Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они углас, — честити пашо, ̓оћемо у подне, у поноћи, кад нам год поручиш, и где рекнеш, довешћемо ти онолико војске колико овде рекнемо и обрекнемо.̓ — На то паша: ,Да-еј, да-еј, бенда северум!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив...
скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.
— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан.
— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено. Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради.
А онако се, болан, лепо живели!... Учитељ Грујица, није, да рекнеш, од оних старих, што још не могу да оваришу у овим новим букварима и читанкама, него човек од млађег света; учи ти он
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А?... — Али, Алексин... — Срамота, попе! Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!... А то је дете, болан, расло на ваше очи!... Знате га од повоја!... И он лопов!
— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... — Ништа, вала!... Да рекнеш да ме што боли, не боли!... Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од
— Е, а ти треба да знаш, јер ћу ја по томе да судим, да ти после не буде криво и да не рекнеш овај и онај! — Јок ја! — Добро! А сад иди док се ја размислим!
Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекнеш! Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши. Ко се томе узпротиви, одма под војени суд; јер је стање опсадно. Јеси ли ме разумела?
Зар ја знам шта се троши? Што јој је воља, оно купује, па опет баца, кад се расрди. За асталом ако рекнеш коју, три стотине вила и што ти ја знам; ако ћутим, а она: „Шта ћутиш, шта не говориш; зашто си ме узео, кад мрзиш на
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Што год кажеш, све ћу урадити. СРЕТА:... Оћеш ићи на бал? СУЛТАНА: Куд год ти рекнеш, само не удри више. СРЕТА (одреши је): Сад таки да клекнеш па да ме молиш за опроштење.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком. Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како хоћеш... како год ти хоћеш. Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи... Како год ти кажеш !... — Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? — А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. — Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? — Хоћемо! — одазва се гомила.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Већи је приложак, нег’ главница (чеона). — Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. — Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мртвима с приближит’ свако права има; То је право дато и нам’ песницима, И што гробу рекнеш то се прима само, Та гробови знају да им не ласкамо. Какав је венац што ти на гроб мећем?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
С отим се окренеш мени и рекнеш: упамти, Васо, добро ове пољупце, биће ти некада слатки, и одеш. Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Појени смо крвљу вриштеће Горгоне, Но сумњом нам нису затровани дани. И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ах, да рекнеш, — ми у те такве рђаве послове не пристајемо! Ја штарад узалуд зуриш? Шта ли прегледаш задуго по вашару, већ ако коцкаш
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују... Ћу те слушам; кад ми рекнеш остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш иди си, ја ћу си идем... — Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме!
Несам такав, Зоне, како казују... Ћу те слушам; кад ми рекнеш остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш иди си, ја ћу си идем... — Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.
За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. — Да рекнеш: драгичка! Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлијских врата. — А кој си је?