Употреба речи рекнете у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— И боље раније да пребринеш бригу — примети Видак. — Јес', јес' — повикаше остали. — Боље раније. — Најпосле како рекнете — рече Среја. — А шта би ти тражио од мене до Митровадне? — Петнаест дуката — газда-Милуне. — Е много је петнаест.

А боме ваља да и ја нешто заслужим — заврши као шалећи се. — Напослетку, не браним — рече Среја — како год рекнете да ваља. — Тако лепо да начинимо мало писмена — настави опет Видак. — Сад си, Срејо, ето без бриге.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Е, ето вам!... Ја хтједох човјешки, па ми се не даде. Сад га предајем вама двојици. Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено. Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... — Тако, тако!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Али како Христос рече својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити немогуће“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности