Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доро мој! Колики за њу изгибоше реко би човек царевина! БИТКА НА ЦЕРУ - Боље да звезде бројиш него њих - Излазе из воде из траве из грмља - Од чега ли
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
9 пунктова, од који̓ први је био да 4 дахије не буду и њи̓ове све субаше у Београду — и проче, -— што ћете наћи, како реко̓, међу мојим осталим прочим писмама онога времена.
” вели. — Пипну̓ ја око врата, ал̓ она прирасла; кажем: „Прирасте — реко̓ — ал̓ не знам је ли погодило оно једно у друго што се говори и гута”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно управо и нису били Турци него неке бабе!... Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.
Света реко где се огледнула слава, Омађијан народ донео је на те, С побожношћу жреца и гордошћу лава, Своје беле орле и своје
Жена не види божанство кад између божанства и ње стане човек. ДОДАТАК ВРБАС Носи, српска реко, крв наших синова, Јер крваве реке свуд су наше међе; Мачеви убијца сви су истог кова — Сад носи унуке куд носаше
Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге. Носи мора крви да их не покраду, Носи, реко српска, крв невиних жртви: Радосне победе хероји нам даду, Али страшну правду извојују мртви. 20. октобар 1941.
На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.
по празним селима, Крваво изгрева сунце у дивљим хајкама, А још ти предачких копља има по ждрелима, О света стара реко славна у бајкама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’оћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... »А ти онда што си«, реко’ му ја, »узео мене! Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко да ти прави шприцкрофне...
! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Нему дође тако понекад па му срце и душа да секира човека. — Е, ја ти реко’ — вели поп Спира. И није се преварио искусни поп Спира, којега ни најмање није збунило позивање г.
О, Спиро, спаваш ли? — А? — Спаваш ли, реко’? — Спавам, мани ме... — А мора ли господин Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља? — А?
Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске? — А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.
Ето, каже и мене, па моји ме не познају.« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
— А, тако штогођ! А ја мислим, ви сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса! Па реко’: кад можеду попови да се тучеду... — Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица. — Па попови,... ови... наши.
А засад још помало од кочијашења... — А имаш ли ’асну од кочијашења? — Па... к’о што реко’, не дај боже и горе! А, што рекосте »’асна«? Ех, а ко данас има ’асне од рада? Нико! А паор ни толико!
— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим. Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра. — Е, фала, фала, господин-попо.
Па каже: »Е баш неће бити к’о што славна вармеђа каже, него, каже, к’о што ја оћу«. Па сад ће се к’о што вам отоич реко’, у ову недељу да венчаду. Ето, пегла за сватове. Спрема се, јадница, па радосна, па већ бог зна како...
— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира, па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево! Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?! Ево га, ту је! Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место!
А да је све тако, може се, реко’ ја, преосвештенство уверити из приложенога цорпуѕ деліцті-а. И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.
Е, можеш мислити како ми је било! Отвори се, земљо, реко’ у себи. — Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише сваки дан, а никако не долази на
шетају се. Ја за њима кроз онај свет, за њима и шта чујем: све неке глупости ђачке говоре. Добро је реко', дечурлија к'о дечурлија, да идем ја да гледам своја посла. Ја радим на машини и лепо, да видите, зарађујем.
Венчаћемо се, не брини и опрости, тако је морало бити. А што свет говори, нека говори.“ Чекај, реко', да видиш да ли мора тако бити, па седнем на воз и право у Београд.
Африка
у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза млина.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА И МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА: Као што вам реко, педесет управо које мушки, које женски, ја сам, то јест, усрећио; и ако Бог да, мислим, још толико.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
без правог подстицаја и унутрашње потребе, да су настале из безболне игре речи, као: Шалио се неко кад је први реко да је пето – КУКУРЕКО. Он је - КУКУ! - реко, кад је видо да му деца откидају перца.
Он је - КУКУ! - реко, кад је видо да му деца откидају перца. Ово домишљање с речима доиста је детињасто, а поетски је немоћно.
Учтиво сурлу подиго слон и реко: „Пардон!“ Рођени и искључиви дечји песник, Лукић, је то најмање онда кад употребљава уобичајене обрте и гегове
А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф. У том се смислу издвајају још Фифи, Он, Три мала воза, Мамине Ташне и татини џепови, Свађиице.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Нипошто, него барјак српски да се диже! ЖУТИЛОВ: Ви, ако ћете дизати, можете на вашу ризику. Но ја би реко да се претрпимо, док нам не дође помоћ. ШЕРБУЛИЋ: И ја сам тако казао. ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном?
НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски. МИЛЧИКА: То је и мени мој реко. НАНЧИКА: Ја ти кажем: мораш се њи чувати. МИЛЧИКА: Али да нисмо у непријатељству, јелте да су врло учтиви?
Да чујете шта је јошт радио: неки родољупци испрегну му коње и наместе се да га вуку у варош; па знате л’ шта је реко? Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи?
ЗЕЛЕНИЋКА: Добро је то: сад ће се тек Сербијанци огорчити, па ће бити триста јада од њи! ЖУТИЛОВ: Ја би реко, да се сложимо с Маџарима. Од Србаља, видим, неће бити ништа.
ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима. СМРДИЋ: Како је Павловић једном приликом у кафани реко: дасу Србљи луди. ЖУТИЛОВ: Мађарон, да се запише.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
небо као живи пламен, Пламти небо, а пламти и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра се срце у менека: Реко, горо, небо пуно жара, Ој вечери, де је теби пара!
Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.
ко је? Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце,
спушта се тама, На небу је вечерњача сама, Небо ведро, а река се чиста Тамо, амо у пругама блиста, Ој Дунаво, о ти реко силна, Ала си умилна!
Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!
Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо. Па кроз облак, сад мањи, сад већи, Прођо један, прођо други, трећи, Па удари
Гледну челе, ох дивне чељади, Та све они красни соколови, Све трутови, да Бог благосови! Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете.
Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете. Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко
Ово реко, па онда потеко, Ка горици једној недалеко, Скочи с Пеге, па га онда пусти Испод пута на тај калац густи.
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби,
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо
— — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Питаћу те кад сиђеш. Лако је седети у шуми и смејати се законима! ХАСАНАГА: Реко ли ја теби да спремаш коње? ЈУСУФ: Баш не можеш да сачекаш да прво дођеш кући, да с Хасанагиницом поразговараш,
ЈУСУФ: Ко и ти сад? Богами, аго, ово је велики грех! Како мислиш са овим пред Алаха? АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха! Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха!
Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха! ХАСАНАГА: Реко сам да спремиш коње и пођеш. ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини. Седи и размисли!
” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике! Од страха нисам смела, ефендијо! Да сам му дошла, реко би да сам похотљива, и не би ми призно да сам дошла због њега, него да, куја, осетим војнички зној!
Има човек и право. Хасанага, опет, са своје стране, реко: добро, у реду, ево ти тај илми-хабер! Закити се! Кад је већ неће, што да јој стаје на пут? Нека се удаје, ако хоће.
Ово ми се апсолутно не допада! Ко би рекао... Је ли казо шта оће? ХУСО: Само ми је реко да је важно. ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе?
Сад долазим од њега. Немо да се нађеш увређен, али ред је да прво њега питам; сад је он актуелан. Кад сам му реко, није ни обрву подиго. Још ми каже: „Побогу, зар само зато да потежеш толики пут?
МУСА: Шта ћеш, дотерао се човек, необичан зет му долази! СУЉО: Колко ја знам, не бих реко да долази. МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата!
Тако се нисмо договорили! ХАСАНАГА: Ја вређам? Реко си да долазиш са сватовима, а уместо младожење мени показујеш коња! Јесам ли ја теби за спрдњу?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Ох шта је! шта је! — та невоља је, невоља тешка, самртни крај је! да л' учини, старче, оно што ти реко'? да л' оде ко? ох, дал' је далеко?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ. У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Како? ИСАЈЛО: Перзерин, ха, ха, ха! Шта би ти реко, да си ми кум? МАНОЈЛО: Ја би реко да ти је господин полудио. Али, пст! (Метне руку на уста.) Советник и 2000 талира!
МАНОЈЛО: Како? ИСАЈЛО: Перзерин, ха, ха, ха! Шта би ти реко, да си ми кум? МАНОЈЛО: Ја би реко да ти је господин полудио. Али, пст! (Метне руку на уста.) Советник и 2000 талира! Ајде и ми да се дамо на науку.
ИСАЈЛО: Такви су доктори! Јеси ли видио како српски говори? МАНОЈЛО: Да не знам да је доктор, реко би сметен је. Но, шта оно рече да чувамо? ИСАЈЛО: Разум. МАНОЈЛО: То ми је за чудо. Зар није разум у глави?
МАНОЈЛО: Зар и кад се усија постаје мастан. ДОКТОР: Опастан, шкодљив. МАНОЈЛО: А, опасан. (Врти главом.) Ја сам реко да не знам добро српски. Молим г. докторе, како бива ветар? ДОКТОР: То спада у физику, која није моја струка.
ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит.
ШАЉИВАЦ: Шта ће бити ако се буде у желуцу скувао? Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите. Па кад год вам треба штогод важно писати, да само вашу главу на његово
ШАЉИВАЦ: А у чему се состоји ваш лек? Ја мислим, као што сам реко, да му дајемо сваки сат по једну кашику смирености и невисокоумија. ПУТНИК: Не, не, мој је лек дјејствителан.
Остави јошт на неко време, док се промислиш, може бити да ћеш се предомислити. КУЗМАН: Богме, што реко, реко. ДАМЈАН: А ти бар остави до довече. Видиш, може те ко опазити, па помислити богзна шта чиниш.
Остави јошт на неко време, док се промислиш, може бити да ћеш се предомислити. КУЗМАН: Богме, што реко, реко. ДАМЈАН: А ти бар остави до довече. Видиш, може те ко опазити, па помислити богзна шта чиниш. КУЗМАН: Ти право велиш.
ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега. ЉУБА: Ал’ зато сваки човек љуби другу женску у руку, је ли?
ПИЈАДА: Срамота је ици по сокаку и у визиту без рукавица. СТАНИЈА: Кад је јошт било срамота ићи, ка што је бог реко. ПИЈАДА: Па засто не идемо боси? СТАНИЈА: То је друго, зима је, и човек може да се и убоде. А руке нам дао да радимо.
НЕША: Ја кога сам год запитао, сваки је добру реч за вас реко, а и сам сам видио да сте честит и ваљан дечко, зато вам са свим срцем дајем моју кћер.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У једначини света ми смо бином: То није реко Петрарка Лаури, Но матрица је иста. Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
из свог живота, друг Топ развезао томе како су у његово време млади одлазили не знам ти ни ја где, негде где је бог реко лаку ноћ, а не као данас —сви желе да остану на асфалту, макар шетали туђе кучиће. На асфалту, у Београду!
Који су то шмекери, бог те мазо! — што реко Дрнда. Тако ни до дана данашњег нису пронашли бакуту. Па ви сад видите шта вам се све може исподогађати у белом свету!
му начисто верује, фолиранту, јер ко би нормалан с њим могао уопште да живи кад не би веровао свему што измисли док си реко — бритва! Осећам да сам ту сувишна и излазим из собе на врховима прстију.
Хтела бих да са вама разговарам о смислу живота.. .“ Или овај фазон! Пази вамо, што реко онај даса капетану: пази вамо, куд зијаш?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Бога вам, јесте ли ви Србин? АЛЕКСА: Прави, и прозвишчем и племенем. МАРКО: Хм! А ја би реко да нисте баш прави Србин. АЛЕКСА: И закључавате?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Тако ти треба! — Мачак ће строго — Чувај се Лисца, јесам ли реко. Још си и главом платити мого, да ти је другар био далеко.
Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја
И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба труби У дубоку, мирну ноћ: Тра-та-тра-та! НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје!
НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје! Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па то ми нико није реко! Зашто се са мном праве спрдње? Пошаљу ми зликовца најгорег, па после кажу: беше то брат праведни и велико се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Али ја, поднаредниче, реко тек онако... — Ајд марш!... Што ти не дође на памет да падне међу нас чабар воде. Када Траило помену воду, сви
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 173. Ја урани јутрос рано, рано пред зору, Сусрео сам девојчицу, брегом шеташе, Ја јој реко: “Добро јутро, добра девојко!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Али, господине, немојте да будете смешни! ЈЕЛИСАВЕТА: То није оружје, то је реквизита! МИЛУН: Реко сам одложи! Пази, репетирам! И руке увис! Увис, кад говорим! ВАСИЛИЈЕ: Ми смо путујуће позориште Шòпаловић!
Ни сакату ногу? БЛАГОЈЕ: Је л ти то мене замишљаш као наказу? ФИЛИП: Ти ниси Ричард! БЛАГОЈЕ: А ко је реко да јесам? ФИЛИП: Ја овде никога од вас не познајем... Ти ниси наказан... а без наказности нема Ричарда!
Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека! (Утрчава у кућу) БЛАГОЈЕ: И понеси човеку флашу љуте! МИЛУН: Реко си двије! БЛАГОЈЕ: Је ли? Понеси две! МИЛУН: Мисли ли тај силазити одозго? СИМКА: Реко је сад ће...
МИЛУН: Реко си двије! БЛАГОЈЕ: Је ли? Понеси две! МИЛУН: Мисли ли тај силазити одозго? СИМКА: Реко је сад ће... Господине Василије! ВАСИЛИЈЕ (с веранде): Долазим, долазим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко.
Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан? Ја бих мачем почаст шинуо и тихо реко: Јер сам мушко. Једне лепе јесење зоре рујне, да ме на изданку нађе, под кикотом труба.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: О, господе боже, докле ћете вас двоје? Па зар ти још ниси гласао? СПИРА: Нисам! Реко, имам времена! ЈЕВРЕМ: Па да видиш, и нема. Сад ће још мало па да затворе капије. СПИРА: Сад ћу ја.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Ко си ти! — Је л’ ја? — Ти, ти, да! — Ја сам вамулус у овој школи одвајкада. Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! — Море, ти си једна бирокрачина, видим ја. Писмен си ти, видим ја, него признај!
— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. — Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?! А не знаш како ми је сад криво.
— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи.
За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и
што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. — Врло добро, Максиме! А он?
— Врло добро, Максиме! А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тад ветар дува, ал се не чује: Грана се с граном попречује; И сунце чека да му неко Рекне то што му нико није реко. Шта човек да учини у недељу Кад воденице жито не мељу — Сем да се и сам на траву прући!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Нигде не могу без штапа. Дао би ђаволу душу да ме престане! ИКОНИЈА: Немој двапут да кажеш! Шта ти је реко доктор у капезеу? АНЂЕЛКО: Шта да ми каже кад није ни видо! Ја сам ти ово крио ко гуја ноге!
АНЂЕЛКО: Ама каква сад постељина? ЦМИЉА: Па зна се шта је прво за домаћинство! АНЂЕЛКО: Ма, ко ти је шта реко за домаћинство? ЦМИЉА: Шта има ко да ми каже, знаш шта се десило међу нама!
Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији! (Враћа се Цмиља, подупирући Анђелка) АНЂЕЛКО: Реко сам ти да од тог нема ништа! ЦМИЉА: Најлакше је упропастити девојку! Ено ти га тамо, у ћошку!
АНЂЕЛКО: Не може човек ни да пуне, а да се не зна! ИСЛЕДНИК: А четврто, и као круна свега, и мени си малочас реко да би му лично расцопо главу, и то барапску! Сада ти сам извуци закључак! ЦМИЉА: А можда може преко Црвеног крста?
ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене! ИКОНИЈА: У ствари водњикаве, види се алкохоличар. Сам је реко не пије, има јетру. ЈАГОДА: Шта сад, црнā, да радим? По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова?
(Улази Просјак) ЦМИЉА (Ставри): Ти си ми помого у моме најтежем моменту! МИЛЕ: Ко би то реко за Госпаву, иако мирна! А човека укока флашом вињака! ИКОНИЈА: Трифун је макар брзо живео, а јадни Анђелко?
Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш? ПРОСЈАК: (за себе): Реко сам ја да ће бити мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Жива, а више ништа од живота!
Крију се, иако их нико не види. Посебну пажњу обраћају на Просјака.) МАНОЈЛО: Јесам ти ја реко да ће се чудо показати? И показало се, и то неколко пута! И видео си како се завршило! Наопако, као и с нама!
И пожури! (Иконија и Миле излазе) ЦМИЉА: Да ти ја кажем, мацо, шта сам смислила... СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”! ЦМИЉА: Добро, нећу, не љути се! Гледај овако!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи!
— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу?
„Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета мињајући глас, па одједном затутњи, кâ оно прије: „Доста је! Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!
„Куда ћеш! јадниче! Биж, докле си на вриме!...“ „Што је то, што?“ — пита горњак, већ приплашен. „Буна брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме. Солдати убијају кога год сриту. Не чујеш ли пушке? Јето се примичу.
Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ — реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија.
Кâ што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколици, и за тријест талира добити.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА Ти си мој живот видела из близа: Примисо, покрет, реч што нисам реко. Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко.
О КАКО ДУГО Одавно нисам стриго-секо Косе и нокте, браду струго. О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко. Огрнут, сав у старом руву, Обрастао у длаку голу: Мрмљо сам само своме столу И шапто само своме уву.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А доле са страшним шумом Вардар се пени, и стиже И пада кроз уске кланце у сиње Јегејско Море. О вали, о реко српска! Столећа тако се губе, И као таласи тону у море вечности тавне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па ме ту позва командант и нареди ми да пронађем подесну кућицу за преноћиште нашег штаба. Ајде, реко', једном да се да'не душом и да се испавамо као људи.
Па друство, знаш како је кад се сортира, све млади људи. „Ајде“, каже, „на Булевару да идемо.“ Ајде, де, реко', баш на Булевар, неће ме поједу.
Леле, шта ћу сад? Мисли, мисли, окрени, обрни, седнем си на воз, па кући. Ајде, реко', тешим се успут, коњаник сам, а је ли има коњаник да је без тој следовање?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме сплету онесвешћених чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом граде
и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни
лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се певајући касним те реко у ноћи засађеној најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен на бизарне цветове што цветају у нашем оскудном
удваја где се рађа време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по
Петровић, Растко - АФРИКА
у чекању, што је изван сваке мере; Меј и други црнци зову га кроз мрак и њихови дивљи уплашени гласови разлежу се п реко саване на читав километар. Никакав одговор. „Мачка!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— А трошак? — упита неко. — Ја млим, људи, требало би да се село пореже, па да му скуца штогођ трошка? Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О вали, о реко српска! Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чудиш се тко сам? Ја сам! Добро пази што ти реко.« Но, госпоже, оћете ли мали труд на себе примити, да ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О Саво реко, понеси ме као чун далекоме мору, Или као оборено вито стабло борово; О моје среће дивне, што ми је младост чедна; Или
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке. Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тада је гдјекоји к другу окренув се реко овако: „Ао, Хектора сад опипават је дакако лакше неголи кад је лађе запалио жаркијем огњем!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА И ти, Јордане, реко, уједно са мном зборећи попевај, и весели се с мучањем у своме скоротечењу бистроводном тихо путујући!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?! Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!... Ама да чујеш моју бруку!
рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’: Море, неје без ништо!...
На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође дете...“ „А за тој па да ми је!“ реко’ гу ја, та си узе једно сикирче: „Зар ће сам трговачки суд та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у
Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега... Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!... Па да си разбереш да неје ника белосветска... Тугооо! Акој тој буде, — што да прајим?!...