Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и реграцију... Трећи дан по смрти Богдановој дођоше кметови са једним писаром из Рековца и пописаше све што је по смрти његовој преостало.
Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за
— Но већ познајеш га, — увераваше кмета пријатељ из Рековца, — у Србији нема два човека као што је наш капетан! Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи,
Кад је све то несрећник извршио, а он онда брзим кораком удари пут Рековца, и кад је био наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе,