Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
током векова искристалисана представа света и човека, логично је да се пажљивом структурно-семиотичком анализом може реконструисати митско-магијски модел света, као и свакодневно (профано) виђење света једног народа.
На основу већег броја наших етнографских монографија можемо прилично поуздано реконструисати једну општу лествицу послова које обављају деца у временски различитим узрастима током свог развоја.
и психолошки смисао обреда прелаза, када продремо у срж менталних схема које чине њихову позадину, тада можемо реконструисати модел развоја детета у митском мишљењу.
Свакодневно схватање природе детета у патријархалној култури најбоље се може реконструисати на основу типичних социјализацијских поступака, а затим и анализом представе детета у језику и језичким творевинама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1900, по њој би се могао реконструисати готово цео духовни живот српски у томе периоду, и његова Певанија би се могла назвати »природном историјом духова«
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Помоћу њега се, даље, може реконструисати модел кућног (у ширем значењу домаћег, породичног) простора, који очигледно чини језгро Станковићевога књижевног
на основу конкретнога њиховог опажања садржаног у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са сигурношћу можемо реконструисати како ју је Станковић замишљао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
па, по обичају многих рукописних песмарица, штампана као прозни текст, без икаквих строфа, а које ја овде покушавам реконструисати, гласи: Немам дувана, Новаца немам, Немам леба, немам сира, Немам сланине.