Употреба речи религиозног у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

обухватао је сав српски народ »от града Будима даже до Његуша«, национално образовање за њега је било важније од религиозног, и као владика више је радио као Србин но као црквени човек. Оно што је 1826.

Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива се будући песник Луче микрокозма и Горског вијенца.

Религиозно осећање је врло оригинално и дубоко и ми ни до данас немамо ниједног тако високог религиозног спева. Вероватно под утицајем Пушкинова Бориса Годунова Његош је узео да драматизује српског самозванца Шћепана Малог.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Има у њој и мистичког заноса и изворног религиозног надахнућа. Сем приповедака, које су сродне лирици, а Запис о даровима моје рођаке Марије право је ремек-дело, написао

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

пределио је од куће ходником и прикућком у коме је стојало све што је потребно да се прослави понеки домаћи празник религиозног карактера. Преноћити је могао у „великој соби” само мртвац. Јединац син Корнелов, после две кћери, био је Марко.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности