Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они зовну њега и рекну му: „Узми, Алекса, сто пандура, па иди те чувај од Палежа до Ушћа, да каури крадом не пређу.” „Ја им кажем — прича мој
Но многи су брезове тојаге заоштрили, и, штоно рекну, који колац који проштац узму и ударе са три стране на Ваљево. Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’
је оне године судио и тамо, није се хтео приватити за сву кнежину, но рекне им да они између себе кнеза изберу; а они рекну: „А ти нам дај засад бар Јоку из Рабаса, да нам кнезује.
” — Онда кметови провиде и рекну: „Овај море, а овај не море давати.” И тако се сврши и пореза разреже, и после кнезови купе и везиру односе.
„Него да нам дадеш хатишериф — рекну кнезови — да однесемо нека види везир, и по хатишерифу нека удара порезу како је цар одредио.
године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.
Но после неки̓ година рекну они Хаџи-Муста-паши: „Ми знамо да си ти цару веран, а и ми смо теби верни, дај ти твога сина нека накупи војске, а ми
” — „Е мој кнеже, то ми све видимо, али ко сме ономе арслану о миру поменути!” рекну Турци. — „Ја ћу му најпре напоменути, али ви сви помогните ми” рекне мој отац, и пред вече оду Аганлији.
” говорио је Фочић. Онда мој стриц оде и договори се с ваљевским Турцима, те сви рекну, да је Пеја Јанковић из Забрцице Алексин рођак.
” Кад они виде да ме не могу никако да врате, рекну ми те уклоним све моје момке на страну, а тако и они учине, па онда искрено ми кажу: „Ми смо — веле — прекјуче ударили
Завичу Турци, и изиђу њему на договор и рекну му: „Бег-Ђорђе, немој да се бијемо, но иди ти на Београд, и што год с Београдом урадиш, и ми ћемо онако пристати”.
” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе. Онда Протић и Чардаклија рекну ми: „Ако га познајеш, зашто се не кажеш? Може се човек ражљутити, пак нам пакости учинити”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кроз капу му вири прамен косе, гуњ већ од самих закрпа, чакшире још горе, опанци никад нови. Што рекну, одело на њему — не би имао чим ни кишницу поткадити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.
Теодосије - ЖИТИЈА
похитај да ме истргнеш, и не дај зверима душу славитеља ти, да се не порадују због мене непријатељи моји, нити да рекну: Прождрасмо га, и одмах Исповедање свете вере поче изговарати, Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште. Мијаци сматрају себе за нешто више од свих својих суседа: од сељака дебарске
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софри допада се, смеши се. — Е, шта ћемо, морамо се за децу побринути, кад умремо да не рекну: гле, шта су нам оставили. — А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био.
Цена не може бити боља. Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли. Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За завиднике који писну као змија у процепу изиђе ли чија смелост на видело, рекну ли људи коју реч лепу за нечије дело.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда заповиједи оним момцима да копају. Они почну копати: копај, копај, док докопају до једне стијене: Момци рекну: — Нема воде, није фајде копати! А џомет повиче: — Ха, ту је вода! Опет почну копати и опкопавају око стијене.
Што смисле, то и учине. А она двојица у шуми, видећи их издалека где иду накресани, рекну мећу собом: — Хајд' ми ову двојицу да смлатимо, па ће само нама остати сви новци.
дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра свећу где гори, рекну међу собом: — Хајдемо у ову цркву да поделимо своју добит.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди. Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И у тај се мах јагње ондје обре. Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра свећу где гори, рекну међу собом: „Хајдемо у ову цркву да поделимо своју добит.
Царева кћи отишавши кући, одмах покаже прасе оцу и матери, и оно њима обадвома омили, јер је било врло лепо, па рекну кћери, да би добро било, кад би могла добити још једно, а она му одговори, да има још двоје.
Кад на један пут престану Цигани, и тек што рекну: „Јели већ доста, господине?“ одбјегну сваки на своју страну, а властелин погледа, кад ли није ни очинијех му
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онда ће они, један за другим, да се испрсе и рекну: „Демокритос! Па он беше прави, правцати абдерићанин!“ „Добро сам га познавао!“ „Био сам му први комшија“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што му кажу? Чиме га заварају? Можда му рекну да треба шиклонизирати или кречити собу у којој лежи. Или му предложе да ће га пренијети у једну бољу, свијетлију собу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је дошао пред двор, замоли да га пусте унутра. Али га не хтједоше одмах пустити, ван му рекну: — Не можеш: син царев умире. Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити.
Нађе једну сандучину: јадна истријесана; да је Циганин Циганину продаје, не би могао два гроша, штоно рекну, за њу узети. У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина. Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда!
Арапи се поклоне и рекну: — Биће све у реду, — и нестане их. Кад се цар ујутру пробуди, дођоше му гласоноше да је некакав велики шах дошао са
Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје сомуне. Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе
Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе. Није, штоно рекну, сасвијем ни прождро, а два рога изникоше наврх главе, и што би избројио до десет узрастоше колик̓ аршин дугачки.
дворе били похарали и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра свећу где гори, рекну међу собом: — Хајдемо у ову цркву да поделимо своју добит.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што радиш, брате Илија? — питају комшије, само да нешто рекну. — Ето, видите, нашао га са женом, па ћу га предати закону...Жао ми је што она умаче, вели као за се.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад дође овамо, па никога од нас не нађе – ће гу врате натраг, зашто ће јој рекну: „Ето, нема овде нико твој — неје ово твоје“... Али аге и Арнаути хоће његову земљу.
Ћипико, Иво - Пауци
— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. — И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? — Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било.
Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили. Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само духну на нос: „Хм! Јага, што је џимпир! Анасана!“ рекну кад Манча прође крај њих, па се од силна чупкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око.
Убаво си видим, демек, зашто је тој! Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „Живо-здраво“ ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... А из очи ги, ете, тој читам!...