљона. Рекли су нам да је наша чета на челу. Али то је ратни батаљон, а војници иду један за другим.
за тебе нису напори. Добићеш температуру. Боље би било да идем ја. Одговорио сам му, шта би рекли пешаци, кад би чули како се ми нећкамо. А они под таквим приликама живе стално.
Рачунао сам, такав је ред. Тамо смо се једва објаснили ко сам ја, и где намеравам. Онда су ми рекли да у њиховој станици могу добити храну и преноћиште, и да ћу тек сутра кренути лађом за Крф. У даљини видео се Крф.
— Слушајте... слушајте! — говорила је узбуђено. — Отишла је њему да му да доказ своје љубави... Сами сте рекли. Драгиша... Цхéри... слушајте, и ја хоћу да вам дам доказ своје љубави.
Уз пут сам срео још неке наше официре. Рекли су ми како су и они такође добили позив. Разговарамо уз пут како је неко од наших направио сигурно какав изгред, те
Сигурно је ту боравио неки командант. По утабаној стази што се пружала до тога места, рекли бисмо да се сада ту склањају чобани. Опет велики храстов крст. Али време је избрисало натпис.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лало! Време љутим таре краком Све лепоте под облаком; Бесмртије бози стекли Тако лепом кад те рекли Постат, лало! Јован Пачић МУЗИКИ Благи, слатки и пречисти, Свјати неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— чуди се и крсти онај за кацом. ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли? — упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“. — Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— А, код Младена? Добро! — рекли би јој. Толико је Младен о себи имао вере, поуздања. Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Онда ђаво прокуне р. да па њој изникне трње, а Бог са своје стране благослови је да носи најлепши цвет. И што су рекли, и једно и друго стекло се (Софрић, 191). Могуће је да се овде има у виду дивља р. У околини Ниша прича се да је р.
Ћипико, Иво - Пауци
Они приступише један другому и усрдно се руковаше. —Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?
— Ево ти, на, држ'! — Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац. Хтједе изићи, но на прагу к'о сјети се: —Рекли су ми да вас упитам и ради уља. —Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!
Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода. Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна. — Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?!
— Реци да не дам ништа! Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: — Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. — Ништа; одмах ћа! А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле.
Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. — Рекли су ми да вас поздравим. Збогом вам! — јави се на одласку. И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.
— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. — Дакле, ви признајете да сте криво рекли... — Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте. Нека је мир! А мислили смо да су то њихови посли.
! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. — Дакле, ви признајете да сте криво рекли... — Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте. Нека је мир! А мислили смо да су то њихови посли.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Богдан се вратио из манастира без калуђера. Рекли су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан
Пошао је мирно онамо камо су му рекли, не питајући ништа, не правдајући се, одговарајући само кад је питан. Зашто би га онда убијали?
О чему су разговарали, шта су све једно другом рекли, да ли га је она барем овлаш додирнула, о томе не знам ништа. Слао сам у неколико махова псара Алексу да прислушкује
Тада би сви у страху пред оностраним тајанством, пред које их ставља овај чудак, упрли прстом на њега и рекли му углас: ти си тај, ти си наш вођ, следићемо те, бићеш нам игуман.
ја ћу морати још дуго лежати овако непокретан, јер кад бих устао одмах по Никаноровом повратку, ови би смутљивци рекли да је то учинак његових молитава: чудотворац би био сместа рођен, тим пре што сви чезну да нечим избришу трагове
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно! Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То ти је, што рекли наши стари деспоти, као да си ми „писао једно владање”. Само, баш кад нешто лепо добијем или стекнем, стане преда ме
Савест... кад се дигне — џелат. Преживела је све то, како и мора бити, паланка. Доказала је, како би рекли философи, да може да буде и супротно од онога што јесте: ћутала је, жмурила је, страдала је, показала право људско
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) За длаком је остало те се није Роман свога обећања одрекао, и једна мисао да је може бити она, као што смо рекли, волшебница (надежда је од свитака јело) принуди га да за њом из тамнице изиђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема. А не вреди ни јадиковати, још мање бунити се.
“ Врло добро! И тако ти пођемо заједно. Лутали смо дуго, док једва пронађосмо ту улицу, за коју су ми рекли да се у њој налази тај „пансион“. На самом почетку те улице испаде пред нас један Грк: „Монсије... боно... цисто!“ Аха.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Саплеменици више нису имали очи за њега. — Гле, како се прави важан! — рекли би након сваког Белковог подвига, избегавајући да га приме у свој круг.
« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли? Дуго сам се ка улици нагињала, али то је као да у понор гледаш. Морао си на мене мислити упорно и дуго, да бих до
— уздисале су баке и деде, враћајући унуке из шетње са сиво-црном скрамицом на лицу. — Нешто се мора учинити! — рекли су сви углас, али ни чистачи, ни поливачи улица нису били у стању да потисну најезду ђубрета, мада су даноноћно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми нисмо плакали, драга, Нит' рекли ''ах!'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај. 50 Они сеђаху уз чај и о љубави Речи је пало сила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та борба је у ствари, као што смо то већ рекли, наставак вековног хајдучког војевања и низа већих и мањих устанака. Да се она распламти у победоносни устанак,
Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!“ Што су рекли, тако му се стекло.
па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад
Нада те се не нашло јунака! Име ти се свуда спомињало, док је сунца и док је мјесеца!“ Што су рекли, тако му се стекло.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— искрено признаде Мачак. Жив ме страх појео у овој пећинетини. —А шта ћемо сад? — забрину се Јованче. —Рекли смо да ником не причамо о овој нашој пећини. Мачак искоса погледа у Луњу. — Сад смо готови, она ће све испричати.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја што би за оне рекли којино безпослени поваздан на пијарци паре очи прегледајућ младе и девојке ја ли где у танцу ка приковани на ланцу
И коју милост себи од бога можемо придостати, ако би рекли: »Да како би нам могло се то слушати, где ли, већ ако би се на само небо узпенали горе, што но то нит је кад било, ни
Знам, и сви би то рекли: »Више не знаду толико у томе се често забаљају; та у томе и сва им је вештина и наук а ниподашто је; заир ли је и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.
Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе“ или „чупенце“, — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих рâних својих година.
што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.
Почињу оживљавати и чаршија и махале. Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.
сам ја то — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници „Код препеченице“ — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца“, чим се то тиче богаташке куће. јер ево, брате слатки, сасвим проста ствар!
” Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовременска“, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена. Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.